Драган Миленковић – Београд, Србија

. Dragan Milenkovic, japanolog, autor Kigaku horoskopa, Kigaku horoskop Foto: Vladislav Mitic

 Драган Миленковић – БИОГРАФИЈА

   Рођен 18. јуна 1948. године у Београду.

   Дипломирао на Групи за југословенску и светску књижевност Филолошког факултета у Београду јануара 1973. године.

   За време студија од фебруара 1972. похађао два течаја јапанског језика на Коларчевом универзитету у Београду, које је држао професор Дејан Разић. То је био први течај јапанског језика у Југославији, пре оснивања катедре за јапански језик на Филолошком факултету и прва група студената јапанског језика у Југославији.

   Током студија почео да се бави новинарством и књижевношћу, објављујући текстове, песме и приче у листовима „Студент“ и „Омладинске новине“ . Једна прича „Моја сестра Мара“ увршћена 1970. у избор најбољих југословенских „65 кратких прича“  ( издавач часопис „Ревија“ ) објављених на енглеском језику. На конкурсу „Студента“ за причу 1973. године добио једину додељену награду за причу.

   Од 1974. до 1976. године као стипендиста јапанске владе (Момбушо), постдипломски студирао јапански језик и књижевност на Универзитету Васеда у Токију.

   За време студија у Токију, као предавач енглеског језика хонорарно радио за Лигу за образовање и уметност УНЕСКО- а у Јапану. Поред тога, у Амбасади Југославије у Токију деци Југословена предавао српскохрватски језик и књижевност.

   После служења војног рока ( 1976 -1977) у Титовом Велесу, 1. августа 1977. године почео да ради у Новинској агенцији Танјуг ( прво по уговору о делу, а од 1978. стално запослен ) као новинар у Спољнополитичкој редакцији. У Танјугу, на више дужности, радио 23 године, до 1. фебруара 2000. године, када је, незадовољан стањем у агенцији, дао отказ.

   У Танјугу обављао више руководећих дужности: в.д уредник Фото редакције, уредник у редакцији за иностранство, извршни уредник месечника на енглеском и руском језику „Yugoslav Life“ и „Југословенске новости“, уредник Специјалног сервиса чланака, уредник у деску Спољнополитичке редакције, ноћни уредник.

   За време великих скупова у Београду лист „Yugoslav Life „ издавао као дневни лист, који је тако постао прво дневно гласило на енглеском језику у Југославији.

      У време док је био запослен у Танјугу два пута био корисник стипендије Јапанске фондације ( Japan foundation ), боравећи у Токију у два маха по неколико месеци. Неколико пута био позиван у Јапан на краће студијске боравке, између осталог од стране листова „Асахи шинбун“ и „Нихон кеизаи шинбун“.

     Извештавао са више међународних догађаја у Јапану и из неколико земаља света.

   Био стални дописник Танјуга у Токију од 1992. до 1996. године.

   Од 2001. до 2003. главни и одговорни уредник часописа на енглеском језику „Belgrade Magazine“. Кратко радио у још неколико гласила, а од 2005. до 2009. у дневном листу „Борба“ био запослен као Помоћник главног и одговорног уредника и извршни уредник недељника на енглеском језику „Borba Weekly“. Од марта 2010. до новембра 2011. био Главни и одговорни уредник Радио Панчева.

   Дугогодишњи члан Управе Удружења новинара Србије и члан Суда части УНС-а.

   У публикацији „Топ прес“ издатој децембра 1998. године увршћен у избор „50 најбољих новинара Југославије“.

   У последњем издању књиге „Српски WHO IS WHO“, коју је 2013. издао „Завод за уџбенике“ из Београда, увршћен је међу 4500 најзначајнијих савремених личности у Србији.

    Од 6. фебруара 2014. до 11. октобра 2019. био стално запослен као Генерални директор Издавачког предузећа „Просвета“, најстарије и највеће издавачке куће некадашње Југославије.                                         * * *

    Дугогодишњи је сарадник већине дневних листова, недељника и месечника претходне Југославије, у којима је највише писао о темама из Јапана. Највише писао за дневне и недељне листове „Политика“, „Ослобођење“, „Глас“, „Блиц“, „Нин“, „Политикин свет“, „Политикин забавник“, „ТВ Ревија“. Објавио око 10 хиљада текстова, репортажа и фељтона о Јапану у највећем броју југословенских листова. Само током четири године док је радио као стални дописник из Токија објављено му је преко 4 хиљаде текстова са темама из Јапана.

   Говорио о Јапану на великом броју телевизијских станица у Југославији, највише на РТС-у, за који је правио и неколико посебних емисија, снимљених делом у Јапану. Најзапаженија емисија „Од нашег дописника“. На телевизији „Метрополис“ током две године , заједно са Тањом Петровић, водио емисију „Јапан за почетнике“, чији је био аутор. Говорио о Јапану на многим радио станицама у Југославији, најчешће на Радио Београду, а на Радио ЈАТ-у неколико месеци имао сталну емисију „Јапан за почетнике“.

   Широм Југославије годинама држао предавања о Јапану у домовима културе, градским библиотекама, републичким и градским културним центрима.

   Аутор је сајта japanorama.org.rs на коме пише о Јапану.

   Аутор више књига и преводилац великог броја томова превода јапанске књижевности ( библиографија обухвата преко 50 томова: 19 оригиналних дела – од којих су 6 издата и на страним језицима, као и 32 тома превода са јапанског и енглеског језика) .

   Члан Удружења научних преводилаца и Удружења књижевних преводилаца Србије.

   Добитник годишње награде за превођење Јапанског удружења преводилаца и Јапанског Пен клуба у Токију за 1994. годину за књигу „Слепчева прича“ Ђунићира Танизакија. Једини добитник такве награде са територије Југославије.

      Стални сарадник јапанских политичких часописа „Дајмонд“, „Сапио“ и „Сентаку“. Више од две деценије хонорарно радио за јапанске ТВ куће, најдуже за „ТВ Асахи“ и „НТВ“.

   Један је од оснивача Друштва пријатељства Југославија-Јапан 1989. и члан првог председништва тог друштва.

   20. фебруара 1992. иницирао оснивање Српско-јапанског друштва и уписан је као његов оснивач.

   Од 2000. године суоснивач Српско-јапанског друштва „Београд-Токио“, чији је тренутно председник.     

   Самостално и у оквиру Српско-јапанског друштва „Београд-Токио“ се више од две деценије бави издаваштвом, а ту делатност наставља у ИП „Просвета“.

   Говори, чита и пише српски, јапански и енглески језик. Пасивно познаје француски језик, а чита и разуме још неколико европских језика.

   Дугогодишњи спортиста ( атлетика, џудо ) .

   Ожењен јапанском држављанком Сецуко Инумару од 21. октобра 1978, са којом је заједнички превео неколико књига јапанске књижевности и коаутор је неколико књига о Јапану. Двоје одрасле деце: ћерка Ирена ( 1979. ), син Матеја ( 1984. ). Обоје течно говоре, читају и пишу јапански језик.

ДАРЈА ДУГИНА

Зло је дуго вребало
како да те нема ,
срце твоје не знаде,
смрт ти судба спрема!

Сад си међу звездама,
ти Дарја Дугина,
памтиће те увек,
твоја домовина!

Небо је без граница,
нећеш бити сама,
ту си негде изнад нас,
припадаш и нама!

Сад си међу звездама,
ти Дарја Дугина,
Србија је и твоја
друга домовина!

Патила си са нама,
видала нам ране,
желела си што и ми,
да нам најзад сване!

Сад си међу звездама,
ти Дарја Дугина,
сунце засја с Истока
и сијаће свима!

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *