Биографија:
Милко Грбовић рођен је 1957. године у Готовуши код Пљеваља.
Гимназију завршио у Пљевљима, дипломирао на Економском факултету у Београду.
Пише поезију, сатиру, колумне, итд.
Заступљен у више зборника, антологија, итд..
Бави се и препевима поезије са енглеског и руског језика; у часописима је објављено неколико његових препева.
До сада објавио књиге песама:
ПИРОВИ ПОРАЗИ, Београд, 2001;
НА НЕБЕСКУ ВАГУ, Београд, 2008;
ВЈЕТАР ПУШЕ С ГОТОВУШЕ, Подгорица, 2010;
ДВОГЛАСНИК, сонетни венци (поетски пантограф, заједно са Милошем Јанковићем), Београд 2013.
ПЕЧАТНИК, (заједно са Милошем Јанковићем),
Београд, 2019.
Виктор Петрович Смирнов: О РОССИИ
Песму је објавио академик Часлав Оцић у зборнику «Буудћност Србије и САНУ» 2015-е године.
О РОССИИ
Просыпаюсь – заря за дверью
Ждёт в луга заливные меня.
Отними у меня деревню –
Что останется от меня?
–
Отними у меня покосы –
Чем я встречу начало дня?
Отними у меня берёзы –
Что останется от меня?
–
Не хожу по ковровым дорожкам,
Верность узким тропинкам храня.
Отними у меня гармошку –
Что останется от меня?
–
Я любые беды осилю
С тем, кто мне по духу родня.
Отними у меня Россию –
Что останется от меня?!
О РУСИИ
Буди се – свану јутро бело
Чека у лугу да ме прене.
Одузмеш ли ми моје село –
Шта ће остати од мене?
Одузми ми моје ливаде –
Које ми јутро зашарене,
Одузми ми и брезе младе –
Шта ће остати од мене?
По црвеном не газим тепиху,
Верност по уској стази крене.
Одузмеш ли ми хармонику –
Шта ће остати од мене?
–
Борим се против недаћа свију.
Дух мог рода тече кроз вене,
Одузмеш ли ми Русију –
Шта би остало од мене!?
Априла 2020-е се појавила наводно Пушкинова песма, написана 1830-е у карантину због колере. И кружио је дословни превод. онда сам је ја препевао, уз напомену: „Мора да је Пушкин био много болестан, нема ова песма његову мелодичност, ритам течност Није ми то прави Пушкин.“
Да би ми пријатељ да то није Пушкин 1830-е него неки Казахстанац Угри, шаљивџија. И напише ми: „Милко, ниси први који је преварен преварени су милиони Руса али ти си једини који је барем осетио да то није Пушкин, и – одлично си је препевао..“
Оригинал
Позвольте, жители страны,
В часы душевного мученья
Поздравить вас из заточенья
С великим праздником весны!
Всё утрясётся, всё пройдёт,
Уйдут печали и тревоги,
Вновь станут гладкими дороги
И сад, как прежде, зацветёт.
На помощь разум призовём,
Сметём болезнь силой знаний
И дни тяжёлых испытаний
Одной семьёй переживём.
Мы станем чище и мудрей,
Не сдавшись мраку и испугу,
Воспрянем духом и друг другу
Мы станем ближе и добрей.
И пусть за праздничным столом
Мы вновь порадуемся жизни,
Пусть в этот день пошлёт Всевышний
Кусочек счастья в каждый дом!
Мој препев
Поздрав свима на свету, људи!
У сатима душевног мучења
поздрављам вас из заточења
с пролећем које се ево буди!
Све ће да се смири и да мине
туга и стрепња што видик мути
сијаће поново наши пути
и башта ће као некад да сине.
У помоћ разум да призовемо,
све пребродимо снагом знања
у време тешких искушења
као породица да опстанемо.
Чистијим, мудријим муке нас чине
не плашите се невоље худе,
нек свако сваком ослонац буде,
са што више пажње и топлине.
Опет ће бити празничних славља
опет ће живот имати чари,
нека свима лица Свевишњи зари
да сваком дому срећа се јавља!
