1.
Вртачом плешу
на промаји свјетлости
мирисне сјенке
2.
кукурикање –
уснулу мјесечину
развлаче пијевци
3.
бјесни олуја.
Из напуштене куће
зове самоћа
поред зидине
у бокору љубичица
зарђали раоник
ћукају тице
остатке љетне ноћи
између жбуња
у огледалу
воде и неба – сунце
међу рибама
око воденице,
док клопара коло –
мјесечина шушти
вилин коњици
њушкају измаглицу
изнад ријеке
старе вериге
чекају над огњиштем
топлину ватре
на голој грани
неопала дивља крушка.
А, већ снијежи
док шетам
мећава затрпава
моју сјенку
стубови дима
изнад кућа у селу
подупиру небо
плете бака
чарапе. У крилу јој
клупко мјесеца
око огњишта
преду жене. Напољу
тке мећава
упртила мајка
пуно наручје сунца
у зрелом класју
мајка тијестом
од новог брашна – црта
крст на вратима