Моравка Младеновић – Ћуприја, Ср Србија

Моравка Младеновић

Биографија:

 Моравка Младеновић,рођена 22.05.1957 у Пожеги. Живи и ствара у Ћупријиа

 Пише љубавну поезију пуну ружа, дече, антиратну поезију за мир у свету и протестне, социјалне…. написала је преко 2000 песама и око 500 мини поезију.

Објавила је збирку поезије: «Чекаћу те на раскршћу испод срца» 2025. г

Поезија јој је преведена на неколико страних језика.

 Члан је неколико књижевних клубова у Србији.

Председник Књижевног клуба «Душан Матић» – Ћуприја.

Подршка су јој двојица синова и унука које воли највише на свету.

ОВА РУЖА ЈЕ ПЕЧАТ

Живот је пун лепих тренутака, 

На нама је да знамо, 

Како да уживамо у њима… 

Волела бих да ти и ја 

Будемо тренутак 

Који траје… 

ЗАУВЕК ✨🙏❣️ 

Тренутак од хиљаду емоција 

Заувек …нек почне данас. 

Тихи тренутак у тишини 

И боји моје хаљине, 

Док гледаш мој осмех 

И погледом свлачиш, 

Црвену боју са рамена… 

Ја…на тренутак нестах !?! 

Твоје руке нежно ухватише 

Тај тренутак што пламти… 

На твојим грудима пишу 

„Заувек МИ..и тренутак НАШ…“ 

Ова ружа је печат 

Ти је овде стави.🌹 

НА ПЕРОНИМА ЉУБАВИ

Сачувај ме у времену 

На перонима љубави 

Сачувај нас као путнике 

У возовима прошлости 

Дочекај песме наше љубави 

На некој станици незаборава. 

Разгласи да сви песници чују 

Кад крену стихови и строфе 

На пут љубави и вечности. 

Биће то путовање наше љубави 

Сачувано у нотама времена. 

Праћено музиком звиждука 

Возова без возног реда…. 

Ти и Ја… У загрљају времена 

Путници до бесконачности… 

3.5.2026./4:16 

НЕИЗВЕСНОСТ…ИЛИ СТРАХ !?!?!?… 

Иако нас много тога раздваја 

Желим те видети, осетити. 

Страх ме неизвесности, 

Да се никада нећемо пронаћи. 

Сањам те… 

Осећај је стваран, 

Интензиван, предубок до бола. 

Нису важни ни понори 

Који нас данима раздвајају. 

Осећам дисање нашег даха 

У истом простору око нас. 

Осећам твоје топле усне. 

Дођи барем на једну ноћ. 

Заустави СТРАХ загрљајем, 

НЕИЗВЕСНОСТ замени 

Неуморним ритмом мог срца. 

Будимо љубавници гладни 

Заборавимо сваки разум 

У овој једној …бар једној ноћи. 

Нека твоје руке прелазе 

Преко увијеног струка 

Док грлиш моје дрхтаво тело. 

Дозволи ми ове ноћи, 

Да будем пробуђена жена, 

Толико тога имамо дати 

Једно другоме… 

Љубави моја 💗♥️ 

 ЗАКЛЕЛА САМ СЕ                                             

ЉУБАВИ МОЈА     

О, ТИ…који живиш у мом срцу ! 

Какав би био мој дан, 

Без твог сунца? 

Каква би била моја ноћ, 

Без твог месеца? 

Дозволи ми да пловим 

У твојим очима… 

Дозволи ми да љубим твоје руке 

И заспим у твом загрљају. 

Заклела сам се месецу, 

Да ћу ти певати своју поезију. 

Заклела сам се звездама, 

Да ће свирати, 

Моју мелодију за тебе 

Заклела сам се облацима, 

Да ће те обасипати мојом љубављу. 

Остани.. 

Не одлази, 

Да моје срце не буде 

Без твоје љубави. 

Заклела сам неспаваној ноћи 

Заклела сам се јутарњој роси 

Да ћеш је пити са мојих усана. 

Ти… 

Сунце мога јутра… 

Ово сам ЈА…🍀 

Ово је моје срце. 

О, ТИ…који живиш у мом срцу ! 

MESEC JE JULI….     

Juli je mesec vruć … 

Juli je mesec ljubavi  

Gledala sam pejzaže. 

U prolazu kroz juli…    

I videla jedan POGLED

Koji me traži………….

Zaustavi pogled…!

Piši pejzaž ljubavi

Na telu mom vrelom..

Nek tvoji prsti

Ostave trag ljubavi

Na preplanuloj koži.

Juli je mesec vruć

Od naše ljubavi ♥️

Poljupci gore ,

Poljupci plešu

Na vrelim talasima

JULSKE LJUBAVI…

VOLIM TE…JULI…

ОSMEH NA LICU

Noćas si opet bio

U mom snu !

Nedodirom me grlio,

Mislima najlepšim…

Slasno …usne mi ljubio !

OSMEH na licu,

U zoru me probudio…!

JA… Zatočenica !

U mreži tvoje ljubavi ♥️💕

 

 

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *