Миленко Ћировић Д. Љутички- Београд, Србија

Миленко Ћировић Д. Љутички

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

Миленко Д. Ћировић Љутички рођен 1950. у Љутићима код Пљеваља, Црна Гора. Живи иствара у Београду. Објавио 15 књига: „Пртљаг завичаја“ (поезија, 2001), „Вртача“ (хаику поезија, 2003), „Каменого-рски батаљон…“ (историја, 2004),„Свитац у сенци“(зборник хаику поезије, 2005), „Бољанићки одред и Извиднички одред…“, (историја, 2007), „Пљеваљска бригада…“ (историја, 2007), „У загрљају сјенки“ (хаику поезија, 2007), „Акорди трајања“ (поезија, 2010), „Гости у својој кући (монографија  ХУСЦГ, 2009), “Пљевља у Краљевини Црној Гори“ (историја,  117 2013), „Здраво 'свануо“ (хаику поезија, 2014), „Пљевља у архивским документима Књажевине / Краљевине Црне Горе…“ (историја, 2016), “Ћировићи из Љутића код Пљеваља“ (монографија, 2019),  Ненаравне нарави“ (анегдоте, 2019). „Хаику избор“ Заступљен у преко 200 зборника и антологија.Преведена му поезија на 11 језика. Добитник око 30 признања у земљи и иностранству. Објављивао у великом броју домаћих и страних публикација. Члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Црне Горе.

1

Вртачом плешу

на промаји свјетлости

мирисне сјенке

 2

кукурикање –

уснулу мјесечину

развлаче пијевци

 3

бјесни олуја.

Из напуштене куће

зове самоћа

 4

поред зидине

у бокору љубичица

зарђали раоник

 5

ћукају тице

остатке љетне ноћи

између жбуња

6

у огледалу

воде и неба – сунце

међу рибама

 7

око воденице,

док клопара коло –

мјесечина шушти

 8

вилин коњици

њушкају измаглицу

изнад ријеке

 9

старе вериге

чекају над огњиштем

топлину ватре

10

на голој грани

неопала дивља крушка.

А, већ снијежи

 11

док шетам

мећава затрпава

моју сјенку

 12

стубови дима

изнад кућа у селу

подупиру небо

 13

плете бака

чарапе. У крилу јој

клупко мјесеца

 14

око огњишта

преду жене. Напољу

тке мећава

 15

упртила мајка

пуно наручје сунца

у зрелом класју

16

мајка тијестом

од новог брашна – црта

крст на вратима

17

на голој грани

неопала дивља крушка.

А, већ снијежи

18

док шетам

мећава затрпава

моју сјенку

19

стубови дима

изнад кућа у селу

подупиру небо

20

плете бака

чарапе. У крилу јој

клупко мјесеца

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *