„Боје мрака и суморје сећања“, прича
Одавно сам себи изгледао забринуто, као човек који некуда жури да посвршава започете послове. На лицу сам осећао боју мрака, али ме то није нервирало, ни плашило. Уверавао сам себе да су све боје пролазне и да морам одмах, без одлагања, да одагнам сваку примисао на нестрајање и на суморност овога тренутка.
Има дана који се памте, али и других, који су нестали као мехур од сапунице. Хтео бих да их вратим, али је нестало и мехура, а нема ни сапунице. Само болна сећања да је нешто било, догодило се и прошло, прошло, прошло… до неке нове пролазности. И некух нових дана који ће неминовно проћи и онда ће поново уследити тај вечити вапај како се нешто догодило, па је прошло, прошло, прошло… Као варљива сенка и варљиви сан!
Сећаш се како смо се утркивали да цитирамо умне људе. Њихова имена у овом писму нису важна, важни су само цитати: ,,Пролазност је вечна, а нама једино преостаје да се рвемо с њом и са тренутком који она поништава, иако је он, заправо, све што имамо!
Да ли се на сва важна питања живота и смрти могу да дају коначни одговори? Да ли ћу, макар кроз прозукли дан, трагати за ведрином која ми тако недостаје као да сам ошинут неком тајновитом причом са тужним крајем. Нисам читао „Лудило у огледалу“, али ми се допао наслов књиге. Као да сам на брзину прочитао самога себе. У једном трену. И за сва времена. Па, бити луд, то је само ново стање духа. И ништа више. Сећате се како Исус каже у причи о Лазару да ова болест није на смрт! Чини ми се да се и Раскољников враћа хришћанству са секиром у једној и крстом у другој руци!
Мисли, погледи, осмеси, речи, уздаси, патње, прикривени болови, сенке, далеке сенке – и ко зна шта све – то је део нашег живота! Ту је и јад и неред, неред и бесмисао, туга у нереду, све посебно и заједно као део неког смисла и неке целине!
Нека тешка тишина лежи над мојим понором; ћудљив сам у себи, повучен, несталан, као да се спремам да чујем своја звона! Сократова мисао да знам да ништа не знам повремено ме трза од самуништења! Недавно сам пронашао формулу самоопстајања: „Само се глупаци не мењају!“
Док се присећам минулог живота, чинило ми се да све зборим у себи неким промуклим гласом, похабаним од дуванског дима, од вечите неправде и превелике љубави за протеклим, пропуштеним данима и шансама. Чинило ми се као да гледам филм са лоше снимљених касета, које су однекуд стизале и које смо могли да гледамо само код ретких пријатеља.
Пријатељу, барабе и хуље брину о моралном реду, а представе изводе на јавним трговима они којима смо се подсмевали због лоших оцена у школи.
У време када су се појавиле „Јеретичке приче“ Бранка Ћопића, наше село је било под шифром: „Сви су сумњиви, док се супротно не докаже!“
У паланкама, у њеном духу, мајстору привидности живота, огледао сам свој живот. Без истине и предвиђања, без свести о ономе што јесмо и ономе што ћемо бити. Чекам своје и туђе рачуне, заувек!
ДАНИЛО КОЦИЋ, КРАТКА БИОГРАФИЈА
ДАНИЛО КОЦИЋ, (село Дадинце, Власотинце, 1949) – Данило Коцић је професор књижевности и дипломирани правник. Као стипендиста Косова и Метихије, (1972/73) био је професор Српског језика и књижевности и Уставног уређења у Гимназији „Браћа Рибар“ (Исток). Радио је и као професор књижевности у Гимназији „Стеван Јаковљевић“ (Власотинце). Коцић је био новинар и уредник у приштинском дневном листу Јединство 1977/1978. године, а затим је три деценије радио као новинар – дописник Политике из Лесковца и југа Србије. Један je од оснивача (био је и председник) Удружења писаца Лесковца и стални сарадник гласила Помак. Члан је Удружења новинара Србије и Удружења књижевника у домовини расејању.
КЊИЖЕВНИ РАД:
РОМАНИ: Изабрани живот (Лесковац 1997), Изабрана тишина (Лесковац 2000), Изабрани дани (Лесковац 2012), Измаглице – трилогија (Лесковац 2016);
ЗБИРКЕ ПЕСАМА, ПРИЧА И АФОРИЗАМА: Чудна лађа, песме (Лесковац 1987), Дневник на распусту, песме (Лесковац 2002), Говор камена, песме (Лесковац 2004), Песма жени, песме (Власотинце 2007), Невреме – приче из завичаја (Лесковац 2016), Аутобиографија – време сенки, I део (Лесковац 2016), Афо(к)ризми и друге (не)згоде, (Лесковац 2017), Афоризми са тужне пруге, I (Лесковац 2018); Афоризми са тужне пруге II (Лесковац 2018);
СТУДИЈЕ И ПУБЛИКАЦИЈЕ: Лесковачки писци – трагови и трагања, I-II (Лесковац 2015, 2016), Лесковачки песници – панорама лесковачког песништва 1944 – 2014 (Лесковац 2015), Изабрани списи – сликање меморије (романи, приче, песме, Лесковац 2016), Хумор у делима писаца лесковачког краја (Лесковац 2016), Говор Лесковца и југа Србије (Лесковац 2016), Проф. др Душан Јањић: живот и мисао – хрестоматија и коментари (Лесковац 2017), Др Проф. др Тихомир Петровић, живот и мисао – хрестоматија и коментари (Лесковац 2017), Проф. др Драгомир Радовановић: живот и мисао – хрестоматија и коментари (Лесковац 2017), Добривоје Бошковић: живот и мисао – хрестоматија и коментари (Лесковац 2017), „Лесковачки писци – библиографије и коментари 1988-2018“ (Лесковац 2019).
Данило Коцић,
063 18 50052