Биографија:
Ненад Карић-Карели рођен 01.03,1970. У Аранђеловцу. Живи и ствара у Лазаревцу. Отац, писац и песник своје радове је сабрао у две збирке; “Ослушни срце“ (поезија) и “ На огњишту Светог Саве “ ( проза и поезија ).
За своје књижевно ствралашто је више пута награђиван и заступљен у зборницима поезије и прозе.
На конкурсу “ Пјесма над пјесмама “ у Мркоњић Граду 2021.год. песма „ Среће колач“ добила је награду за “ Најромантичнију песму “
ПРВА НАГРАДА за кратку причу “ Ко сме тај може, ко не зна за страх тај иде даље „
“ Е не дам бре “ на тему “ Колубарска битка “ библиотека “ Димитрије Туцовић “ Лазаревац 2022.год.
ПРВА НАГРАДА за поезију на тему “ Цветни цветник “ за песму “ Јутарњња смотра “ 2023. Туристичка организација Лазаревац
ТРЕЋА НАГРАДА за причу“ Соколово перо “ Вишеград 2023. за прозно дело да истоимену тему “ Космет “
НАГРАДА ЗА СТВАРАЛАШТВО “ Милоје Живановић “ у категорији “Лазаревац нашим чулима “ 2023.год. Фестивал литерарног стваралаштва Лазаревац ФЕЛИС за текст позоришне представе “ Е не дам бре “ и песме “ Колубара “ и “ Лазарева субота “
Специјална похвала-повеља “ Стеријино перо “ Вршац 2023. за песму о вину
“ Пробај Рођо “ и специјална награда “ Вино је поезија у чаши “ Лазаревац 2022. за исту песму.
ДИПЛОМА “ Додири љубави “ Књажевац 2022. за песме “Ослушни срце“, “ У џепу снова “, “ Реци јој “,“ Опрости “,“ Вучица или дама “ и “ Лопови снова “
Зборници поезије; “ Тренутак је цео живот, а живот само тренутак “ Велика Иванча (Младеновац) 2022. песма “ Лези “, “ Песмом против бомби “ Крагујевац 2023. Песма “ Шајкача “, “ Вихор “ Дервента 2023. песма “ Бисера сузе “, “ Момчилова фрула“ 2023. Прислоница код Чачка песме “ На огњишту Светог Саве “ и “ Од Јабучја сеје “, “У ритму дијалекта“ Лесковац 2023. песма “ Бричим “ “Синђелићеве Чегарске ватре 33 “ Ниш 2023. песма “ На огњишту Светог Саве “ “ Ћирилица “ Крагујевац 2023. песма“ Писмо мило “
Златна медаља “ Златно перо “ Шабац 2023. текстописац за песме “ На огњишту Светог Саве “, “ Иди сине “, “ Бег од стварности “ и “ Добар си момак “
Захвалница “ Дани шљиве “ Осечина 2023. за учешће у такмичењу здравичара.
На данима хумора и сатире у Мркоњић граду 2024. награде за најдуховитији афоризам, најоригиналније карикатуре, и поезију у категоријама најоригиналнији сатирични диптихон, најдуховитији епиграм и најоригиналнији сатирични триптихон у акростиху.
На такмичењу за песме на дијалекту 2024. У Лесковцу ушао у финале петнаест најбољих учесника и рецитовао песму „ Косидба на Рајцу “ ( шумадијско – војвођански дијалект).
ПРВА НАГРАДА за поезију „ Ода сунцокрету “ на конкурсу Културног центра и бибиблиотеке Мало Црниће јун 2024. За песму „ Од сунца деца “
ПОХВАЛА на конкурсу за најбољу фотографију “ Степојевац “ Туристичке агенције Лазаревац и библиотеке Лазаревац
ПОХВАЛА за поезију август 2024. на конкурсу.„ Илиндански сусрети “ библиотека Дервента, Република Српска
Захвалница “ Дани шљиве “ Осечина август 2024. За учешће у такмичењу здравичара.
ДРУГА НАГРАДА за поезију на фестивалу литерарног стваралаштва “ Фелис “
Лазаревац септембар 2024. за песму „ Еј Српкињо “
ПРВА НАГРАДА за поезију на тему песма о Лајковцу, библиотека “ Радован Бели
Марковић“ Лајковац, за песму „ Песма лајковачка “ октобар 2024.
ЛАУРЕАТ ФЕСТИВАЛА и награда „ ЗВЕЗДАНЕ СТАЗЕ “ за извођење песме „ На огњишту Светог Саве “
фестивал „ Михољско лето “ Шабац октобар 2024.
ПРВА НАГРАДА за поезију на тему “ Другарству на дар “ Центар за културу Врачар Београд, за песму “Ваууу“ април 2025.
ДРУГА НАГРАДА за поезију на тему “Цветни цветник“ Туристичка организација Лазаревац за песму “Игра цвета“ мај 2025.
ТРЕЋА НАГРАДА за говорење здравице о шљиви “ Дани шљиве “ Осечина 2025.
ПРВА НАГРАДА за песму “ Ка Колубари “ на песничком маратону Баточина 2025
АПСОЛУТНИ ПОБЕДНИК за прозу билиотека “ Димитрије Туцовић“ Лазаревац 2026 за причу „ Пиргава кокош “
ДРУГА НАГРАДА публике и ТРЕЋА НАГРАДА жирија на Првом песничком маратону „СЛОВО РЕСАВЕ“ у Свилајнцу 2026.
СПЕЦИЈАЛНА НАГРАДА За песму „Пук од гвојза“ на манифестацији „У ритму дијалекта“ Лесковац 2026. ( косовско-ресавски дијалект)
ПУК ОД ГВОЈЗА
Би ото пред зиму ‘иљаду девесто четирнаесте,
Би, све грђе од грђега!
Несмо видели, ни ‘леба, ни с ‘леба,
Трбук ни* се заков’о за леђа!
Нашие ономад, пола побили,
Милос’ несу имали; Губави, да Бог да били!
Куј не могадне, ка кући нек’ отидне!
Што не је било, има да бидне!
Сабрашмо се, те се врнусмо;
На бајонет!!! Гор’ по вр’ брдо!
Тмуша паднела, те по’итасмо,
На пашчад бесну набасашмо;
Бајонет мећи у зуби!
Големо настрадашмо од нељуди!?
Слабо је куј туна претеко;
На Кременицу и Бог је залелек’о!
Мркнуло ни; Ми ил’ они!?
У славу ‘тићи, соколи моји!!!
Нагрну пук од гвојза!
Косаничани! Милос’ ви и слава од Бога!
Кој на Ваведење на Божју службу не је бијо;
Не је ни претек’о!
Такој било, одавлен се не померијо;
У брк што ви рекнем*, нек’ утефтери некој!
Превод и тумачење израза дијалекта:
Би – било, ото- то, од гвојза – од гвожђа , ‘иљаду – хиљаду, четирнаесте – четрнаесте, грђе – горе, ружније, ‘леб – хлеб, несмо – нисмо, трбук – стомак, трбух, замандалио – закључао, закатанчио
ни – нам, нашие – наше, ономад – недавно, (у скорије прошло време),
губави – заражени од куге,
куј – ко, отидне – оде, бидне – буде, сабрашмо – скуписмо, врнусмо – вратисмо,
гор’ – горе, вр’ – врх, тмуша – мрак, паднела – пала, поитасмо – пожурисмо,
пашчад – пси, набасашмо – наиђосмо, мећи – стављај, големо – пуно, (много),
туна – ту, претеко – остао жив, залелеко – закукао, мркнуло – пао мрак на очи, зацрнело се, ‘тићи – птићи, у смислу синови, нагрну – навали јако , кој – ко, такој-тако, одавлен – одавде, рекнем – кажем, утефтери – запише, некој – неко
(косовско-ресавски дијалект)
околина Куршумлије село Кастрат-Косаница, Топлички крај
Песма написана по истинитом казивању српског ратника из Првог светског рата, опис страдања „Гвозденог пука“ на Кременици код Лазаревца у Колубарској бици.
ПУК ОД ГВОЖЂА (ГВОЗДЕНИ ПУК)
Било је то пред зиму хиљаду девесто четрнаесте
Било је све горе од горега
Нисмо видели, ни хлеба, ни с хлеба,
Стомак нам се заковао за леђа.
Наше ових дана пола побили,
Милост нису имали, да Бог да губу добили;
Ко не може, кући нека иде!
Шта није било, има да буде!
Скуписмо се и вратисмо;
На бајонет! Горе при врху брда!
Мрак је пао, па пожурисмо,
На бесне псе наиђосмо.
Ножеве стављајте у зубе!
Много настрадасмо од нељуди.
Слабо је ко ту преживео,
На Кременици и Бог је закукао.
Мрак нам је пао на очи; Ми или они!?
У славу птићи, соколи моји!
Навалио пук од гвожђа!
Косаничани! Милост вам била од Бога!
Ко на „Ваведење“ на Божјој служби није био!
Није преживео!
Тако је било, одавде се не померио,
У брк што вам казивам, нека запише неко.
ТО ПУСТО РУСКО!
Пањимајеш ли па руски?
Онако кажем, помало.
Ти горостаси мушки,
не знају шта је млако.
Жао ми! Нисам ту био.
Да браћу моју упознам.
Русију зато сам снио,
мајчице душу да спознам.
Та браћа су нам помагала,
Србину уз раме стала,
Спасиба словенска душо;
Волим то пусто руско!
Волим и Дон, и Москву,
добрицу меду, медведа
ледену зиму и водку,
то остало ми од предака.
Шта је то пусто руско?
Херојством искреним плени!?
Баш исто, што и српско;
Од детета живи у мени!
Браћа и сестре правоверни,
у љутој студени рођени,
кроз ратне вихоре доказани,
никад нас нису издали.
Крв се дала за крв,
кроз ужас се братимили,
од Бога послат сте суд.
руски мој народ, најмилији.
БРИЧИМ
Дедер, подај сокоћало,
Бритву,четку и сапун,
Заити воде са ђерма,
Смлачи ,нек’ бидне спремна.
Запуштен, к’о медвед зараст’о,
К’о чунак забагрео,
Оточим бритву и бричим,
Ругаће ми се село.
Воде, подај из кове,
Циментом да је заитим,.
С’ буклије скини пешкир,
Да убришем се, кад се обричим.
Драга ме подбада, нека:
Сад личиш на човека!
Додаде бријон и чешаљ
Смешка се; Зна шта је чека!
КОСИДБА НА РАЈЦУ
Отоич сам насадио од багрема косиште,
Уранио у цик зоре, на косидбу идем.
Спрем’-де жено заструг сира, ‘леба, пршутице,
Чутурицу воде ‘ладне, чокањче ракије.
Клепац чекић и бабица, извукоше жицу,
Коса стара сала’ица, брија ливадицу.
Чупа руке, зној се лије; Ко ће први до ђидије?
Зноја капи росе росу, да освоје златну косу!
Негде око Петровдана, пролама се песма с’ Рајца,
Песма лета и косача, ђувегија, лепих снаша.
Џуџи на перди и ‘вата зјале,
Џадом ни џукац да долегне.
Дадица-матера сикће по авлије:
На кочак по’итај Тикомире!
Комуше шаше, пуне канате,
Отоич узбрали мурузе.
Прежу вренгије, шуште шаровине,
Санђаме тмуше да ик не у’вате,
С’ кочака на Тику опучи ћерамида,
На тинтару акреп се стушти.
Залеже браћа, у блату шајкача,
Доакало му да диринчи.
Предрж’-де лотру, у ал’ си шунтав;
Навал’-де јопет на мурузе!
Макни се отален, кај да си губав:
Леб’ца нема у дангубе!
Бубњара брекће, муруз се круни,
Цицварица душом мириши.
У вуруни сомун се пуши,
Мрса белога, за мерак ишти.
( шумадијско – војвођански дијалект )
порекло дијалекта; село Трстеница код Обреновца, ( Посавина – Тамнав)
* Мурузи – (кукурузи), џуџи – (чека из досаде), перда – (ограда, међа ), ‘вата – (хвата), зјале – ( празна уста, празнине), џада – ( сеоски земљани пут), џукац – ( пас луталица ), долегне – ( дође), дадица-матера – ( од дадиља, жена која чува и надгледа децу ),
сикће – ( нервозно виче ), авлија – ( сеоско двориште), кочак – ( спремиште за сушење кукуруза ), по’итај – ( дођи брзо, похитај ), Тикомир – ( од Тихомир ), комуша – ( стабљике суве од кукуруза ), шаша – ( лишће од сувог кукуруза ), канате – (товарни део од запрежних кола ), отоич ( малопре ), узбрали ( од убрали ) прежу – ( вежу, хватају )
вренгије ( конопци, ужад, нешто чиме се веже ) шаровина – ( стабло и лишће од сувог кукуруза ), санђаме – ( ноћни демони, авети ), тмуша – ( од тмина, мрак ),
у’вате – ( ухвате ), опучи – ( слете, паде ), ћерамида – ( цреп на старим кућама ), тинтара – ( глава, од празна глава ), акреп – ( ђаво, нечиста сила ), стушти – ( сручи ),
браћа – ( рођак ), доакало – ( додијало, пресело ), диринчити – ( радити напоран посао ), предрж’-де – ( придржи ), лотра- ( мердевцине, стубе ). шунтав – ( неспособан ),
јопет – ( поново, од опет ), макни се – ( помери се ), отален – ( одатле ),
губав – ( неупотребљив, због неке трелесне мане ), лебац – ( хлеб, од ‘леб ),
дангуба – ( беспосличар, нерадник ), бубњара – ( сеоска пећ у облику бубња ),
брекће – ( тутњи ), цицвара – ( јело на масти од кукурузне проје ),
сомун – ( округао велик хлеб који траје више дана ), вуруна – ( од фуруна, зидана велика пећ од цигала) , бели мрс – ( кајмак, пуномасни сир, масни производи од млека ),
мерак – ( задовољство ), ишти – ( тражи, од искати )
Збпрник “ У ритму дијалекта “ Лесковац 2025.