Краткая биография
Еремин Николай Викторович, родился в 1967 г. в р. п. Сурское Ульяновской области. Детство и юность прошли в г. Мурманске. Образование – высшее. Поэт, переводчик, автор-исполнитель, член Союза писателей России, лауреат Международных, Всероссийских и региональных конкурсов авторской песни и поэзии. Участник Международного литературного фестиваля в Нови Саде (Сербия) в 2018 году. В 2019 году за заслуги в области литературы и искусства был награжден медалью Николая Рубцова, в 2020 – медалью «Великоросс». Автор 6-ти книг стихов и 16 альбомов авторских песен. Участник программ на телевидении и радио. Кроме поэзии и музыки увлекается графикой. Персональная выставка прошла в г. Новополоцке (Беларусь). Проживает в г. Всеволожске Ленинградской области.
Библиография:
- К душе, стихи. Спб, 2002 г.
- Прощение души, стихи. Спб, 2002 г.
- Галилейская повесть, поэма, Спб, 2010 г.
- Где небо и где земля, стихи, Спб, 2015 г.
- Кипарисовый крест, стихи, 2020 г.
- Визитная карточка поэта №19, стихи, Спб, 2021 г.
Биографија
Јеремин Николај Викторович, рођен 1967. године у Сурској Уљановској области. Детињство и младост провели су у Мурманску. Образовање је високо . Песник, преводилац, кантаутор, члан Савеза писаца Русије, лауреат међународних, Сверуских и регионалних такмичења за ауторску песму и поезију. Учесник међународног књижевног фестивала у Новом Саду (Србија) 2018. 2019.године за заслуге у књижевности и уметности одликован је медаљом Николаја Рубцова, 2020. медаљом „Великорос“. Аутор 6 књига поезије и 16 албума са ауторским песмама. Учесник програма на телевизији и радију. Поред поезије и музике, воли графику. Самостална изложба одржана је у Новополоцку (Белорусија). Живи у Всеволозхску Лењинградској области.
Библиографија:
1. До душе, песме. Спб, 2002
2. Опроштај душе, песме. Спб, 2002
3. Галилејска новела, песма, Спб, 2010
4. Где је небо и где је земља, песме, Спб, 2015
5. Чемпрес крст, песме, 2020
6. 19, песме, Спб ,2021
Памяти деда
Николаю Михайловичу Ерёмину
Ничем по жизни не особенный,
Простой комроты РККА,
Мой дед погиб в бою под Жлобином,
Идеже брань была крепка.
Не дожил он до Дня Победного,
Сложивши голову за Русь.
Могила деда мне неведома,
Но я всегда о нем молюсь.
Молюсь словами немудреными:
«Господь! Во свете упокой
Николу-воина, Еремина
В краях с молочною рекой!»
Война не кончилась с победою,
Доныне стонет отчий край.
Пусть так, но имя носит дедово
Другой Ерёмин Николай.
Успомени на деду
Николају Михајловичу Јерјомину
Ничим се посебним није издвајао,
Командир чете радника, сељака,
Мој деда у боју под Жлобином је пао
Где и беше борба јака.
Није доживео до Победног дана,
За Русију паде, метак га покоси.
Његова је хумка остала незнана,
За њега молитве Господу узносим.
Молитва је моја проста, невелика:
„Господе, упокој са Светима
Николу Јерјомина, војника-ратника,
Негде где сваког изобиља има!“
Рат се није завршио победом,
До данас стење мој родни крај.
Али се поноси именом и дедом
Други Јерјомин Николај.
Превела Милена Алексић