МОРАВО ШАРЕНА ТКАНИЦЕ
Морава шарена тканице
У пољима житним, змијо неукроћена
Дево, нераздјевичена, лепотице
Ђурђевком закићена
Опери лице пустињака
Босоногог скитнице
Блато и мирис стајњака
Окваси крило окаснеле пчелице
Умиј шкољке седефасте
На бисерном жалу
Што облаке зову тмасте
И љуљање меко на твом валу
Плавојко што појиш врбаке даноноћно
Застани у смеху девојака моравских
Помилуј бела недра, моћно
Сирена рибарских
ПЕСМЕ ИЗ МИНУЛОГ ВЕКА
Прођи ме се, старог човека
Моје су песме старинске
Моје су песме винске
Из минулог века
Моје су песме недосањано пролеће
Смрт старих пријатеља из кафана
Моје су песме пуне рана
Увело у вази цвеће
Прођи ме се, нећу виолину крај уха
Ти не знаш моје песме, оне су плачне
Оне су пуне вреле сачме
Бачене мрвице црног круха
Ти не знаш моје песме из прошлог века
Не знаш речи ветра у блонд коси
Моје су песме у пролећној роси
Моје су песме времена тужног јека
Рањена птица на мокрој грани
Иза облака скривен зрак
Моје су песме дан и мрак
Моје су песме, моји отишли јарани
Моје су песме старије од историје
Мрачне као сан без снова
Студене као времена, оловна ова
Моје су песме плачне арије
ДОМ ТВОЈ ПЕСНИЧЕ
Дом твој песниче отварамо вечерас
На понос града
Уз молитву богу и сада
На овом скупу и у овај час
Испићу чашу румена вина
На темељима овог храма песника
Храма уметника и књижевника
Наздравићу свима
Са пуном чашом, искрено
Куцнућу са срцима нашим
У здравље песамама нашим
Што ноћас кроз топлину летњу путују смерно
Дигните чаше, угасите лампе
Само нека кандила жиже
У тами, приђите ближе
Возовима живота спустите рампе
Песма нека крене у сузи оснажена
Нека промети храмом до таванице
До звезде Данице
Песма наша, срмом златном извежена.
Вечерас у дому твом песниче
Песма се рађа из дувара
Песма као поноћна утвара
Из чаше вина ниче
НЕБО СЕ СРДИ
Што се небо Господе срди
Кишу данима пушта
Река на утинулу рибу смрди
Пропаст сушта
Чиме смо то свеце увредили
Песмом или молитвама
Сувим хлебом, овако убледели
Ил, љутим осамама
Гори зрно јечма у сломљеном класу
Глад слути
Погледај Боже, у овом часу
Око детета како се сузом мути
Узауд исцеђену цеди сису
Мајке, и саме кожа и кост, ови
Господе, обични дани нису
Ово су смрти зови.
ДОЂИ У ЈУТРО
Дођи у јутро кад сат звони
Хоћу да те волим
Пред одлазак
Дођи у јутро кад сат звони
У црвену постељу
У дланове зарони
Дођи у јутро под топло ћебе
Поклони ми себе
Хоћу да те волим
БИОГРАФИЈА
Душан Аничић рођен 10.октобра 1947. Године, у Великој Сочаници код Дервенте (Босна и Херцеговина). Основну школу похађао је у три места, средњу у Добоју и Сарајеву, а матурирао у Бањалуци. Дипломирао новинарство на Факултету политичких знаности Свеучилишта у Загребу. Запосле је у Националној новинској агенцији ТАЊУГ Београд у својству регионалног дописника за Поморавски округ из Јагодине. Ратни извештач из Хрватске, Босне и Херцеговине и Косова и Метохије. У својству новинара Тањуг-а пратио и извештаво о посетама политичко-привредне делегације Србије из Беча, Париза, Москве, Рима, Минхена, Милана, Вероне, Барија, Санкт Петербурга ….
Збирку песама „Потраживања објавио 1972. Године. За поезију добио награду стручног жирија на културној манифестацији „Поетска позорница плус“ Књижевног клуба „Душан Матић“ у Ћуприји 2007. Године. Песме је објављивао у листовима и часописима за културу и уметност: „Око“ и „Плави вјесник“ Загреб, „Одјек“ Сарајево, „Венац“ Горњи Милановац, „Доба“ Јагодина, „Руковет“ Суботица, „Пакрачки вјесник … Песме су му уврштене у неколико зборника.
Добитник је новинарске награде ТАЊУГ-а „за најбољи текст-серију текстова“ 1999. године, и годишње награде за новинарство КПЗ Јагодине „Кристална призма“ за 2004. Годину.
Објавио две књиге поезије „Потраживања“ 1972. године, и „Под меком завесом кише“, 2014. Године. Председник је Клуба новинара Поморавља у Јагодини. Члан Управног одбора Музеја наиве и маргиналне уметности у Јагодини, члан књижевног клуба „Ђура Јакшић“ Јагодина. Члан удружења новинара Србије и Међународне федерације новинара (Интернатионал Федератион оф журналистс) у Бриселу.Његово име налази се у биографском лексикону „Хиљаду најпознатијих Јагодинаца“ Раде Милосаваљевића и од постанка Јагодине и књизи „Велеград спорта и туризма“ (новинари, сниматељи..) Живомира И. Крстића.