Биографија:
Мирјана Штефаницки Антонић рођена је на Ђурђевдан, 6. маја 1954.
године у Новом Саду. По образовању је економиста. Сав радни век (33 године),
непрекидно радила у истој банци у Новом Саду, која је услед трансформација у
банкарству мењала име од Jugobanka, Continental banka, до NLB banka.
Песме су јој први пут заступљене у књизи ,,Сто песама” (десет песника са
по десет песама), Културни центар, Раднички универзитет ,,Радивој Ћирпанов”,
Нови Сад, 1972.
Објавила шеснаест књига, од тога једанаест књига поезије, три књиге
књижевних огледа и две књиге књижевних критика.
У децембру 2020. године, изашла је из штампарије књига –
Др Милован Гочманац, ИНГЕНИЈУМ УЗВИШЕНОГ СТИЛА – О КЊИЖЕВНОМ
ДЕЛУ МИРЈАНЕ ШТЕФАНИЦКИ АНТОНИЋ, Свитак, Пожега, 2020.
У априлу 2023. године, изашла је из штампарије књиге – мр Бојана Грбовић,
У КЊИЖЕВНОМ СВЕТУ МИРЈАНЕ ШТЕФАНИЦКИ АНТОНИЋ, Прометеј, Нови
Сад, 2023.
Присутна је у заједничким књигама поезије, у зборницима поезије, у
часописима за књижевност, уметност, културу и науку.
Заступљена у савременим антологијама поезије.
Пише поезију, књижевну критику, рецензије, кратке приче. У припреми
роман за објављивање.
Песме су јој преведене на енглески, бугарски, македонски, словеначки,
руски, француски, арапски и пољски језик.
Награђивана за своја поетска остварења.
Лауреат је Међународне почасне књижевне награде “Наџи Наман“,
за целокупан књижевни опус, из Либана, за 2025. годину.
Члан је Друштва књижевника Војводине од 1997. и
Удружења књижевника Србије од 2019.
Живи и ради у Новом Саду.
У МЕНИ ЈОШ УВЕК МИРИС РУЗМАРИНА
На станичним булеварима препродавци
новогодишњих позивница за срећу.
У мени још увек мирис рузмарина
и мозаик песка на сребрном рамену
и мирис џемпера у путној ташни
и топлина руку.
Чему сећање у ово годишње доба?
Требало бих да одем трамвајем у предграђе
или да разлијем море крвотоком.
У НАСЛУЋИВАЊУ ПИСМА
У среду се олетила река,
зеленолисним врбама на обали.
Поштоноша не доноси даљину,
омеђену ковертом, у поткровље.
Присуство кажњенице у мени
размиче међузид дубоке нежности.
Две руке у презенту,
не слогују више са пером и хартијом.
ТЕЛЕГРАМ КОЈИ НЕ СТИЖЕ
Чувам твоје лице као бескрај
у књизи стручној.
Стисак руке у јулу
претходиуо је одласку
са реченицом поздрава
и стрепњом.
Кутију отварам
до које други не могу доћи
када те нема и када се не враћаш.
У њој телеграм
не стоји о упловљењу брода.
Поглед к’о сужањ прелети
до тебе и обале,
где под руку водиш
жену твоје доби
Чувам твоје лице као благонаслоност
у рефлексији о мени.
Отварам двери
да уђеш у мој дом
као у религијско станиште.
У смрт
недовољно будну
да те одсања.
ПРСТЕН ОД МИМОЗА
Примам од тебе
Прстен од мимоза
Јављам ти
Летња невеста
Још није изашла
Из сна у мени
У ВРЕМЕНУ НЕСУСРЕТАЊА
Све што сам некада могла,
сада не могу.
Да те имам и немам.
У доласцима и недоласцима.
У додирима и недодирима.
У даљинама и близинама.
У чежњи и невидима.
У времену сусретања
И у времену несусретања
Боже, зашто се живот
испречио међу нама?
Све што сам некада могла,
сада не могу.