Mилко Грбовић – Нови Београд, Србија

Милко Грбовић

      Биографија:

Милко Грбовић рођен је 1957. године у Готовуши код Пљеваља.

Гимназију завршио у Пљевљима, дипломирао на Економском факултету у Београду.

Пише поезију, сатиру, колумне, итд.

Заступљен у више зборника, антологија, итд..

Бави се и препевима поезије са енглеског и руског језика; у часописима је објављено неколико његових препева.

До сада објавио књиге песама:

ПИРОВИ ПОРАЗИ, Београд, 2001;

НА НЕБЕСКУ ВАГУ, Београд, 2008;

ВЈЕТАР ПУШЕ С ГОТОВУШЕ, Подгорица, 2010;

ДВОГЛАСНИК, сонетни венци (поетски пантограф, заједно са Милошем Јанковићем), Београд 2013.

ПЕЧАТНИК, (заједно са Милошем Јанковићем),

Београд, 2019.

Виктор Петрович Смирнов: О РОССИИ

Песму је објавио академик Часлав Оцић у зборнику «Буудћност Србије и САНУ» 2015-е године.

О РОССИИ

Просыпаюсь – заря за дверью

Ждёт в луга заливные меня.

Отними у меня деревню –

Что останется от меня? 

Отними у меня покосы –

Чем я встречу начало дня?

Отними у меня берёзы –

Что останется от меня? 

Не хожу по ковровым дорожкам,

Верность узким тропинкам храня.

Отними у меня гармошку –

Что останется от меня? 

Я любые беды осилю

С тем, кто мне по духу родня.

Отними у меня Россию –

Что останется от меня?!

О РУСИИ

Буди се – свану јутро бело

Чека у лугу да ме прене.

Одузмеш ли ми моје село –

Шта ће остати од мене?

Одузми ми моје ливаде –

Које ми јутро зашарене,

Одузми ми и брезе младе –

Шта ће остати од мене?

По црвеном не газим тепиху,

Верност по уској стази крене.

Одузмеш ли ми хармонику –

Шта ће остати од мене?

Борим се против недаћа свију.

Дух мог рода тече кроз вене,

Одузмеш ли ми Русију –

Шта би остало од мене!?

 

Априла 2020-е се појавила наводно Пушкинова песма, написана 1830-е у карантину због колере. И кружио је дословни превод. онда сам је ја препевао, уз напомену: „Мора да је Пушкин био много болестан, нема ова песма његову мелодичност, ритам течност  Није ми то прави Пушкин.“

Да би ми пријатељ да то није Пушкин 1830-е него неки Казахстанац Угри, шаљивџија. И напише ми: „Милко, ниси први који је преварен преварени су милиони Руса али ти си једини који је барем осетио да то није Пушкин, и – одлично си је препевао..

Оригинал

Позвольте, жители страны,
В часы душевного мученья
Поздравить вас из заточенья
С великим праздником весны!

Всё утрясётся, всё пройдёт,
Уйдут печали и тревоги,
Вновь станут гладкими дороги
И сад, как прежде, зацветёт.

На помощь разум призовём,
Сметём болезнь силой знаний
И дни тяжёлых испытаний
Одной семьёй переживём.

Мы станем чище и мудрей,
Не сдавшись мраку и испугу,
Воспрянем духом и друг другу
Мы станем ближе и добрей.

И пусть за праздничным столом
Мы вновь порадуемся жизни,
Пусть в этот день пошлёт Всевышний
Кусочек счастья в каждый дом!

Мој препев

Поздрав свима на свету, људи!

У сатима душевног мучења

поздрављам вас из заточења

с пролећем које се ево буди!

Све ће да се смири и да мине

туга и стрепња што видик мути

сијаће поново наши пути

и башта ће као некад да сине.

У помоћ разум да призовемо,

све пребродимо снагом знања

у време тешких искушења

као породица да опстанемо.

Чистијим, мудријим муке нас чине

не плашите се невоље худе,

нек свако сваком ослонац буде,

са што више пажње и топлине.

Опет ће бити празничних славља

опет ће живот имати чари,

нека свима лица Свевишњи зари

да сваком дому срећа се јавља!

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *