Славица Благојевић (Анисија Цреповић)
Славица Благојевић (Анисија Цреповић), рођена 13.10.1958, живи у Малој Светој Гори Лештијанској (село Лешје) код Параћина, Србија.
Поезију пише и објављује од првог разреда основне школе у новинама фабрике цемента „Нови Поповац“, Поповац, као и у дечјем југословенском листу „Кекец“ и „Политикином Забавнику“, где је награђивана за поезију, дечје сликарске радове и модне креације.
Пише хаику, хаибуне, поезију и прозу. Поезија јој је превођена на енглески, руски, француски, италијански, бенгалски, хинди, македонски, арапски, пољски, шпански, турски и кинески језик. Пише рецензије и илустратор је књига сликама на кинеској свили – Хаига.
Чланства:
Удружење Књижевника Србије, Београд
Удружење српских песника Словеније, Љубљана
Културни центар „Ћирилица“, Београд
Удружење хаиџина Србије и Црне Горе, Београд
Књижевни клуб „Мирко Бањевић“, Параћин
Књижевни клуб „Душан Матић“, Ћуприја
Удружење новинара Србије, Београд
Удружење интернационалних новинара The Daily Global Nation, Дака, Бангладеш
Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије
Ослужила је добровољни војни рок у Војсци Југославије у Новом Саду 1984. године, носи чин водника.
Завршила је семинар за манекене у Београду (1976).
Функције и рад:
Председник Књижевне заједнице – Насеобина уметника „Лештијанска пустиња“ у Лешју (са проф. др Димитријем Калезићем, протојереј-ставрофор). Директор је манифестације „Петрус – настамба уметника“ од 2004. године, коју је до 2025. финансирала из сопственог буџета.
Директор Издавачке куће „АНИСИЈА“, Лешје. Главни и одговорни уредник и издавач електронског Међународног магазина за језик, књижевност и културу „Петрушка-настамба“, Лешје. Била је један од уредника магазина „Prodigy“, Аризона, САД. Била је дописник „Политике“ за рубрику „Наших крајева“ (Параћин, Ћуприја, Јагодина), као и дописник листова „Нови пут“ (Јагодина), „14 дана“ (Параћин) и часописа „Иденитет“, Смедерево. Објављивала је и у „Вечерњим новостима“.
Уредник је дела часописа српско-руског издања „Невска формула“ – „Петрушка-настамба“ Лешје (са преводом на руски), чији је главни уредник Владимир Александрович Бабошин.
Објављене књиге поезије:
„Шкољка“, „Повеља на Сиги“, „Петрушки записи“.
Хаику издања:
„Перунике за Перуна“, „Перунике за Фабиолу“ и српско-енглеско издање „Гугуткина огрлица“.
Приредила је збирку „Уском стазицом ка Петрусу“ – поезија писаца од 7 до 14 година са територије општине Параћин.
Амбасадорска признања:
Honorary Doctorate Degree — Prodigy Life Academy (САД), као амбасадор Србије и Русије.
Union Mondial de Écrivains et Artistes — амбасадор (Португалија).
ЕвроЖена „Јефимија“, Београд.
Амбасадор IFCH у Мароку (за Србију).
Академска звања:
Академик Европске академије српских наука и уметности (Љубљана, 2024).
International Academy of Ethic — Индија (2025).
Доктор World Peace Federation — Elite Arab Creative Union.
Доктор књижевности за свет и Србију (Аризона, САД).
Награде и признања:
Добитник награде „Поета примус“ – Параћин.
Прве награде на „Сусретима другарства Србије“ и „Ми млади“ (Југославија).
„Златно перо Русије“ – Москва, 2022.
Диплома „Фрегата на литерарном таласу“ за јачање културне сарадње Русија–Србија.
Видовданска награда за животно дело у области православља и културе Србије и дијаспоре (ТВ емисија „Под сјајем звезда“ / „Свет забаве“ – 2024).
Златна повеља и плакета Савеза српске дијаспоре у Словенији (2024).
Медаља „Друга интелектуална својина“, Београд 2024.
Почасни члан „Прве интелектуалне својине“ и организатор учесника из књижевности.
Најутицајнија жена света за Србију и Европу — Writers Capital Foundation (Индија, 2021).
Ликовна уметност:
Слика на кинеској свили — Хаига од 1991. године. Прва слика „Перунике“ освојила трећу награду у конкуренцији 400 академских сликара у Ћуприји (жири: мр Милутин Дедић).
Слика из 1979. уљем на платну награђена једнако са првих пет сликара Југославије („Сусрети другарства“).
Члан „Nada Fine Art“ (Сирија, 2021) и „Animalistik.ru“ (Москва, 2024).
Проглашена за једног од најбољих сликара света и шеф координатор сликара за Србију и Свет при „Writers Capital Foundation“ (Индија, 2021–2024).
Пет самосталних изложби у Србији и бројне групне, укључујући више међународних виртуелних изложби (Либија, Норвешка, Грчка, Индија, Мексико, Португалија).
Интернет и контакт:
www.simplyhaiku.com (autumn 2005)
Animalistik.ru
YouTube: Анисија Цреповић
Facebook: Anisija Crepović
Instagram: Анисија Цреповић
VK: Анисија Цреповић
petruska-nastamba.com
Email: venediktianisija@mail.ru
Мото:
„Ако волимо једни друге, ако поштујемо једни друге, променили смо свет!“
Prof. dr sci. teol. Димитрије Калезић, протојереј-ставрофор
Владимир Александрович Бабошин
Владимир Александрович Бабошин је рођен 13. септембра 1958. године у селу Руска Бектјашка (Руская Бектяшка), Уљановска област. Живи и ствара у Санкт-Петербургу, Русија.
Завршио је Вишу војну командну школу за везу, која носи име Г. К. Орџоникидзе (1979), и Војну академију за везу која носи име С. М. Буђони (1992). Докторирао је на Војној академији за везу (1995), доктор је филозофије у области техничких наука, ванредни професор и написао је више од сто научних радова.
Академик је Арктичке Академије наука и дописни члан Петровске Академије наука и уметности у Санкт Петербургу, Русија. Академик је Српске Краљевске Академије научника и уметника, Београд, Србија.
Владимир А. Бабошин је песник, писац, преводилац, критичар и антологичар, као и почасни члан Удружења књижевника Србије.
Владимир је председник Књижевно стваралачког удружења «Заједница песника „Нови поглед“», власник, главни и одговорни уредник и издавач међународног часописа «Невска формула» у Санкт Петербургу. Руководилац је Међународног одељења издавачке куће «Родни простори» у Санкт Петербургу.
Заменик је главног и одговорног уредника међународног електронског часописа за језик, књижевност и културу «Петрушка-настамба», Лешје, Србија. Члан је редакције и сарадник «Књижевних новина УКС», Београд, у својству преводиоца са српског на руски језик и обрнуто.
Члан је Међународног удружења књижевника у Санкт Петербургу, Русија; почасни члан Удружења књижевника Србије (УКС); члан Удружења националних књижевника Црне Горе; члан Удружења књижевника и уметника «Зенит» – Подгорица, Црна Гора; почасни члан Удружења српских књижевника у Словенији.
Владимир Бабошин преводи поезију са српског, бугарског, немачког, шпанског, италијанског и енглеског језика. Преводилац је Удружења књижевника «Мирослављево Јеванђеље», Београд, Србија.
Поводом 125-те годишњице од рођења Сергеја Јесењина био је организатор поетског међународног такмичења «Јесењин» са доделом прве три награде и сертификатима учесницима.
У знак сећања на свог деду, народног хероја Стјепана Стјепановича Сергејева, који је погинуо на Црвеном Брду код Лењинграда 5.07.1944, приредио је међународно поетско такмичење са доделом награда и сертификата.
Награђиван је за поезију: добитник је медаље «Златно перо» у «Српској дијаспори» у Љубљани (2018), добитник повеље «Златно перо Русије», Москва (2022), специјалне медаље на Међународном такмичењу «Месапотамија 2019» и «Месапотамија 2020» у Београду.
На међународном удружењу стваралаца и уметника «Неказано» добио је Захвалницу за допринос развоју поезије у доба ковида 2019, Бар, 2020. Године 2020. добија захвалницу за учешће на виртуелном међународном дружењу поета «Остани дома». Глобални виртуелни форум за поезију (16.01.2021) доделио му је диплому за учешће на индијском међународном сусрету поета.
Добитник је сертификата за креативност и уметнички ниво песме на дванаестим међународним сусретима писаца «Орфеј на Дунаву» (2022) и «Еуридикова повеља» удружења Мајдан у Костолцу (2023).
Добитник је „Хрисовуље“ од стране главног уредника Међународног магазина «Петрушка-настамба» за учешће на манифестацији «Петрус-настамба уметника», Лешје (2019, 2024). Добитник је «Благодарја» на Светосавској академији Удружења књижевника Србије за трајни допринос (2023, Београд).
Приредио је зборник поезије са преводом на руски језик «Моја српска Антологија» (Београд, 2018). Аутор је превода четири књиге поезије (Смедеревска песничка јесен, 2019). Коаутор је књиге «Шарени букет», руска драма за децу и младе, са проф. др Милутином Ђуричковићем (Београд, 2020).
Објављиван је у «Књижевним новинама» УКС, «Нови Пут» (Јагодина), ТВ «М» Параћин, Студио «Б» Београд, ТВ «Тесла» Београд и другим медијима у Србији и Русији. Поезија му је објављена у бројним колективним зборницима и часописима.
Поезија Владимира Бабошина превођена је на српски, немачки, енглески, словеначки, италијански, шпански, македонски, румунски и кинески језик.
Милица Јефтимијевић Лилић је дипломирала на Филозофском факултету у Приштини и стекла је магистарски степен у филолошким наукама на Универзитету у Београду. Била је професор на Универзитету у Приштини и уредник на Београдској телевизији.
Милица је академик Словенске академије у Варни и почасни доктор књижевности Европског института за ромске студије. Есејиста је и књижевни критичар, културни активиста и промотер светске књижевности. Члан је Италијанског савета за науку и право у Риму, који је део УНЕСКО-а.
Објавила је 31 књигу поезије, кратких прича и есеја, које су преведене на више од 30 језика, и добитница је неколико националних и међународних награда. Била је потпредседница Удружења књижевника Србије. Живи у Београду.
Николай Михайлович Цветков (рођен 23. маја 1946, Шугозеро, Лењинградска област) – уметник, песник, писац, филозоф и музичар. DrSci уметности.
Дипломирао је на Лењинградском пољопривредном институту (1969), дипломирао је на Лењинградској вишој уметничкој и индустријској школи коja носи име В. И. Мухиној (1975), дипломирао је на Међународном Универзитету за основно образовање. Докторирао је ликовну уметност (2012).
Н.М Цветков је члан Савеза уметника Руске Федерације (од 1990), почасни је члан Руске Академије Уметности (2014), редовни члан Академије Народне Уметности (2015), заслужни уметник Руске Федерације (2016). Академик Петровске Академије Наука и Уметности.
Н.М. Цветков је члан Књижевно-креативног друштва Заједница песника „Нови поглед”, члан је редакције алманаха „Невская формула”, Санкт- Петербург, један је од уредника магазина за језик, књижевност и културу „Петрушка-настамба”, Република Србија.
Н.М. Цветков је започео своју креативну каријеру са графиком, посебно је створио сопствену технику гравирања на картону – инкорел. Касније је прешао на активнији рад на штафелајном сликарству, а бавио се и другим техникама; дуборезом и вајарским делима, металом.
Изложбе уметничких слика је излагао у Русији и многобројним земљама. Преко четрдесет изложби је приредио и преко двеста педесет групних изложби у земљи и у свету. Његови уметнички радови се налазе у многобројним музејима у Русији и широм света, такође и у приватним колекцијама у земљи и свету.
Уметник је технику свог дугогодишњег уметничког рада дефинисао као „духовни симболизам“ који карактерише значајна улога филосовске и духовне компоненте.
Н. М. Цветков је своју мисију уметничког изражавања пренео дугогодишњим јавним радом, учешћем, у патриотском васпитању млађих генерација уметника, омладине Русији.
Живи и ствара у Санкт-Петербургу, Русија.
Исилда Нуњес је португалска уметница, књижевница и песникиња, носилац почасног доктората из филозофије, књижевности, уметности и хуманистичких наука у Барселони. Добитница је неколико награда, а њени радови су објављени у антологијама, часописима и новинама у око педесет земаља и преведени на више од четрдесет језика. Коауторка је стотину националних и међународних антологија и ауторка књига поезије и прозе. Чланица је управног одбора неколико националних и међународних покрета и, између осталог, оснивачица је и потпредседница УМЕА; председница Одбора за језик и књижевност Модерних Питијских игара; координаторка WPM-а; чланица Управног одбора Едиторијума Атунис итд….
Сва права задржана @ petruska-nastamba.ml