BIOGRAFIJA, BIBLIOGRAFIJA
Irena Jovanović je rođena u Zaječaru 1971. godine. Diplomirala je u nivou Mastera na Fakultetu Primenjenih Umetnosti i Dizajna (FPUD) u Beogradu, Srbija. Živi i radi u Zaječaru kao slobodan umetnik i poeta. Kao akademski umetnik, član je ULUS-a i ULUPUDS-a, sa preko 20 samostalnih i puno grupnih izložbi i kolonija. Kao pesnik, osnivač je i predsednik Ženskog poetskog kluba „Vlat“ u Zaječaru, i član SKOR-a – Saveza književnika u otadžbini i rasejanju sa sedištem u Novom Sadu, pri kome je predsednik zaječarskog ogranka i zadužena za timočki region, a takođe i lektor i glavni urednik svih štampanih izdanja SKOR-a.
Poeziju piše od druge godine fakulteta. Pesme su joj objavljivane u časopisima i zbornicima: „Razvitak“, „Кrajinski vidokrug“, „Buktinja“, „Bdenje“, „Arte-stih“, „More na dlanu“, „Nekazano“, ,,Split na dlanu“, ,,Između dva sveta“, ,,Sazvežđa 24“, „Molitva Orfeja iz podzemlja“, „Sinđelićeve Čegarske vatre“, ,,Vihorovo ilindensko saborovanje“, „Pesnički tragovi Zaječara“, ,,Timočka lira“, ,,Prijateljstvo-družba“ (rusko-srpski zbornik) , ,,Pokrovsko pjesničko saborovanje“, ,,Stihom ispisujem dušu“, ,,Beogradski krug kredom“, ,,Let proleća“, ,,Pjesnik-svetionik“, ,,Mojsinjski sabornik“, ,,Ženski razgovori FRIDA“, ,,Zeleni konj br.42“, ,,Scena Crnjanski br.44“, ,,Dva pera u jednom dahu“, i mnogim drugim, kao i na portalima: ,,Zvezdani kolodvor “, ,,Srbski žurnal“, ,,Onlajn poezija“, ,,Petruška nastamba“. i u digitalnom zborniku Dr.Ane Stjelje ,,Lament nad gradom“.
Od nagrada za poeziju, osvojila je:
– treću nagradu ,,Milorad Petrović Seljančica“ 2024. u Velikoj Ivanči kod Mladenovca
– treću nagradu ,,Mirjana Novokmet“ za ljubavnu pesmu 2024. koju dodeljuje Književni klub ,,Ivo Andrić“ u Zemunu
– prvu nagradu za pesmu o ćirilici u Kragujevcu – Hodočastim Ćirilovim tkanjem 2024. koju dodeljuje kragujevački ogranak Udruženja Književnika Srbije – Književna Zajednica Kragujevac.
Piše i poeziju na engleskom jeziku, i po konkursu s interneta izdavača Inner Child Press iz SAD-a joj je izašla prva knjiga poezije na engleskom jeziku „Let It Be“, i može se nabaviti preko njihovog sajta (https://www.innerchildpress.com/irena-jovanivic.php). Poezija na engleskom jeziku objavljena joj je u: ,,Barcelona Literary“, ,,Glimpses“, ,,Carty Poetry Journal“, ,,Ruminations“, ,,Whispers across Languages“, ,,Prodigy“, ,,Cold Moon Journal“, ,,Immagine poesia“ i mnogim drugim časopisima i sajtovima. Dr.Ana Stjelja je intervjuisala Irenu Jovanović, i intervju na oba jezika, kao i njenu pesmu na engleskom jeziku ,,Dashing and Breath-taking“ , postavila na svoje sajtove ,,Poetryzine Magazine“ i ,,Endehuana“. Stručne tekstove o njenoj knjizi poezije na engleskom jeziku napisale su Dr. Artea Panajotović, a takođe i Jadranka Bjedov, koja je svoj tekst objavila u ,,P.U.L.S.E. Magazinu“. Predgovor u njenoj knjizi napisao je Sušil Kumar Šarma, istaknuti profesor engleskog jezika i književnosti na univerzitetu u Alahabadu, Indija.
Njena pesma „U zagrljaju latica“ je sa prevodom na italijanski dobila Kupidonovu nagradu u Italiji na konursu Premio San Valentino 2025.godine u Atripaldi za jednu od najlepših pesama u kategoriji međunarodnih, neitalijanskih autora.
Svoju poeziju na oba jezika postavlja na svoju fejsbuk stranicu, a 2014. godine osniva Ženski poetski klub „Vlat“ u Zaječaru, koji je sada ponovo aktivan i okuplja oko tridesetak članica. Od 2024. osniva ogranak u Zaječaru „Saveza Кnjiževnika u otadžbini i rasejanju“ – SКOR, i predsednik je ogranka, a odnedavno i glavni i odgovorni urednik svih štampanih izdanja SКOR-a, i zadužena za Timočki region. Ima nekoliko zbirki poezije u pripremi.
INICIJACIJA HILJADE ZMAJEVA
Hiljade besnih zmajeva prostora
čivaju ulaz u moj hram
u hram moje duše
Njuše uokolo, suštine mirišu meke
dišu i uzdišu, udišu blaženstva
repovima mašu
U grlu plamen kriju, oganj večni
tečni sjaj gorućih težnji
proplamsaj žara
Hiljade repova zmajeva šiba
i vetrova u vrtovima mojim ruže niže
razvigorce svežina
Revnosno se roje i množe razložno
besprekorno složni, odvažni
snažni i glatki
Zmajevi mojih misli, ideja, i dara
za sve što odmara sopstvo
u predelima dobara
Prizivam hiljade zmajeva besprekora
iz ponora dubina samoća
jezika britkih
Neka me lakoća hiljada krila raskošnih
uznese do nedohvata i mira
iznad svih nedodira
Učim da mač ne sučem već jato vodim
da prebrodim svako blato obilato
lebdeći na slobodi
Hiljade zmajeva svesjaja istinoljubivosti
me spaja sa blistavošću svih krajeva
iz suštog beskraja
Od ljubavi vernih zmajeva iz uma
izuma nema boljeg za mir sna
iniciranog nežnošću
KRASNI KAS
Grive vijore
bele, riđe, sive
vrane, uzlepršane
uskovitlane
u vihoru topota
u galopu kopita
bez konjaničkih oklopa
i opkopa
sloboda jurenja, žurenja
življenja, divljanja
u kasu, u času
u dahu, u mahu
zelene livade krote
lakoću koja se ote:
grive vijore
(a za njima i repovi)
talasa se plašt u kaskadama
plast sena miriše na opoj
kola strast u krvi
rastresit prah leti
oblak gusti se stušti
pastuv isteže stas
krasni kas pljušti
krdo uz brdo vodi
ka vodi izvornoj jasnoj
suštastveno bitnoj
sapi mu se prelivaju
napiće se svežina
u zelenoj travi da uživaju
u piću tajnih bistrina
sloboda je čista milina
koju svi snivaju
dok grive vijore
i vihor spliću
u punoj snazi
u oazi prirode
propnu se konji moćno
u prolećnoj ekstazi
u omami bujnoj
u rakoši razonode
more prostranstva
mami hate žive
horde konja hode
plahe grive vijore
rode se nove slobode
dok nežne vlati
šušte i šumore
danonoćno
KRISTALNA ZVONA
Obrušene reči moje
kristalno zvono etra
lomno pronose talase
lakih nota razina
u rezonantnim visinama
neuporedivo krhkim
u zvonkim bistrinama sveobuhvata
blago lepršavih tišina
koje zvuče kao fraktali
u najvišim oktavama misli
presvučeni u čiste ideje
sveta uzvišeno tananog
u medijumu fenomenalnom
odzvanjaju kao pod vodom
množe se i nečujno bruje
i struje mi krvotokom
tečni kristali bivstva
istine zvonko sveprisutne
u sveponirućem zvuku kreacije
kristali duše zrcale
blistaju duhovne sfere
zvonki se zvuci prolamaju
kroz bezgranični prostor
u etar, metar brušeni
kristalne geometrije snova
i svetih istina postojanja
u dubokim i jasnim prozračnostima
kristalna zvona zvone
u idealnom snu svih snova
na dnu moje prave istine
u tišinama neotkrivenim
nečujnih delova bića
UMETNIČKI KOSMOS
I ove zvezde napeckane preko neba
povrh gustog crnila garavog ničega
koje zjapi u rupi prostora hrupi
kovitlaju svoje maštarije vako-nako
razlivene k’o u akvarelima kad se umetnik
zeza sa pigmentima i prska kapi bele boje
poigrava se kompozicijom na nebu hartije
prekrečene u tmur somotni barokni
i pršće li pršće tačkice i flekice
zaneo se, pa udri-tuci, sitnije i krupnije
uskovitlano, pa ovako i onako, svakojako
mašta o oblicima, spiralnim, ovalnim
rastegnutim premazima, uh, uf, puf
šljas-pljas i šljus-pljus i pljis, baš
i eto ti galaksija i nebula, sazvežđa vrcaju
sa svih strana, svetlaci mu u očima
sve zvezde vidi, e tako ja vidim
ovaj šupljikavi šupkavi napeckani kosmos
TIMOK
Timok, ispod mosta
šumoravo ogledalo prostora
razastire obale pogledom daljina
teče u nedogled
dolazi niotkud
tajne plete u talasima snenim
opore snove prepričava
kamenita korita
i mutne virove
blatne glibove i muljake
ribe i žabe i mahovine i trave
i trsku koja šumi u plićaku.
Brzake razastire kao istalasane prostirke
od skliskog satena
i žuboravog rustika
po kamenju i šljunkovitim dnima.
Valja se večno, i polagano, tečno…
Timok nema svoje misli
samo klizi kao brbljanje beskraja
u hučanju nosi svoja prepričavanja predela
kroz koje prolazi, iznova i isponova
uvek isti i uvek novi
volumeni vodenih epopeja
i sve teče, žubori, i menja se, a ostaje isto
u podzemnim slivovima nadanja
pitam se, u tim romorenjima
šta je reka, i kuda moj život teče…