BIOGRAFIJA
Godine 2016.te, na prijavljenom učešć u Italiji PREMIO DI VIDEO POESIA “LA VOCE DEI POETI” II Edizione 2016 LECCE 16 dicembre 2016. – na medunarodno manifestaciji, čija je tema bila MIR U SVETU, osvojla je prvo mesto u sekciji ,,foto-poezija’’ i treće mesto u sekciji ,,video-poezija’’, kada su u pitanju učesnici iz Srbije. U februaru 2020.g. na konkursu ,,FOREIGN AUTHORS WINNING THE VII EDITION OFINTERNATIONAL AWARD „CITY OF GALATEO – ANTONIO DE FERRARIIS“ – osvojila je drugo mesto za priču esej kada su u pitanju učesnic iz: SERBIA – BOSN – CROAZIA – MACEDONIA – MONTENEGRO , RACCONTI – PRIČE. Od 2019. počasni je član fondacije ,,TAKEC’’ u Bitolju – Republike Makedonije, od koje je dobila zlatnu plaketu kao ,,Avtor na bezvremenska poezija’’; fondacija Dimitar Dimitrovski dodelila joj je i nagradu ambasadora savremene poezije u Makedoniji; dobitnik je specijalne nagrade na Međunarodnom festivalu romske poezije,,Tamo gde Sava ljubi Dunav’’ za unapređenje i negovanje svetske književnosti i itd.
Zbog dostignuća u kulturnom i humanom radu – dodeljen joj je sertifikat Munir Mezyed fondacije iz Rumunije. Takođe, Regina Resta kao predsednica internacionalne asocijacije VerbumlandiArt iz Leća, Italija – učinila je isto.
Misli da svoju bibliografiju mogu pisati oni koji su ostavili snažne pečate u kulturološkom i pisanom stvaralaštvu, pa će reći samo još i to da je majka dva divna muškarca. Osim toga – večiti je sanjar i lutalica pod nebom koje jednako sija za sve.
Do sada ima objavljene četiri knjige i slikovnicu za decu.
Ne sme se zaboraviti ni tinjaući žar njenih koloseka i pruga – na kojima je provela 24.g. svoj radni vek. Te pruge su je na kraju ipak odvele na putovanja koja su je mimoišla, a vratila je sebi.
FOTOGRAFIJA IZ VOZA
Još ponekad
napamet mi padne bajka
koju satkasmo od kišnih kapi
na PERONU, i umornom od čežnji,
VAGONSKOM prozoru.
Još ponekad
zamislim moćni let ratnog pilota
što zalazio je u sokak moje nebeske nedođije.
Još ponekad
dozvolim sebi da ne živim među odraslima
– jer su sumorni, otužni i tužni.
Još ponekad
pretvorim se i sama u vojnika
koji traži putokaz do otisaka dečaka u tebi.
Onog – što pritiska nos uz prozor VAGONA
tražeći svoju devojčicu
skrivenu u svakoj slivajućoj kapi.
Još ponekad potražim hrabrog ratnika
u mutnom pogledu sete
sa pozlaćenim maslinjakom
u tvom pogledu daljina.
Još ponekad u sećanju i želji nezaborava
otapam glečere u sumracima tvojih svitanja.
A onda
– shvatim da bajka satkana od kišnih kapi
odavno je zaklana….
(25.novembar 2020.g./23 h.)
INJE U KORI OD SNA
Inje
na pragu čežnje
u kori sna –
zalutalo je
prahom nespokoja
u noć
bez mesečevog krila
zagrljaja
na ranjivu setu
anatemisanih svetova
gde java
odbegla je od snova
priviđenja.
I – zabolela je
kora sna
zbog toplih sećanja
a hladnih nespokoja
u noći čežnje
zalbludelog sanjara.
(13. januar 2010.g.)