Izvrnuti san
Nicoleta Craete je rođena 1980. godine u Rumuniji. Osvojila je mnogobrojne nagrade , uglavnom iz poezije među kojima i prvu nagradu za poetsko delo i festivalski trofej na književnom festivalu „Mostenirea Vacarestilor“. Prvu nagradu na poetskom takmičenju „Tudor Arghezi“ u TG-Jiu , u takozvanom delu „Bilete de Papagal“ . Njen debitantni naslov : „ Žena sa telom od voska“, objavljena je u februaru 2019. godine , u izdavaštvu “Grint” izdavačke kuće , i u „Devetom zborniku poezije „ , kao i nagradu u rukopisnom delu “Internacionalnog festivala poezije” iz Sighetu Marmatiei . Knjiga je takođe dobila nagradu za knjigu godine u Ion Canavoiu na Festivalu književnosti u oktobru 2019. Njene pesme su takođe prevedene na engleski, češki, španski, francuski, arapski, hebrejski. Ona je takođe i prevodilac i urednik u Athanoru.
ИЗВРНУТИ САН
Ljubav je gubilište gde mi spavamo
Dok naš san ima pogled
Prema pticama .
Ne pravite sebi kolevku
Od mokre ženske kose
Ptica je napravila sebi gnezdo u njoj
Da bi mogla da umre.
Ti ćeš je zasaditi sledeći dan
I ti ćeš znati
Da ne znaš ništa
što znaš
dok čitaš na telima sa
svojim slepim rukama.
Sve što ti je ostalo je da vežeš drveće
Ničice
Tako da bi zemlja mogla da ih ogleda
Kada te dozivaju
Sa čudnim imenom.
Prosvetljujuća pesma
Strah je zaseo u osnove
sveta da se odmori
iznad njegove glave neki mravi su bili
razbijajući semena
jedan, dva
sedam, devet
ali evo kako iz desnog uha
religija se podigla
podnoseći duge noge
srednji obožavaoci
bi je obožavali
levi obožavaoci bi je takođe
obožavali
I previše sloge bi
Bilo u svetu
Zar ne?
Ali evo kako iz levog uha
Bes raste do konačnih
Poplava raspoloženja
Ratova
Desni obožavaoci
Bi ih obožavali
Čak bi ih i levi obožavaoci
Takođe obožavali
Ti mi samo drži sveću tako da
Ja mogu da pišem.
Otvorena pesma
Ja zatvorih
Vrata, prozore, vode, gasove
Svetla, automobile, zidove, kuće
Dane, noći, snove, rane, jame
Ulice, greške , škole
Bolnice, bolesti, fabrike, crkve
Vlade, planete
Fristracije, muke, fobije
Senke, upaljače, reči
Tako da bih mogla da se smejem sama
Izabrala sam čoveka nasumično
Od smešnijeg da li sam ga uzela
I bacila ga u svet
Tako da bi mogao da sazna
Da zlo koje je tu
Nije tačno onakvo
Kakvo je.