Главни и одговорни уредник и издавач Славица Благојевић

Славица Благојевић (уметничко име Анисија Цреповић) живи у Малој Светој Гори Лештијанској- село Лешје у Србији.

 

                              Поезију пише и објављује од своје седме године. Објавила је збирке песама: „Шкољка“, „Повеља на сиги“, „Перунике за Перуна“, „Перунике за Фабиолу“, „Гугуткина огрлица“„Петрушки записи“ у штампи је „Петрусне двери“ и „Ходочашћем белих лептирова“. Члан је Удружења Новинара Србије, Удружења новинара The  Daily  Global Nation Dhaka, Bangladesh. Удружења Књижевника Србије. Удружења Српских песника Словеније, члан Културног центра „Ћирилица“, Хаиђина Србије и Црне Горе“.  Председник – Књижевна заједница – Насеобина уметника „Лештијанска пустиња“,Лешје и директор манифестације „Петрус – настамба уметника од 2004- године, Лешје. Директор Издавачке куће „Анисија“,Лешје.  Главни и одговорни уредник и издавач међународног еекторонског магазина за језик, књижевност и културу „петрушка-настамба“. Уредник магазина „ Prodigy“ у Аризони. Сарадник магазина „Невскаја формула“, Санкт-Петербург, Русија. Године 2004 у центру српске средњевековне културе и духовности при манастиру „Покров Пресвета Богородица“ основала је манастирску библиотеку са монаштвом и српским писцима „Венедикт и Анисија Цреповић“.

                                Добитник је „Златно перо Русије“,Москва 2022. И других првих и значајних награда у Србији, Југославији и Свету. Године 2021. Проглашена је најутицајнијом женом света од највеће светске књижевне организације Writers Capital Foundation, India. Амбасадор мира и културе; Honorary Doktorate Degree dr Anisija Crepović granted bay Prodigy life Akademy US for extraordinary achievements  in literature  as an AMBASADOR for Serbia&Rusia, Union Mondial de escritores E Artistas  Word Union of Writers and Artist Ambasador – Portugalia.  ЕвроЖена „Јефимија“,Београд. Aмбасадор of  IFCH у Мароку, за Србију.

                                    Академик    Европска Академија Српских Наука и Уметности  у Љубљани,   Словенија.

                                  Члан је пројекта: «Радост првославља» са иконама на кинеској свили и духовном поезијом с коришћењем црквенословенских и словенских речи. Њен је мото: «Мој језик је црквнословенски, срце је моје живи извор ватре, у њему куца водени сат»!

                                    Сликар је на кинској свили-Хаига од 1991.године. Награђивана је за сликарство. Првом насликаном на кинеској свили слици «Перунике» добила је трећу награду на тамичењу са учешћем од 400 академских сликара у Ћуприји, на «Сусрети другарства Србије».  Године 2022. проглашена је међу најбољим сликарима света као шеф координатор сликара за Србији у Свет при највећој светској књижевној организацији Writers Capital Foundation, Индиа. Слика и уљем на платну.

        Славица с пуно љубави и поштовања,уз молбу и с благословима сивих монаха Мале Свете Горе Лештијанске, поручује њеним мотоом:

        „АКО ВОЛИМО ЈЕДНИ ДРУГЕ, АКО ПОШТУЈЕМО ЈЕДНИ ДРУГЕ, ПРОМЕНИЛИ СМО СВЕТ“!

 

                                      Prof.dr sci. тeol. Димитрије Калезић, протојереј-ставрофор

Редактор Владимир Бабошин

Владимир Александрович Бабошин је рођен 13. септембра 1958. године у селу Руска Бектјашка, Уљановска област. Завршио је вишу војну командну школу за везу, која носи име Г.К. Орџоникидзе (1979), и Војну академију за везу која носи име С.М. Буђони (1992). Докторирао је на Војној академији за везу (1995), доктор је философије у области техничких наука, написао је више од сто научних радова. Доцент је на катедри аутоматике и телемеханике на Војној академији у Санкт-Петербургу.

Академик је Арктичке академије наука и дописни члан Петровске академије наука и уметности, Русија. Академик је Српске краљевске академије научника и уметника, Србија. Председник је Удружења књижевно-креативних писаца „Нови поглед“ у Санкт-Петербургу, уредник и издавач часописа „Невскаја формула“. Владимир Бабошин је главни и одговорни уредник и издавач међународног часописа „Невскаја формула“ у Санкт-Петербургу. Руководилац је Међународног одељења издавачке куће „Родние простори“ у Санкт-Петербургу од 2022. године. Уредник је у уредништву међународног електронског часописа за језик, књижевност и културу „Петрушка-настамба“, Лешје, Србија.

Члан је:

Удружења књижевника Србије по позиву
Удружења националних књижевника Црне Горе
Удружења књижевника и уметника „Зенит“ – Подгорица, Црна Гора
Сарадник је редакције „Књижевна новина УКС“, Београд у својству преводиоца са српског на руски језик и обрнуто. Почасни је члан Удружења српских књижевника у Словенији. Преводилац је Удружења књижевника „Мирослављево Јеванђеље“, Београд, Србија. Владимир је преводилац: српског, шпанског, италијанског, немачког и енглеског језика.

Награђиван је за поезију; добитник је медаље „Златно перо“ на српској дијаспори у Љубљани (2018), добитник је медаље „Златно перо“, Москва (2022). Добитник је специјалне медаље на Међународном такмичењу „Месопотамија 2019“, „Месопотамија 2020“ у Београду. На међународном удружењу стваралаца и уметника „Неказано“, добитник је Захвалнице за допринос развоју поезије и лепо писане речи у доба ковида 2019, Бар 2020. године.

Добитник је сертификата за креативност и високи уметнички ниво песме на дванаестим међународним сусретима писаца „Орфеј на Дунаву“ 2022. године. Добитник је „Еуридикове повеље“ – Мајдан у Костолцу, са међународног поетског такмичења „Орфеј на Дунаву“ 2023. године. Глобал виртуел форум за поезију 16.01.2021. године доделио је диплому за учешће на индијском учешћу међународних поета. Године 2020. добија захвалницу за учешће на виртуелном међународном дружењу поета на учешћу „Остани дома“.

Добитник је Хрисовуље, својству уредника у уредништву електронског међународног магазина за језик, књижевност и културу „Петрушка-настамба“, Лешје са којом постаје члан настамбе године 2024. Поводом 125-те годишњице смрти Сергеја Јесењина био је организатор поетског међународног такмичења „Јесењин“ са доделом прве три награде и сертификатима свим учесницима.

Свом деди, народном хероју Стјепану Стјепановичу који је погинуо на Црвеном брду код Лењинграда, годинама је приређивао међународно поетско такмичење са доделом прве три награде и сертификатима свим учесницима.

Поезија Владимира Бабошина је превођена на српски, немачки, словеначки, италијански, шпански, македонски и енглески језик. Приредио је зборник поезије: „Моја српска антологија“, Београд, 2018. Аутор је превода четири књиге поезије издавач – „Смедеревска песничка јесен“; (2019): Драган Мраовић – „Рускиње, Српкиње и љубав“; Милосав Тешић – „Млинско коло“; Обрен Ристић – „Венац творцу“; Момчило Одаловић – „Добро јутро, Велика Хочо“.

Приредио је књигу поезије са преводом на руски језик: „Моја српска антологија“, Београд, 2018; коаутор је књиге „Шарени букет“ – руска драма за децу и младе, Београд, 2020, са аутором dr sci. književnosti Милутин Ђуричковић.

Објављиван је у „Књижевним новинама УКС“, Београд, „Нови пут“, Јагодина, часопису „Видело“ у Македонији, у међународном поетском магазину „Prodigy“ – Аризона. ТВ „М“ – Параћин, Студио „Б“ – Београд и ТВ „Тесла“ – Београд, такође и другим медијима.

Владимир Александрович Бабошин преводи поезију са српског, шпанског, италијанског, немачког и енглеског језика.

Milica Jeftimijević Lilić

Милица Јефтимијевић Лилић је дипломирала на Филозофском факултету у Приштини и стекла је магистарски степен у филолошким наукама на Универзитету у Београду. Била је професор на Универзитету у Приштини и уредник на Београдској телевизији.

Милица је академик Словенске академије у Варни и почасни доктор књижевности Европског института за ромске студије. Есејиста је и књижевни критичар, културни активиста и промотер светске књижевности. Члан је Италијанског савета за науку и право у Риму, који је део УНЕСКО-а.

Објавила је 31 књигу поезије, кратких прича и есеја, које су преведене на више од 30 језика, и добитница је неколико националних и међународних награда. Била је потпредседница Удружења књижевника Србије. Живи у Београду.

Редактор Николай Михайлович Цветков

Николай Михайлович Цветков (рођен 23. маја 1946, Шугозеро, Лењинградска област) – уметник, песник, писац, филозоф и музичар. DrSci  уметности.

Дипломирао је на Лењинградском пољопривредном институту (1969), дипломирао је на Лењинградској вишој уметничкој и индустријској школи коja носи име В. И. Мухиној (1975), дипломирао је на Међународном Универзитету за основно образовање. Докторирао је ликовну уметност (2012).

Н.М Цветков је члан Савеза уметника  Руске Федерације (од 1990), почасни је члан Руске Академије Уметности (2014), редовни члан Академије Народне Уметности (2015), заслужни уметник Руске Федерације (2016). Академик Петровске Академије Наука и Уметности.

Н.М. Цветков је члан Књижевно-креативног друштва Заједница песника „Нови поглед”, члан је редакције алманаха „Невская формула”, Санкт- Петербург, један је од уредника магазина за језик, књижевност и културу „Петрушка-настамба”, Република Србија.

Н.М. Цветков је започео своју креативну каријеру са графиком, посебно је створио сопствену технику гравирања на картону – инкорел. Касније је прешао на активнији рад на штафелајном сликарству, а бавио се и другим техникама; дуборезом и вајарским делима, металом.

Изложбе уметничких слика је излагао у Русији и многобројним земљама. Преко четрдесет изложби је приредио и преко двеста педесет групних изложби у земљи и у свету. Његови уметнички радови се налазе у многобројним музејима у Русији и широм света,  такође и у приватним колекцијама у земљи и свету.

Уметник је технику свог дугогодишњег уметничког рада дефинисао као „духовни симболизам“ који карактерише значајна улога филосовске и духовне компоненте.

Н. М. Цветков је своју мисију уметничког изражавања пренео дугогодишњим јавним радом, учешћем, у патриотском васпитању млађих генерација уметника, омладине Русији. 

Живи и ствара у Санкт-Петербургу, Русија.

Translate »