Биографија:
Мила Марковић, живи и ствара у Параћину.
Члан је удружења:
Књижевни клуб „Мирко Бањевић“ Параћин
Књижевни клуб „Душан Матић“, Ћуприја
Савез књижевника у отаџбини и расејању (СКОР)
Удружење слободних уметника Аустралије
КЗЈ – Књижевна заједница „Југославије“ из Црне Горе
Објавила је књиге поезије:
„Тренуци изузет(н)и“- 2009. године
„Реанимација духа“ – 2018.године
„Белина невиног“ – 2005.године.
Роман:
„Моравиште“ – 2010.године.
Награде:
2016. год. УКС (Удружење књижевника Србије) на конкурсу родољубиве поезије додељује јој као прво место и златан Карађорђев знамен са дипломом.
2016. год. Пехар и прво место у граду Лесковцу – Србија, на такмичењу песника из многих градова Србије.
2008. год. Пехар и треће место – Беране – Црна Гора, на конкурсу мисаоне поезије.
2020. год. Светосавско одличје – К. К. Мирко Бањевић из Параћина на традиционалном уручењу окупљању песника из целе Србије.
2022. год. Удружење слободних уметника Аустралије додељује јој друго место и повељу на конкурсу мисаоне поезије.
2012. год.
Књижевни клуб „Душан Матић“ Ћуприја додељује диплому и друго место за песму „Црн из ока знак“ на песничкој манифестацији, у оквиру „Поетског позорници плус“.
2016. год.
Уметнички клуб „Расковник“, град Смедерево – специјално признање и проглашење за „Витеза првог реда“ за најлепшу песму о отаџбини на међународном конкурсу „Огњиште моје – вековима траје“.
2019. год.
Удружење књижевника „Стојан Живадиновић “ из Соко Бање додељује треће место и диплому за песму „Вапај!“ – други песнички маратон, на годишњици удружења.
2016. год.
Књижевни клуб „Моравски токови“, град Трстеник – на конкурсу „Најлепша песма о вину“ додељује диплому, похвалницу и пехар – „Дворкиња винске поезије“.
И још много награда и признања у књижевности и сликарству.
2017 год.–,,VerbumlandiArt,, — Италија- –друго место, медаља и специјална диплома за песму ,,Реанимација духа,, на међународном конкурсу мисаоне поезије.
Заступљена у многим зборницима, алманасима и антологијама у Србији и иностранству.
Прва награда за песму «Нису знали» уз анализу песме, објављена је у Историјском зборнку и Антологију у издању Удружења књижевника Србије, Београд. На истом учешћу добила је и
– «Карађорђев знамен».
Поред писања, поезије и прозе, мултимедијална уметница се бави и сликањем уљем на платну. Учесница је многобројних књижевних и ликовних колонија у Србији.
Од групних изложби значајна је традиционална Новогодишња изложба у Културном центру у Параћину у којој годинама излаже своје слике.
СВЕ ЈЕ НА СВОМ МЕСТУ
Савршена поставка, поноћ је!
Све мирише на љубав!
Ако ме питате шта ме збуњује,
не бих умела да одговорим.
Много је звезда на кобалтном небу,
и све је савршено и све трепери,
једино Месец тихо додирује супротну обалу.
Много је лепих дешавања
и тренутака тамо негде у недодир.
Овде, тренутак болујем, тренутак тугујем,
у сузама се смејем, онако тек,
не знајући да ли је разлог у грудима
дубоко, необјашњиво, непоправљиво,
тек ето тако притисне клештима јако.
Саберу се и уједине ти тренуци
онакви и свакакви,
у мене уђу и потпаљују се међусобно
као да су кремен камен, један од другога
пале ватру не питајући за дозволу.
И све је савршено, далеко су звезде,
зашто ли плачем па се смејем немоћна.
Таложи се и у грудима и трудим се, себи сам на услузи, радујем се нечијој срећи
и нека је све запаљено негде радошћу
а негде тугом. Плачем, смејем се горим
док се пепео не проспе у неповрат,
а онда дођу изнова ту где су навикли
да ме живу спрже и ставе на увид
због сигурности безбрижног проласка.
Све је савршено и мирише на љубав,
прошла је поноћ, долази зора у радости
зашто ли плаче моја душа, ето свитања
са руменог истока, озарено јутро поздравља нови дан, из ноћних карневала.
Зажмурећу опет у размишљању,
где се то крије мој смех без плакања и
без ломљаве у грудима,
ма, ако је све савршено, шта коме значи
moj осмех туге.
Бисерни чвор
На великом игралишту света,
понекад застанемо и чекамо
судбину да одигра
игру нашег живота, и расплете све оно замршено у страну гурнуто време.
За снове неуморне и наметљиве.
Испреплетани дани као гране на ветру,
покушавају да се усправе и уздигну
ломећи оне слабашне бацајући их као жртву, успут чекајући Сунце и судбину.
Уздижем се и бирам оне најјаче и најбоље,
задржим, ставим у душу и заливам љубављу,
да се расаде, размноже неки нови, бољи,
неки само његови и моји дани.
Изложићу претпоставку у хаосу,
празна и претрпана истовремено,
у тражњи начина да самој себи
наметнем ред и смислени одговор на питање,
да ли је метафора само фора великих мудраца, или је начин да се најобичнији дан
претвори у краљевску дворану
са вештачким светлима.
Кажем застани, али зашто је то одрживо!?
Дневна арена издржљивости и стрпљења,
чвор расплета везаних бисера,
нећеш га наћи ако се распукне.
Молитва и света реч у мислима,
некада нисам свесна разлике
између дешавања и чекања судбине
да одигра игру наших живота
и незнајући којим путем долази.
LAŽLJIVO VREME
Vreme je lažljivi skot!
Prođe jedan dan, drugi dan,
prođe mnogo dana gluvih
praznih, bačenih, izgubljenih,
ko je još lud kao ja!?
Vreme je pocepana vreća
u kojoj stavljaš isčekivanja,
lepe misli i sva nadanja u sutra,
dok se sve kroz rupe izvlači,
ko je još lud kao ja!?
Vreme je ljigavi crv
dok čekaš i čekaš u nedogled,
dok cviliš ko vezani pas,
pojede te iznutra i spolja,
ko je još lud kao ja!?
Vreme je mamac za naivne.
Čekaš danas, čekaš sutra,
ili ono od juče čekaš da se vrati,
dok ide tvoje u nepovrat,
ko je još lud kao ja!?
Vreme je lažljivi skot.
maše i maše u znak podrške,
danas, sutra, i mnogo dana,
dok prođeš ti sasvim nevidljiv,
ko je još lud kao ja!?
Vreme je pokvarena namera,
Boli i boli, u zatvorenoj šupljini,
prestane i opet boli, varljivo,
čekaš, čekaš, umesto da sečeš,
ko je još lud kao ja!?
26.06.2026
OLUJA
I kad nećeš postaneš,
i kad je Sunce, zamračiš,
nisam htela da postanem
ti si me u etar bacio,
ti si me u ponor gurnuo,
sa željom i blagoslovom.
Hvatajući slamke spasa,
u vrtlogu mraka, bezizlaza,
narasla je munja i oluja,
povetarac je ostao da čeka
moju dušu osetljivu i meku,
moje slamanje je bilo planirano.
Nisam ja nikome
trn u peti ni kamen spoticanja,
samo me laž podigne,
i baci u nepoznato.
Trenutak spoznaje licemerja
u vrtlogu plasirane istine.
Bog je moj pratioc i zna.
I poznaje mene u prilikama
i pružam ruke nebu i oblaku,
neka je svako na svojoj stazi,
nekima put krivuda,
a neki udare u zid.
Neka je svakom po zasluzi!
Nisam ja munja ni oluja,
nisam ni kamen spoticanja,
moje srce je dom istine,
svakome ko u nju veruje.
Kad se nagazi svetlost u nameri,
sevanje je neizbežno.
КАД СВИ ЗАЋУТЕ
Причам и слушам,
јуче, данас и сутра ћу….
коме, зашто, вреди ли.
Пред тобом заћуте сви.
И Ти ћутиш а казујеш све!
Загледам се у твоју тишину,
моћнија од било којих речи
и размишљам, колико се сабрало
у теби моћи, и колико дуго ћемо ми причати узалуд.
И загледам се опет у трње и крв
што ти се у очима слива,
ћутиш а црвене сузе ти говоре
за све нас.
Пијемо твоју крв, галамећи у недоглед.
Стојим пред тобом немоћна да покупим све изговорено и да заћутим кад ме оките трњем.
Опрости и буди ту мучени сине,
Отац твој је Господ наш
и кад сва мука мине,
и кад заћуте сви!
Бисерни чвор
На великом игралишту света,
понекад застанемо и чекамо
судбину да одигра
игру нашег живота, и расплете све оно замршено у страну гурнуто време.
За снове неуморне и наметљиве.
Испреплетани дани као гране на ветру,
покушавају да се усправе и уздигну
ломећи оне слабашне бацајући их као жртву, успут чекајући Сунце и судбину.
Уздижем се и бирам оне најјаче и најбоље,
задржим, ставим у душу и заливам љубављу,
да се расаде, размноже неки нови, бољи,
неки само његови и моји дани.
Изложићу претпоставку у хаосу,
празна и претрпана истовремено,
у тражњи начина да самој себи
наметнем ред и смислени одговор на питање,
да ли је метафора само фора великих мудраца, или је начин да се најобичнији дан
претвори у краљевску дворану
са вештачким светлима.
Кажем застани, али зашто је то одрживо!?
Дневна арена издржљивости и стрпљења,
чвор расплета везаних бисера,
нећеш га наћи ако се распукне.
Молитва и света реч у мислима,
некада нисам свесна разлике
између дешавања и чекања судбине
да одигра игру наших живота
и незнајући којим путем долази.