БИОГРАФИЈА
Ратко Поповић, рођен је 12. маја 1964. у Шњеготини Средњој, Република Српска.
Аутор је шест збирки поезије: Претакање живота, Путокази, Не дамо светиње, Сунце у завичају, Азбучна пјесмарица, Басне и приповјетке у стиху.
Заступљен је у више од сто зборника поезије. Добитник је више десетина разних признања за поезију. код нас и у иностранству. Спот за пјесму Молитва Богородици, снимљен је у Манастиру Жича у извођењу Слађане Јоловић из Новог Пазара, рефрен за пјесму написала је Маја Ковачевић из Краљева,
Предсједник је Српског културног друштва „Укрња“
Живи и ствара у завичају.
УПАМТИ СРБИЈО
Нико нам већег не зада јада кроз бурну нашу историју,
као освајачи са запада
што преораше чизмом Србију!
На сваку нашу крваву рану сипаше они по товар соли! Дошли су овдје младост да жању
Србији, мајци наносе боли!
Нека им Господ за све опрости
Он по заслузи свима суди. Још многи траже ђедове кости,
а нови вагон соли се нуди!
Опет би наше главе на пању, поганим мачем с вољом да сјеку!
Под сваком браздом нађем лобању,
страдалог претка у прошлом вијеку!
Станите мало аждаје љуте, доста је било по Србији клања!
Докле ће лешеви воду да муте
и гробна тишина да одзвања?!
Србијо, памти јунаке с Цера,, с Кајмакчалана и Колубаре! Овдје се скупо плаћала вјера, и дан данас ране нам крваре!
Још Срби памте српску голготу,
Видо и језу гробнице плаве. Спјевао Солун оду животу
на фронту многе падоше главе!
Увјек се сјети Шумарица, дјеце с Козаре и Јасеновца
, и свих страдалих свештених лица
за нашу вјеру и нашег Творца!
Свакога дана три пут се сјети,
како нам Нато Косово узе.
С европског трона теби се пријети
докле ће Срби да лију сузе?!
Бранећи вјеру и отаџбину
од освајача са свих страна. Нека мељу жито у своме млину,,
Србија нам је Богом дана!
24 децембар 2021. год.
РУСИЈА ЈЕ БАСТИОН СЛОБОДЕ
Слушај добро, мили српски роде,
пред аждајом нећу да узмичем!
Русија је бастион слободе,
ја се своје браће не одричем!
Не желим да будем под европском чизмом.
Европа је одавно у служби сатане.
Русија се данас бори са фашизмом,
хијене су поново напале на лане!
Као и до сада, кроз вјекове многе,
на Русе и Србе удараше кришом.
и на светој земљи поломише ноге!
Као млада ружа под прољећном кишом,
сјеме ће слободе опет да проклија!
Са поносом кличем : ЖИВЈЕЛА РУСИЈА!
8 мај 2022.
НАШИМ НЕПРИЈАТЕЉИМА
Ми своје знамење носимо на челу,
и Христову фреску у дубини душе!
Зато су нам често села у пепелу,
а наше градове немилице руше!
Са наших лијепих и божанских лица,
и усана које молитву узносе,
Дрина, Колубара, Цер, Плава гробница,
свакоме Србину још очи оросе!
Рушили нам гробља, цркве, манастире,
скрнавили фреске, пуцали у свеце!
Из захумских јама сад крстови вире,
одзвањају крици нерођене дјеце!
Козара, Градина, Шарговац, Мотике,
Гаравице Шушњар, наша су судбина.
Бојник и Драговац најстрашније слике двадесетог вијека за сваког Србина!
Петровачка цеста, од дјечује крви,
црвена ко божур на Газиместану!
А све што је српско меље се и мрви,
комшије нам соле сваку живу рану!
Због невиних душа у свакоме вијеку,
које пострадаше од каме и мача,
из љутог камена горке сузе теку,
наша света земља, препуна је плача!
РИЈЕКА ГРУЖА
Најљепша је у свитање зоре,
Шумадија са њом се поноси.
Језеро јој шумадијско море,
љековити крај ње су откоси.
Својим током Шумадију краси,
Гружани је не би дали ником.
Крај ње често шетају аласи,
богата је рибом девериком!
Кад на Рудник спусти се олуја,
тада тече и изван корита,
од пролома облака набуја,
разлије се по пољима жита.
Као таква красиће катрене,
све док тече поред лијепог Кнића,
и тако је очарала мене
у пјесмама Добрице Ерића!
Шњеготина.
ЋИРИЛИЦА
Свако твоје словоу мом оку сија,
православна дико и словенско благо,.
Са тобом се поносе Српска и Србија
узданицо наша, моје писмо драго!
Твоја света слова, милују иконе,
српска Јеванђеља красе твоји знаи.
И црквена звона ћирилицом звоне.
Тобом су опјевани познати јунаци!
Из утробе древног грчког алфабета
родило се чедо – словенска азбука.
На истоку древном и Србији цвјета
па на стаблу роди тридесет јабука.