DA LI ZNAŠ?
Da li me možeš voleti
zbog onoga što zaista jesam
ili me menjas za dugu
pod oblakom sto se gnezdi,
da li se obazires na moju tugu
sto u nedrima izranja
kao suzna kap što okom mi jezdi.
…. Da li je čežnja što slama
i pretvara u prah moje srce
poput arsenika što daješ mi
teža od svakog ljubavnog plama?
Dok volim do boli osetim ukus
krvi na usnama boje grimiza
da li me ranjavanje tela manje boli?
…I mislim na svet dok tebe tražim
neki radostan, nekakav svet u boji
svet što nema u sebi boje privida.
Da li možeš da naslutiš…
… koliko te zaista volim?
КАО ГРЕХ
Моје очи су као грех, бездан тамни
Сакривене у дупљама твога свемира
Вртлог прекривен јесењим лишћем
У коме се мешају страсти проткане
Тишином…
Речи које ти не могу рећи
саплећу се у ковитлацу прашине
Ти мене не можеш разумети,
не можеш ме чути
музика je прегласна,
она пегла наборе у души,
пуштајући ме да се распаднем
ко земља у рукама сувим
док прозрачна киша гаси
онај последњи прамичак у мени,
зеленом оазом што ме ка себи зове.
Otrgnut šapat
Nad tvojim mislima oblak tamni
satkan od milion sećanja
u tvome srcu tamni vilajet
probuđen u nedodiru vetrova.
Zbog tog mraka u kome se čuju svici
što pletilju sna kradu od noći,
u tom mraku, tom bezdanu
ti ne želiš sebi pomoći.
Otrgni se željo, kidaj i lomi
ko kost nek puca otužan glas
zatreperi list u nemilom ropstvu
kad nisi ni sen, nisi mi drag.
Sastavljen da izgubiš put ka sebi
oprečan u nadanjima, hteo bi blud
al misao jača od tebe te mori
da uzalud sve je, džaba sav trud.
Predaš se sunovratu,gori u vatri
spasi samoćom, prosto ti sve,
u moje misli ponekad svrati
otrgnut šapat se čuje sad tek!