Биографија:
Савва Радулович, рођена је у Никшићу 1980. године, гдје је након студија на Филозофском факултету стекла звање професора руског језика и књижевности.
За сада има објављене збирке поезије: Пјесмом те ћутим (рецензенти: Обрад Ненезић и Душан Говедарица), Ничија шћер (рецензенти: Матија Бећковић и Милутин Мићовић), роман Талик (рецензенти: Ратко Божовић и Вања Ковачевић) и аутор је сценарија за дугометражни филм Бездан. Такође се бави писањем афоризама, драма.
У слободно вријеме, бави се и преводилаштвом са руског и на руски језик, па поред преведене своје поезије, превела је и драму у стиху руског пјесника и режисера Јурија Александровича Качајева Муромец новог доба, која је објављена у склопу прича и легенди књижевника Чедомира Баћовића Црногорски самурај Александар Лексо Сајичић.
Московски портал Саће, након објављене поезије, у склопу међународног пројекта између ове двије земље, мјесечно објављује њене приче из романа Талик, након чега ће и руска читалачка публика моћи да се упозна са Савиним стваралаштвом.
Савина Камена пјесма налази се на омоту албума чувеног музичара легендарне групе „С времена време“- Асима Сарвана, који је објављен поводом обнове манастира Светог Архангела Михаила на Михољској Превлаци код Тивта.
Пјесма Књижевно распеће добила је специјално признање и ушла у антологију на Европском фестивалу поезије који је одржан у румунском граду Синаја.
Добитник је награде Мирко Бањевић за роман Талик, као најбоље прозно дјело за 2021. год. Такође је добитник Дипломе за учешће на поетском конкурсу посвећеном Јесењину у Москви.
Члан је УКЦГ и КЗ Југославије из Београда. Један је од покретача књижевних вечери под називом „Поетска пропаганда“ које су одавно већ стекле популарност. Оснивач је и руководилац Арт клуба „Прво писмо“, истоименог књижевног клуба, као и Фестивала “Под липом“, који се одржава у Никшићу почетком новембра.
Учесник је бројних манифестација у земљи и региону, као што су: Никшићки књижевни сусрети, Пивски сусрети, Дани Његошеви, Трг од ћирилице, Подгорички и Београдски сајам књига, Капија поезије у Румунији и других сусрета у оквиру државе и у региону. Заступљена је у разноразним зборницима поезије (између осталих у двојезичном издању Писма из Црне Горе – превод поезије на румуски језик) као и у Монографији Минервиним трагом – прозном стваралаштву црногорских књижевница.
Њена поезија превођена је на руски, енглески и јерменски језик.
НИЧИЈА ШЋЕР
ја сам ничија шћер
немам родитеље буржује
ни рођаке што су се снашли
сигурне везе што отварају сва врата
задригле љубавнике
шаптаче
ја сам политички инвалид
дух који хода
немам новце да купим срећу
не жалим
мене радује снијег
улица живка николића
један блуз бар ноћу
јабуке кад порумене
радује ме
мој отац с поцијепаном лијевом ципелом
и мајка са шалом из деведесетих
хладна дневна пуна топлих људи
не треба човјек да остари
па да схвати
како је некада ништа све
и колико смо само имали среће
да немамо ништа
CV
зовем се пјесник
јер другога имена немам
у мојој биографији и нема других података
осим пјесама
мојим венама тече мастило
ни година рођења није моја
све ми је некако писано
живим тако ненаметљиво
као у туђој пјесми
по занимању сам – човјек
мада такви ником не требају
зато је моја радна књижица празна
и срце пуно
ја радим за небеску плату
ову овдје нека троше они који имају име
кад ме питају за брачно стање
увијек кажем
имам неког ко ме несигурно воли
јер
моје име је пјесник
јер другога имена немам
чак и да га измислим
нико ми не би повјеровао
КЊИЖЕВНО РАСПЕЋЕ
Једном
Кад моја оловка стане
И мој ум заћути
А срце престане ударати зарезе
Сахраните ме у омиљеном стиху
Да заспим у загрљају вољених слова
Далеко од туђих лажних тапшања по леђима
И увјежбаних осмијеха
Што облијећу око мене као црне птице
Него крените садржајем
Као улицом бола
И разапните ме о наслов
Да као Исус словима гинем за вас
Једном
Кад моја оловка нестане
Знајте
Ни ја више нијесам ту
ПЈЕСНИК БЕЗ БИОГРАФИЈЕ
нема ме на Википедији
ни у збиркама набијеђених пјесника
на ТВ екранима
раскошним вечерима
по месинџерима и туђим мејловима
вјештачка интелигенција само за мене није чула
моје пјесме саме бирају читаоца
чекају га у засједи
оне су скривене у невидљивим библиотекама
слијепим улицама
по трговима у које свраћа случајни путник
кафанским столовима испод полупразних чаша
у крупним длановима једног човјека
који ни не зна шта носи у њима
ја сам пјесник без биографије
и немам ама баш ништа с поезијом
осим што је у мојим минираним грудима
невидљива антологија
штампана у безброј невидљивих тиража
коју нико никад неће прочитати
КЉУЧНА КОСТ
оно
кад су ми са двадесет дана
као тек рођеној беби
намјештали раме
па, као да су шили разум са срцем
припремали ме за далеки пут
тако свезану
још тад
кад ништа на свијету нијесам могла схватити
знала сам да си моја кључна кост
одувијек