Biography of Violeta Božović
“In the writing of poetry, the poet is the medium. On the most beautiful stairs of the spirit, having entered the unconscious andbeing preeminent, poets build a house without a plan, and yet the house takes on the form of Divine architecture.” These are the words of Ms Violeta Bozovic, a writer and member of the Association of the Writers of Serbia, the Association of the Writers of Montenegro and the Matica Srpska of Novi Sad.
She has published the following books:
„The Candle of Remembrance, 2ooo,
„The Straps of Monastic Sandals, 2oo2,
„How the Sky is made“, 2oo4,
Novels „A Diary of Sladjana Kobas“, 2006,
and “In the Whirlwind of Love and Death”, 2009
THE PRIEST, 2011,
An anthological selection of the most important writers from the Potkozarje Region, Prijedor, 2010,
Books of Poetry „If I Met You before the Spring“, 2010,
„Love Is a Great Secret, 2013, and “A DREAM IN THE STONE GARDEN”, 2016.
‘A girl with a song in the desert’ 2020
She’s been translated into several languages.
Her special achievements include:
The winner of several literary festivals and poetry marathons, she was awarded the GOLDEN POETIC RING in Subotica in 2001 and the Statue of Branko Miljković at MILJKOVIĆ POETRY EVENINGS and MILJKOVIĆ DAYS in Niš, in 2009.
She is the winner of the 2015 „GOLDEN PEN“, the highest international recognition by the Association of Serbian Natives of Slovenia, and, according to the criteria of the academic jury of the Association of Serbian Writers of Slovenia, her poem „IT’S NOT EASY TO LOVE PEOPLE” was named the poem of the year 2015.
She is the winner of the HONOR POETRY CHARTER in two Italian cities
– Caserta, in March 2018, for her poem „IT’S NOT EASY TO LOVE PEOPLE”, and in Galatone for her poem “MOLITVA”, in May 2018.
The winner of the WORLD POETRY CHAMPIONSHIP in Romania – the city Sinaja, in October 2018.president festa poet Trandafir Simpetru Romania
The winner of special golden award “MESOPOTAMIA”, 2019., Belgrade.
She also writes essays and literary criticism.
She is Acting President of the Association of Writers of Republika Srpska and Diaspora, Prijedor.
• Biografija Violete Božović
U pisanju poezije pesnik je medijum. Na najlepšim stepenicama duha zašao u nesvesno, uzdignut gradi građevinu bez plana,koja dobija oblik Božanske arhitekture.
Kaže književnica Violeta Božović
članica Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnika Crne Gore i novosadske Matice Srpske.
Objavila je sledeće knjige-
„Kandilo sećanja 2ooo,
„Remenje monaških sandala 2oo2,
„Kako se pravi nebo“_2oo4,
Romani „Dnevnik Sladjane Kobas“-2006,
/U vihoru ljubavi i smrti 2009
SVEŠTENIK -2011 ,
Antologijski izbor najznačajnijih autora Potkozarja,Prijedor 2010,
Knjigu poezije „Da sam te srela prije proleća „2010“ i“Ljubav je velika tajna“ 2013. godine kao i “SAN U KAMENIITOM VRTU”- 2016 godne.
“Devojka sa pemom u pustinji 2o2o
Prevođena na više jezika.
Pobednica je nekoliko književnih festivala i maratona poezije .
Dobitnik ZLATNOG PESNIČKOG PRSTENA U SUBOTICI 2001 godine i MILJKOVIĆEVIH VEČERI POEZIJE i dobitnik statue Branka Miljkovića ,na Miljkovićevim danima u Nišu 2009 godine.
2015. godine nastupa kao pobednik -ZLATNOG PERA,,najvećeg međunarodnog priznanja Udruženja srpskih književnika Slovenije, a njena pesma “NIJE LAKO VOLETI LJUDE”,po kriterijma akademskog žirija Udruženja srpskih književnika Slovenije, je proglašena za pesmu godine u 2015 godini.
Dobitnik POVELJA ČASTI ZA POEZIJU u dva italijanska grada – u Kazerti, marta 2018 godine, za pesmu NIJE LAKO VOLETI LJUDE, i u Galatoneu maja iste godine za pesmu MOLITVA.
Pobednik SVETSKOG PRVENSTVA U POEZIJI u gradu Sinaja, u Rumuniji, oktobra 2018. godine.
Dobitnik specijalne zlatne nagrade “MESOPOTAMIA”, 2019.,Beograd.
Dobitnik specijalnog priznanja za književnost Fondacije najboljih pesnika sveta Odiseja *Munir Mezyed* Krajova Rumunija 2019
Dobitnik književnog Oskara Rumunija Bukurešt 2019.
Bavi se esejistikom i književnom kritikom.
Vrši funkciju predsednika Udruženja pisaca Republike Srpske i dijaspore-Prijedor.
CА РУКАМА ЦРНИМ ОД ЉУБАВИ
WITH HANDS TARNISHED BY LOVE
Дотакнух лист
и он поста твој глас
у ком је одјекнуло небо.
И спустих усне
на усне
просјака слепог
којем подарих сан
Ја, жена без осмеха,
са рукама црним од љубави…
Погледах у своје руке
и видех да су постале лептири,
уместо дојки пронађох цветове
спремне да падну за прву наду,
у први вир мушког, превртљивог срца.
***
Бејах кошута на твом пропланку
и гледах како се скупљају облаци
сваки пут кад пољубим твоје уморне очи
што гледаху некуд у даљину.
Кад бих те љубила цвилеле би гране,
а ја веровах да се оне радују мојој срећи
на пропланку замишљеном.
И трчала бих у сусрет ветру који ме шибао
и бацала се води која хучи
и мислила како сви знају
да је љубав та
која окреће форму ствари
око свог божанског средишта.
И нисам видела како су ме гледали пролазници
док сам у њима видела љубав, небо и воду,
Kад сам им певајући причала
о срећи бисерних капи
што блеште под цветовима
О томе, како су мале ствари велике,
а велике ништавне, при извору
у ком се огледа месечина.
Док не спознах да сам озледила руке
у настојању да уберем цвет
који се претворио у трње.
И трчећи сам звала твој ход
у сусрет да ми дође,
ломећи грање по месту
где сам оставила своје године.
У сусрет ми је дошао ветар
што цвилећи увезује гранчице
у гнездо,
тек устрељене птице…
1.WITH HANDS TARNISHED BY LOVE
I touched a leaf,
It became your voice
andthe sky resounded in it.
I touched with my lips
the lips
of a blind beggar
and gave him a dream.
I, a woman without a smile,
with hands tarnished by love …
I looked at my hands
and saw them turned into butterflies.
Instead of breasts, I found flowers
ready to fall,for the first hope,
into the first whirlpool of a male fickle heart.
* * *
I was a doe in your clearing
and watched how clouds gather
every time I kissed your tired eyes
that looked at somewhere in the distance.
When I would kiss you, twigs would whine,
but I believed they rejoiced in my happiness
in the imagined clearing.
I would run to meet the wind that would whip me,
I would plunge into booming water,
thinking everyone knew
that love is the one
that turns the form of things
around its own divine hub.
But I didn’t see how passers-by were watching me
while in them I saw
love, heaven and water
when I spoke to them, singing
about happiness of pearly drops
shining under the flowers;
about how small things are big
and the big ones worthless, at the well
reflecting the moonshine.
Then I realized that I hurt my hands
trying to pick up a flower
that turned into thorns.
Running, I called your walking
to come and meet me,
breaking branches around the place
in which I left my years.
To meet me, came the whining wind
that binds twigs together
to make a nest
for the bird that’s just been shot…
Translated from Serbian
by Milomir Ilić
2.КАРЕЊИНА У ПЕСМИ ПРЕКЛАНЕ ПТИЦЕ
KARENINA IN THE SONG OF SLAUGHTERED BIRD
Нећу да молим, зато гордо шутим
Пред крвником свог срца задњи дашак дишем
Нека ме и убије, мрзећи га волим
Презир вечни њему са љубављу пишем
Нека ме ставе пред његове џелате
Нек“ ме каменује сва та хорда сива
Ја ћу да их песмом испраћам. Нек“ пате.
Њихова је казна – ова љубав жива !
Њему ћу стихом осветлити лице
Десиће се светлост мога губилишта,
А на крају свега пустићу им птице
Џелату мог срца нека суди птица !
Она коју стави на све ране моје
Као злурад подсмех што гракће кроз дане
Не, нећу да молим, волим своје ране
Ко“ дете Цветни гроб љубави преклане.
Џелату мог срца задњу песму пишем
Од свега на свету,само клечим Богу
Безвредне лажове из свог срца бришем
Љубав ми је Пут, ал нећу да молим!