Биографија:
Пилот МОРОЗОВ ЛЕОНИД СЕРГЕЈЕВИЧ, поручник, (лейтенант) командир ескадриле 1
15.10.1922 – 13.10.1944.г.
Рођен у селу Урупская (Советская) Урупскаја (ововремени назив Советскаја) код града Краснодара – Русија.
Командир eскадриле 659-тог ловачког ваздухопловног пука 17-тој Ваздушној армији.
Погинуо 13.10.1944. године у селу Заблаће, код града Чачка, где и почива уз помен мртвима оца Радована код цркве Светог Арханђела
ПОРЕД ЦРКВЕ У ВАСКОЛИКОЈ ТИШИНИ БЕЗИМЕНИ СПОМЕНИК ПОЛОЖЕН НА ТЛЕ
Ова прича започета је 04. новембра 2024. године, у селу Заблаће код Чачка у Србији, а заправо много година раније, током Другог светског рата у октобру 1944. године. Током „Београдске офанзивне операције“, 13-тог октобра 1944. године, у неравноправној ваздушној борби са три авиона Вермахта на небу над Србијом, командант лета 659. ловачког ваздухопловног пука 17. ваздушне армије, поручник Морозов Л.С. у авиону Јак-9ДД оборио је један непријатељски авион, а два су успела да га оборе. Рањени поручник Морозов је искочио са падобраном и слетео у близини цркве Светог Архангела Гаврила у селу Заблаће. Пилот је још био жив када су га сељани пронашли, нажалост преминуо је од задобијених рана. У последњим тренуцима живота, пилот је у руци стискао малу икону „Пресвете Богородице” и шапутао: „црква … црква …” Код себе није имао документа, па је сахрањен као непознато лице. После рата, мештани су о свом трошку подигли споменик о коме су се бринули са великом одговорношћу и пажњом. На споменику пише: „Непознатом пилоту Црвене армије, који је дао живот за нашу слободу у борби против крвавог фашизма“, испод: „Спом. Подиже народ М.О. «Заблаће».
В ЛЕОНИД СЕРГЕЈЕВИЧ
Помен упокојеном jунаку служи садашњи црквенодостојнокик цркве Светог Архангела Гаврила отац Радован.
У протеклих шеснаест година, уз помоћ „Друштва српско-руско-белоруског пријатељства Србије“, којим председава пуковник Драган Логвинов, споменик непознатом пилоту одржаван је у добром стању и обнављан уз подршку локалних власти. Свих ових година Друштво пријатељства на чијем је челу пуковник Драган Логвинов, уз велико поштовање према палим српским и руским војницима, бринуло се о овом гробљу, као и другим споменицима палим борцима на подручју Чачка и околине. На дан „Велике победе над фашизмом“, 09. 05.2024 године, уз све војне почасти полагани су венци и цвеће на гроб непознатог пилота. У комеморативним догађајима учествовали су српски пилоти из Лађевца и официри српске војске
одељења спољних послова у Ростову на Дону Руднев. Евгений, Зо
ран Тодосијевић, из градске управе града Чачка
Крајем октобра – почетком новембра 2024. године у граду Чачку одржана је „Међународна антифашистичка конференција“ и „Међународни скуп козака“ на којима су учествовали представници из седамнаест земаља света. Дана 31. октобра 2024. године, на иницијативу атамана „Савеза донских козака“, Ажинова Е.В и атамана „Свесрпских Козака“ Братислава Тодоровића формиран је Савез српских и донских козака – „СОБРАТ“. За атамана савеза «Собрат» изабран је козачки пуковник Братислав Тодоровић, за „пуковник специјалног саветника“ за послове српских и донских козака и члан савета савеза је пензионисани атаман козачки пуковник, ВС РФ Владимир Александрович Бабошин, доктор филозофије. Током конференције, под руководством козачког пуковника Драгана Логвинова, председника „Друштва српско-руско-белоруског пријатељства Србије“, организована је посета спомен – обележјима са полагањем венаца и цвећа. Чланови савеза «Собрат» и учесници конференције одали су поштовање онима који су се борили и погинули у борби против фашизма, српским и руским војницима, како се жртве не би заборавиле.
. Приликом обиласка споменика «Непознатом пилоту» у с. Заблаће, десио се невероватан догађај. Према речима пуковника Бабошина, када је стајао крај споменика «Незнаном пилоту» и заједно са својим друговима из «Собрата» одао почаст палом војнику, осетио је како му срце брже куца, а неки унутрашњи глас му је шапнуо: «Брате, пронађи ме!» И он помислио је да ће лакше наћи пилота са авионом него пешадију са пушком, истог дана кренуо је у организовање истраживања идентитета незнаног војника. Братаница пуковника Бабошина, Елена Александровна Бабошина, придружила се да помогне у истраживању обраћањем познатој маловишерској истраживачкој групи „Памјат“ у граду Мала Вишера, Новогородска област, помоћ су потражили од пензионисаног мајора Игора Николајевича Никитина, носиоца ордена „За заслуге према отаџбини“ другог степена. Он је дошао до података, да је у борби за град Чачак изгубљено девет авиона. Процесом . елиминације утврђено је да је непозната судбина само једног пилота, и то поручника Морозова Л.С., који се сматра несталим у акцији. Захваљујући помоћи другова из Уљановске школе за везу име Г.К. Орџоникидзе, генерал-мајора Волкова С.А. и запослених у архиви Чернего Максима Јановича и Коњуховој Елени Петровни добили су додатне информације, али, нажалост, у архиви нема фотографија. Фотографијa пилота Морозова Л.С. открио је Никитин И.Н. на сајту «Бесмертни пук», где је приказан као победник такмичења у дизању гирија (тегова).
Пуковник Владимир А. Бабошин, као официр и руски патриота, испунио је своју личну и војну дужност, показао иницијативу и уз помоћ брижних људи дошао до података о идентитету преминулог пилота, поручника Леонида Сергејевича Морозова.
Пилот МОРОЗОВ ЛЕОНИД СЕРГЕЈЕВИЧ (15.10.1922 – 13.10.1944), поручник, командир лета, родом из станице Совјетскаја (Урупскаја). Позван на службу у „Црвену армију“ од стране РВК станица Урупскаја (садашњи назив Советскаја) у Краснодарском округу, Русија. Године 1941. студирао је у Армавирској војној ваздухопловној школи пилота, затим је премештен у краснодарску војну ваздухопловну школу пилота, коју је завршио 18. септембра 1942. и добио чин наредника. Наредбом команданта Југозападног фронта од 27. јула 1943. године добио је чин потпоручника. Наредбом команданта 288. ловачке авијационе дивизије од 11.08.1943 Л.С. Морозов је одликован Орденом „Црвене звезде“. Наредбом команданта 15-те ваздухопловне армије од 15.05.1944. године добио је чин поручника.
По наређењу команданта седамнаесте ваздушне армије трећег украјинског фронта од 30.05.1944, старији пилот Л.С. Морозов је одликован „Орденом Црвене заставе“.
Сада је пуковник Бабошин, уз асистенцију организације «ПОИСК» Краснодар“ под вођством Александра Владимировича Шепелева, у потрази за рођацима хероја. Његово име биће уклесано на споменику, осамдесет и једну годину након погибије у бици, сада више није непознат. Црквенодостојник, отац Радован служиће молебан на дан упокојења пилота.
Одлуком управе града Чачка и месне управе села Заблаће име пилота Морозова добиће неименовани трг у центру села, недалеко од места његовог гробног места.
Уз све војне почасти које ће му бити одате 09.05.2025, на 80. годишњицу победе совјетског народа у Другом светском рату – Великом отаџбинском рату совјетског народа. Уз Божји благослов!
Желим да додам, да ми је част и понос, као главном и одговорном уреднику магазина „Петрушка-настамба“, да имам привилегију публикације овог текста, и биће ми драго ако ове редове можда прочитају рођаци пилота Морозова, као и широк круг читалаца нашег Међународног магазина. За мене, као војника добровољца, резервног водника Војске Југославије, рођене на дан погибије пилота, 13. октобра, посебна ми је част да ову мисију приведем крају.
Захваљујем се козачком пуковнику Владимиру Александровичу Бабошину, козачком пуковнику Братиславу Тодоровићу, козачком пуковнику Драгану Логвинову, Зорану Тодосиевичу, Јесаулу Игору Хегеру и свима осталима који су учествовали у овом значајном подухвату.
Слава Богу што нам је својом промисли дао прилику и енергију за ово и сва друга наша достигнућа. Хвала му. .
Нека је вечна слава и хвала пилоту поручнику руске војске ЛЕОНИДУ СЕРГЕЈЕВИЧУ МОРОЗОВУ. Нека почива у миру и да се никада не заборави његово херојство и жртва у борби против фашизма.
Слава му!
Слава совјетском народу, ослободиоцу Европе.
Живела СРБИЈА!!! Живела РУСИЈА!!!
Славица Благојевић