АКО РЕКУ ИМАШ
Ако реку имаш,
О свету
И животу
Све знаш.
Научиш да поред ње ходаш одмерено
И лако,
Али и да трчиш плаховито
И јако.
Ако реку имаш,
Из руку
И од срца
Све даш.
И научиш да волиш и врбе и људе жарко
И страсно,
Али и да прашташ тихо
И безгласно.
Ако реку имаш,
У небо
И сјај
Увек гледаш.
И научиш да трагаш по брзацима упорно
И смело,
Али и да зажмуриш изненада
И весело.
Ако реку имаш,
И облак
И сунце
Голом руком хваташ.
И научиш да свет бојиш у плаво
И дубоко,
Али да разумеш и оно што је вијугаво
И високо.
Ако реку имаш,
И пут
И море
Под ноге стављаш.
И научиш да одлазиш тужно
И снажно,
Али и да се враћаш сетно
И важно.
Ако реку имаш,
И тајну
И истину сам откриваш.
И научиш да белутке мериш тачно
И полако
Али и да их бацаш спретно
И прејако.
Богат си
Ако имаш реку.
Научиш да пролазност
И вечност
Кроз тренутак један
Смирено теку
ЗВОНА СА ЦРКВЕ СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА
Јутарња звона су светла
Рујна,
Заиграна,
И насмејана.
Она су радост што се у срцу очекује
Она су нада што се у бескрај вије.
Пред њима ноћне слутње
Огрну плашт плави
И сунце на смутње
Тачку стави.
Док тишину чисту љуби звук
Жеље се као чигре
Врте у круг
И у сваки се длан
Као бисер
Ушушка по један сан
Јутарња звона покрећу дан.
Подневна звона су јасна
Звучна
Обилна
И тачна.
Она су радозналост што по свету трчи
Она су мисао што планине крчи.
У њима се ласта преокрене
Сунце на лист стане
Река брзаке спута
Ветар се у клупко смота
Трава у небо погледа.
Док звук тишину упреда
И низ поље сјајни витез језди
Птица се са осмехом угнезди
У длан
И утоне у паперјаст сан.
Подневна звона заустављају дан.
Вечерња звона су тиха
Сетна
Смирена
И драга.
Она су благост што се не крије
Она су нежност што се дарује.
Са њима се путеви враћају
Нежељене мисли испраћају
Неостварене жеље преправљају
Осмеси пребројавају
Прстима се по латицама пребира
Док звук у звездане стазе дира.
Са њима се деца у крилу љуљају
На уснама молитве изговарају.
Прах сунчани се стави на длан
И унесе у сан.
Вечерња звона смирују дан.
ГОРДАНА СЛАВКОВИЋ – Биографија
Рођена сам 1964. г. у Лукомиру ( општина Житорађа ). Завршила сам Филолошки факултет Универзитета у Београду и радим као наставник српског језика и књижевности у ОШ „ Јован Цвијић“ у Костолцу.
Тек када сам постала бака, почела сам да записујем неке своје мисли кроз стихове и приче.