Биографија
Рајко Палибрк, рођен је 30. марта 1963. године у Пљевљима. Дјетињство је провео у засеоку Корита. Основну школу je завршио у Орљи и Градцу, а Гимназију у Пљевљима. Дипломирао је на Правном факултету у Титограду, садашњој Подгорици 1987. године. Завршио је и Школу новинарства Југословенског института за новинарство.
Од 1994. године бави се радио и телевизијским новинарством као новинар, уредник и главни и одговорни уредник у РТВ Пљевља. Деценијама активно учествује у културном животу Пљеваља. Сада је запослен у општини Пљевља.
За свој новинарски рад награђен је од стране Удружења новинара Црне Горе, а за допринос раду Српске православне цркве одликован је орденом Белог анђела.
Као средњошколац почео је да пише и објављује поезију. Током деценијског новинарског рада пише и објављује кратке прозне форме, прво у програму РТВ Пљевља, а потом у књизи кратких прича „Јутарња прича“ (2010.године) у издању Књижевног клуба „Далма“ из Пљеваља. Приредио је монографију под насловом „Ко очину душу не поштује, своју губи“ (2013.године). Српска књижевна задруга Српског националног вијећа Црне Горе објавила му је збирку поезије „Како смо вољели и умирали“ (2015.године). 2018. године, у издању Књижевног клуба „Далма“ објавјен му је роман „Последњи Световидов престо“. Књигу поезије „Чувари завјета – пјесме роду и љубави“ објавио је 2022. године у издању Издавачког удружења „Стихом говорим“ из Бијелог Поља. Збирку љубавне поезије „Вијенац за њено чело“ у издању Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ објавио је 2025. године.
Прозу и поезију објављивао је у књижевним часописима и публикацијама у Црној Гори и региону. Заступљен је у бројним антологијама модерне српске поезије. Члан је Удружења књижевника Црне Горе и Матице српске друштво чланова у Црној Гори.
ВАРВАРИН
Ја нисам од оних који Јерихон порушише,
нити се клањам златном телету,
нити сам потомак Каина,
мој створитељ је Вишњи Бог са небеса,
а ја сам војник Светога Вида
и унук старца Вујадина.
Ја нисам лукави Данајац, нити сам Латин
и ништа моје није
отето ни од кога,
већ сам све стекао свијетлом свога ума,
са својих десет прстију
и само уз помоћ Бога.
Моја обећана земља је моје имање племенито
на ком се рађам и умирем
већ хиљадама година,
мој јечам ниче из костију мојих предака,
а њихова срца моја су Отаџбина.
Ја сам тај што је спјевао стотину Илијада
јер мој језик је пјесма,
а моја душа је рима,
моје богиње све личе на ону што ме је родила,
а вила Нагоркиња ми је
и љуба и посестрима.
Ја оно што волим не мјерим дукатима,
ми варвари за то имамо другу мјеру,
јер моја љубав је божански траг у мени
око којег се не погађа,
нити се продаје за вечеру.
Ја сам тај страшни варварин од рода Раса
под чијим мачем су
највећа царства пала
тек када су ми на Част и Образ попљували
и оставили ме без огњишта,
без моје њиве и рала.
ЧУВАРИ ЗАВЈЕТА
Тамо гдје теку три Мораве,
Морача и Моравица,
гдје су Грачац, Градачац
и безброј Градина,
тамо су два Градца и једна Грачаница,
Таково, Радовање и Фундина.
Петровцима се забијељела Бијела Поља
између Кнића и Книна,
а међу њима три Јеринина града,
Козници, Кључ и Клобук,
Мачков и Мечкин камен,
Вуково брдо и Вучево
и Динара планина.
Бјелашница, Бјеласица и Беласица гледају
пут Проклетија и Шаре,
док се Срб, Србиње и Србица спремају
на Паштрик и Кошаре.
Расцвјетали у Крушевцу још један Крушевац,
Крушево и Крушевице,
миришу Липник, Липар и Липово
крај Брезе, Брезнице и Брезојевице.
Голубац, два Соко града, Јастребац,
Врањина и Орловаче,
погнутих глава стоје изнад Пребиловаца,
Корићке јаме и Голубњаче.
Блистају Љубишња, Вележ и Велика,
Озрен и Орјен, Повлен и Маљен,
Радимље, Румија, Троглав и Тројан
на којима је Вишњи Бог слављен.
Попут вукова са Романије,
Вучјака и Вучјег дола,
са Вардара и Дрине,
чувамо и бранимо свој Завјет,
језик и србско свето име
од звјериња из Шумарица и Јасеновца,
Старога брода и Клине.
СТРАХИЊИЋУ БАНЕ
Пробуди ме прије него кренеш,
нек твој глас ми грдне сне побрише,
онда иди, а ја ћу чекати
оног што је волио те више.
Не застајкуј, нити се окрећи
да ти душа не би заиграла
као кад си трчала ка срећи
и по мом је имену назвала.
Загрли ме прије него кренеш
да ме продаш за шаку дуката,
да и мртав осјетим топлину
твојих руку око мога врата.
Али, знај да Страхињићу бане
нит се боји вука, нит хајдука,
и само ће потурити главу
под мач који држи твоја рука.
ЊИВА НА КОРИТИМА
Ралом које је у сребро оковано
и које златни раоник има,
ноћас ћу, по мјесечини, поорати
најљепшу њиву на Коритима.
Ти ћеш ми ићи пред воловима
само у кошуљи од танког беза
црвенокоса моја Богиња,
висока и витка као бреза.
Тишина ће пјевати твоје име,
орање на тебе мирисати,
а моје очи ће преко небеса
име ти звијездама исписати.
Када сједнемо поврх њиве,
жедни, уморни и ознојени,
помиловаћу грубом руком
то твоје лице што се румени.
Зора ће истоком да заруди
и заблистаће твоја њедра,
а зраци сунца ће обасјати
твоја бијела, једра, бедра.
Јечмом, златним попут дуката,
ил, попут косе првенца сина,
јутрос ћу, са срећом, засијати
најљепшу њиву на Коритима.
ЉУБОСТИЊА
Про седам гора
и седам мора,
тамо гдје откуцаји
срца почињу,
крај моје душе
бистрог извора
сазидао сам ти
Љубостињу.
Својом патњом сам
клесао камен,
из њега перуника
да процвјета,
да наше љубави
остане знамен
све док је вијека
и свијета.
Ти кад приступиш
у цркву своју,
послије молитве
испред олтара,
пољуби
и упали
свијећу коју
за душу твог
Рада Неимара.