Biografija: Zoran Jovanovic
Zoran M. Jovanović, iz Leskovca, Srbija.
Novinar portala jugmedia.rs, član redakcije časopisa PoezijaSRB – Кruševac, saradnik portala Radio Medveđa
Autor zbirki pesama:
Nit (2015.), Nada (2017.), Zov (2019.)
Aforizama:
Prst sudbine (2017.)
Kratkih priča:
Vika mi Lejka (2018.)
Kontakt:
e-mail: pustorecki@gmail.com;
BESКRAJ
Sreli smo se, Bog zna zašto,
il’ sam Đavo put nam skroji
sudbina nam niti plete
ko zna šta nam još predstoji.
U moj život iznenada
naišla si niotkuda
u oči mi sjaj vratila
sad si ljubav – il’ zabluda?
Dok te gledam oči sjaje
razum se sa srcem bori
zagrlim te pa zadrhtim
dok telo u vatri gori.
Po malo mi sebe daješ
sve više mi nemir budiš
zagonetno dok se smeškaš
skloniš kosu – vrat ponudiš.
Udahnem te iz sve snage
da napunim dušu tobom
nadajuć’ se da potraje
a ne znajuć’ šta ću s’ sobom.
Beskraj danas, shvatih šta je
usnama sam ga dotak’o
i opet bih da ga ljubim
ti mi kaži – kad i kako.
MOLITVA
Molim Te, Bože,
ako odlučiš
da se ponovo rodim
učini da se rodim
negde blizu nje.
Učini, molim Te,
da budem ptica
pa da je svakog jutra
pesmom budim
i da joj pesmom, kad zaspi,
ulepšam snove.
Ako ne može ptica,
učini, molim Te,
da budem vetar.
Da njenu kosu dahom mrsim.
Molim Te, Bože,
ako odlučiš
da se pnovo rodim,
učini da se rodim
samo ako se rodi i ona
jer, šta ću meni ja
ako ne bude nje.
Slučajno je sretoh između dva stiha
i opijen krenuh da joj pesme pišem,
ona tako lepa, nasmejana, tiha
ja je samo gledam i setno uzdišem.
Pod prozor joj onda odem u predveče
da joj tiho pevam pesmu napisanu
dok zvezde trepere ti sijaj, meseče,
odvedi me pravo u noć već besanu.
Mahnuće mi krišom, sa prozora, ona
da ne vidi niko poruku što šalje
nasmejana poput kraljice sa trona
Pogledom će reći – lepo, pevaj dalje.
Pokorno ću onda, da bi srećna bila
nastaviti ovu pesmu do beskraja
niza od stihova za tebe je – mila
daj mi samo sekund iz očiju sjaja.
Poljubićeš potom maramu od svile
i kroz prozor onda pustiti nehajno
Tvoje su me usne tako opčinile
tragove karmina ljubiću potajno.
Кad zora zarudi i petli zapoje
kroz prozor ću tiho da do Tebe dođem
ružu da ostavim dok se snovi roje
i srećan zbog tebe u novi dan pođem.