Бели анђео и ти
(Љубици)
Јабуко моја,
тако си се исто повијала
и над главом свеца
у седефастом хитону
оне ноћи јулске.
Анђеле бели са
милешевског зида,
близанче
крупнооки и румени,
загрлимо се опијени
и заљубљени.
Берба је осмеха
са сабора летњих
и панађура,
птичице моја,
угнезди се у моје груди
и остани ту
до васкрсења.
Нимник
Негде уочи Видовдана
у тихости се затекосмо
крај твога гроба,
Николина, пастирице,
немушта девојчице
што кријеш бела стада
испод вуненог хаљетка.
Челична кашика
великог багера
копа пут до манастира
Нимника
и растерује пчеле
у колоплету са
сунчевим зрацима.
Ти имаш златну косу
и плаве очи,
као моја Љубица,
ти си њена вршњакиња
и вилосница што краде
небески огањ
у рашљама дуба.
Два јереја читају молитву,
голуб крај мене
напаја груди прпосне,
љубићемо се и грлити
вечерас,
мила небеснице,
под твојим велом
као под багремом.
Биографија: Славица Јовановић
Славица Јовановић (1972), професор књижевности из Пожаревца, пише поезију, прозу и есејистику. Има објављене четири збирке песама: Кошуља од љиљана (2006), Љубав (2012), Нешто као осмех са Голубом Јашовићем (2017) и Лирски узваници (2017). Аутор је и књиге есеја Есеји од немира (2019). Добитник је и награда Печат кнеза Лазара, Златно перо за Есеј о глумцу, Сребрног слова ћирилице, Повеље културе града Пожаревца итд. Уредник је омладинског часописа „Развитак“, члан редакције часописа „Мајдан“ и часописа „Стиг“.
Председница је Књижевне заједнице Пожаревац.
Члан је Удружења књижевника Србије.
Славица Јовановић
Табачка чаршија 3/6
12 000 Пожаревац
063 876 2 664