БИОГРАФИЈА:
Разуменка Марковић (1966). Пише песме, приче, путописе, сеје, песме и приче за децу. Дописник Српске телевизије Чикаго. Члан КД „Развигор“из Пожеге које је представљала у југословенској амбасади у Холандији 1989. Члан Удружења новинара Србије и координатор Диванхан-е за златиборски округ. Део редакције књижевног часописа „Свитак“.
Библиографија
Награде, признања, похвале, уже селекције:
Змајева награда за књижевност 1978, 1980. и 1981.
Мајски сусрети (друга награда) Београд 1987.
Друга награда Српска читаоница Ириг и винарија „Мачков подрум“ за песму о љубави и вину, 2025
Друга награда „Мирјана Новокмет“ КК „Иво Андрић“ Београд, 2025
Сребрна диплома „Мост пјесника“ Сарајево, 2025
Прва награда „ИЗВОР“ за песму о завичају, Удужење књижевника Србије (2025) и Представништво Републике Српске „Маринина црвена хаљина“- ушла у педесет победничких прича на конкурсу (2025) Издавачке куће „Либрум“ Награђен рукопис Издавачке куће „Бесани“ за најбољу књигу 2026
Специјална награда Уметничког клуба „Расковник“ за најбољи поетски језик, 2026
Прва награда Удружења писаца Крагујевца на конкурсу „ Песмом против бомби 2026“
Номинација за награду „Добрила 26“ – номинацијом суграђана ушла у 37 изузетних жена Србије за рад у култури, промоцији талената и за хуманитарни рад.
Трећа награда и плакета „Пуковник – пилот Миленко Павловић“ у организацији Војске Србије, Туристичке организације Осечина и Књижевног клуба „Вуково перо“ из Лознице, 2026
Похвале: Културни центар Сребреница за причу, 2025,
Похвала за дечју песму – Српско уметничко друштво Београд 2025
Поетикум издаваштво – номинација за избор најбољег рукописа (2025),
Дрински сусрети песника – препорука за штампу 2025,
Ужи избор за најбољу кратку причу од 357 речи,“ Кљижевне вертикале“ 2025.
Самосталне књиге: Осмех са којим кестенови зру, поезија (2000)„Океан мастила“- прозна књига, тренутно у штампи „Интелекта“ Ваљево, „Таписерија од васионе и уздаха“ -Бесани 2026
Са књижевником Милијаном Деспотовићем приредила монографију „ Медош – загонетка трајања“
Часописи: „Свитак“ Пожега, 1996, Завичајно удружење ариљаца 2025, „Квака“ – Хрватска, 2025, „Нови мостови“, „Неказано“ – Црна Гора 2025, „Шраф“, Србија 2025,
„Енхедуана“,- „Јефимија“ Србија 2025, „Сребрни вијенац“ Сребреница Република Српска, 2025, „Гунцел Санат“ – Турска, 2025, Сретања 38-39“ Србија, „Неказано 2“-
Црна Гора 2026, „Немири 7“ Књижевна радионица „Кордун“, 2026, Интернет магазин „Књиговање“ 2026. Онлајн поезија – 2026, Интернет страница „Плави круг“ 2026,
Енхедуана – електронски часопис на тему „Јефимија“ 2025, „Сретања 38“, „Светионик“- 7, Панчево 2026, Енхедуана – електронски часопис на тему „Зидање логоса“ посвећено Светом Сави 2026. и многи други.
Заступљена у узборницима и алманасима: „Грана која маше“- хаику зборник, 1988, Пожешки песникон, Ствараоци пожешког краја, „Љубав нема боље дане“ 2025,
„Паланачко поетско лето“, 2025, „Архангелски песнички дани“ 2025, „Венац
изабраних“, 2025, „Српски вихор“, 2025, „Између два света“, 2025, „Поезија вином обојена“, 2025, „Пјесник свјетионик, 2025, „Момчилова фрула“, 2025, „Кад слобода проговори“, 2025, „Шадрван – Балканско вече поезије“ Скопље, 2025, „Комешање ожиљак“ – кратке приче, 2025, „Књижевне вертикале“, сатира 2025, „Миладиново слово“ Македонија, 2025, „Жубори Моравице“, 2025, „Чукаричко песничко пролеће“
2025, „Трифундански дани“, 2025, „Књижевне вертикале, приче 357“, „Под успењским сводом“ Бања Лука, 2025. „Затон 6“, 2025, „Банатско поетско перо“, 2025, „Муран, јуче, данас, сутра“ идеје за карикатуре, 2024, „Војислав Илић Млађи“, 2025, Креативни радионичар – „Кад слобода проговори“ 2026, „Јутро под Озреном“, „Песмом против бомби 2026“, Енхедуана – микро бајка, Зборник 2026, „Неказано бр 17“ Бар 2026, „Синђелићеве чегарске ватре“ Ниш (2026), Зборник „Фрида“ (2026), Антологија „Француски прозор 4“ – француског песника Абу Зубијера, итд.
Живи и ради у Пожеги. Мајка Стефану, Сари и Јани.
АКО НЕ МОГУ ДА СЕ ВРАТЕ
Ако не могу да се врате,
и ако је двоглед воштаног писма
до њих једини мост,
ако су судији враћени кораци,
као што
кључеве хотелске собе
раздужује гост –
чије су зенице,
са чворова негдашњих дана,
бадеми за веверице,
репова извајаних
датумима у свод,
под којим чаврљају сефови
за које, само ја,
знам тајни код?
Ко то освежава тетоваже
у крвотоку,
промајом присуства у ситне сате,
залупивши познати мирис иза рамена?
Ако не могу да се врате.
ПОЗНАВАЛА САМ ЈЕДНУ ЖЕНУ
Познавала сам жену
Која ходом нје додиривала земљу
Траве су јој клицале захвалност
Мрави благосиљали
Стоноге завиделе
Познавала сам једну жену сторуку
Обучену у хаљину смеха
Са сто рукава и преко ње кецељу радости
Три броја већу
Са сто руку је хеклала чипкасте прозоре Истоку,
Бојила сунцобране Југу
Цртала путоказе Западу
И миловала звериње Севера
У срцолике модле лабудове маште
Разливала је загрљаје са баладама
Служила их је у ципелама неизлечивог романтичара
Уз несвестицу од вина
Познавала сам такву жену.
Једном смо завршиле у болници страха.
Биле смо цимерке али једна другој и доктор и пацијент.
Једна другој смо написале отпусне листе
Са саветом за преживљавање.
Ја њој да макар прстима почне додиривати земљу,
А она мени да раширим крила.
KAМЕЛЕОН
Спавао је у гранама
Необичних разговора
Усидрен тајнама
Срастао са бодљом сибирског лимуна
Калемљеног шефтелијом
Непостојећи метлама језика,
Непознат укусима животарења
Више гладан него сит подводних вулкана
дуж дрвореда трепавица
Пио је ћутања шакама кишних љиљана
Разбокорених одласцима
Сишао је када му је досадило игнорисање
Обули смо му шуњалице
Са ђоном збира кукавичлука
И признали га
Као што пред судијом прозвани
Призна ванбрачног сина.
ВИНСКА РАПСОДИЈА
За она вечна недостајања,
налик умирућем, који воде иште,
нису облоге од утешних варки –
кафански је каменолом право лечилиште.
Док првим вином живиш укус дана,
за које си мислио да нестати неће,
пијук тамбурице копа бунар рана,
да из њега напојиш жеђи бивше среће.
Из следеће чаше притиска те стена нечија два ока,
не питаш: ни откуд, ни како?
Динамит балада и прашина ноћи
крију да се не види, ако би заплако.
Тамбурашки скенер без грешке,
открива да си без прстију (остали у коси…),
А на месту где је некад срце било,
Светлуцају асећања ко анђели боси.
Остатак би себе дуж слепе улице
посејао,
да га заборав попасе.
Бахус ти додаје нову чашу вина,
као појас који треба да те спасе.
Да све стене заборава посложиш на тугу,
пукотином песме увек ће да вири,
а вино је блажи, као што детету,
подерана колена,
брижна мајка пири.
ПРЕТИЦАЊЕ
Сваког си јутра претицао Сунце
шаљући зелено млеко
мом чекању.
Од неколико скраћеница склапала сам
реченице химне коју смо
компоновали у вољењу
истих дијалога у филмовима.
То ми је било пиће и умивање,
купка за туширање, крема за негу,
подлога за доживотну терапију.
Цео си живот претицао живот,
на моноциклу.
Њиме си утекао шефу циркуса да
не оглувиш од аплауза,
и да би преживео ридање дечака
на најуспешније тачке
највише мучених лавова.
Тако возећи изашао си на једносмеран друм.
Новине су писале да си се препречио ветру.
Знам да си га пре тога претекао.