Биографија:
ДЕСПОТОВИЋ МИЛИЈАН, књижевник, издавач и посленик у области културе, рођен је 1952. године у Субјелу код Косјерића. Пише савремену и хаику поезију, прозу, афоризме, књижевну и ликовну критику, бави се публицистиком, превођен је на више светских језика. Објавио је 58 књига.
Оснивач је и уредник првог хаику часописа на српском језику „Паун“, књижевних новина „Свитак“ и листа аз дечју књижевност „Момчило“. Канадски Часопис „Леврес урбаинес“, који финансира Министарство културе Канаде, посветио је 1997. године свој 29. број поезији Милијана Деспотовића (у преводу Мирјане Михајловић) и канадског песника Адре Руа. О његовом књижевном раду објављене су три студије.
Приредио је за штампу сабране песме Пауна Петронијевића (1-10). Награђиван.
Члан је Удружења новинара Србије од 1981, Удружења књижевника Србије од 1989. Године, редовни члан Матице српске од 2009. и држављанин Песничке републике у Новом Милошеву, од 2017. Живи у Субјелу, код Косјерића и Пожеги.
ТАКО НЕБО ОДЛУЧУЈЕ
Дани све краћи –
залуд те чекам испод
шљиве у цвату.
*
Со позног мраза
обрала цвасти шљиве –
бол кртог кашља.
*
Извлачим слику
цветалих шљива из
мреже пролећног мраза.
*
Опада перје
смрзнутих цвасти шљива,
тако небо одлучује.
*
Јутарње сунце
измамило сузе шљива –
да не будем усамљен.
*
Вратих се у себе
носећи отету слику
шљиве у цвату.
*
Мој поглед маме
час ружа у вази, час
снег који веје.
*
Старица држећи
плод дуње, саветује
да пожурим.
*
Месец је не оставља
саму. Старица прелази
залеђено брвно.
*
Зимска месечина:
панталоне дечака мокре
а сенка сува.
*
Поруку коју
исписах на снегу, ветар
учини себи разумљивом.
*
Лозу испод
чатрње, дрма голуб:
погледај сенку.
*
Свиће. Гле, светлост
на зиду старе куће
указује ладолеж.
*
Кишна ноћ.
Глас оца, пожурује
младе јариће.
*
Облаци ћутом
наткрилили околиш –
суво лисје и игри.
*
Гле, које вече!
Месечина. Шушну лист,
непознат корак
*
Брезова метла
пред колибом. Само док снег
престане да веје.
*
Зима. Удара
секиром дрвосеча, онда
се враћа звук.
*
Пред колибом у
планини, јелка под снегом
монах у белом.
*
Старица вуче
храстову грану по снегу –
мете своје стопе.
*
Ливада у цвату:
На њеним прстима, гле,
паукова мрежа.
*
Сунце на вратима.
Отварам, и гле, моја
јабука олистала.
*
У бистро око
изворца, уско~и и
мали скакавац.
*
Са моје трешње
верне цвркуту, јутрос
је пало гнездо.
*
Ветар отвара
врата колибе да уђе
летња месечина.