Ана Миливојевић – Доња Мутница, Србија

Ана Миливојевић

Биографија:

Ја сам Ана Миливојевић , имам 21 годину . Моји радови су заступљени у разноразним зборницима у Србији и ван ње . Главни мотив писања ми је одувек љубав . Члан сам књижевног клуба ,, Мирко Бањевић ’’ .

Најлепшу сам песму

Најлепшу сам песму написао тада ,

Срео те априла ,

И о теби певао све до сада …

Најлепшу сам песму ,

Теби поклонио ,

Ти је само читаш ,

Ја је јадан живим .

Најлепшу сам песму написао тада ,

Слатка ми заблуда душу сладила ,

Да нам се заувек пише .

Ма какве кише ,

Какво трње ,

Само сам ружу видео .

Јер шта су четири кишна лета ,

Наспрам лепоте једног цвета .

Дођи

Дођи ,

Поново полиј моје груди вином ,

Ја ћу ти розе кармином исписати кошуљу .

Ватра непрестано кључа ,

Обећања немогућа .

Дођи ,

Поново полиј моје груди вином ,

Да ли ћеш и сада за моје стихове рећи ,

Да су лепи али и патетични .

Нека су …

Поново полиј моје грудим вином ,

О пожуди ти нећу писати ,

Јер је одају твоје очи .

Да ми те април није донео ,

Не бих знала ни да волим .

Како је једна жена,

Рекла да жели да воли

Потпуно хладног човека ,

Страсти ….

О једној реци

О једној реци крузисе прице

Како је само брза и смела

На недра своја никог пустила није ,

Сем једног чудака срца врела .

Чудак би пловио сатима па би крај другога потока стао

Бесе јој зао

Али само је тог чудака хтела

О једној реци кружише приче

Како је само брза и смела .

И прошли су дани , месеци , године

Не чудака заборавила није

Једна река  , лепа река

Брза и смела ,

Што  ли је баш чудака за себе хтела ?

Превише тебе

Превише сам идеализовала човека ког волим а са којим нисам ,

 Знате он би похвалио сваку која му се нуди ,

Разумемо сви шта желим рећи  ,

 Да би ствари биле још горе он је моја љубав на први поглед ,

 Мене неко воли знате ,

Баш сам вољена жена,

 .Али то проклето код нас жена је да волимо погрешног ,

 Кад год га живот згази он се врати мени . Можда сам луда али увек ,

Али баш увек му се радујем .

Страсти априла

Мермер

Да ли су ти заиста груди плоча мермерна ,

Или си само вешта уметница ,

Док ми прстима показујеш да одем,

Видим црвенило на твојим образима ,

И несигуран поглед из ког љубав исијава .

Јесам ли погрешан ?

Зар ниси ове ноћи помислила ,

Помислила да ћеш коначно моћи ,

Да ми кажеш  НЕ ..

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *