Из биографије: Биљана Станисављевић
Биљана је рођена у Параћину. Школовала се у Параћину и Београду. По занимању спикер-водитељ, у новинарству више од 20 година. Мама је две ћерке и једног сина, и жена песника Дејана Станисављевића Месеца.
Ова књижевница је добитница више значајних признања за своје књижевно стваралаштво међу којима су и Песничка хрисовуља за 2016. годину, Српске духовне академије у Параћину, Благодарница, признање за квалитет поезије Удружења песника Србије, Поезија СРБ, Повеља за Песму године, поетске позорнице Плус, КК Душан Матић у Ћуприји.
Биљана је до сада објавила четири књиге. Две књиге песама и прича за децу, Малишани у црвеним и плавим панталоницама и Изненађењце. И две збирке љубавне и еротске поезије, Со и Ветар и Што ме буди.
Биљана је и аутор телевизијског серијала за децу ,,Фрогове паметарије – мале приче за велика дела“, који је подржало и финансирало Министарство културе Републике Србије.
Члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ствара на релацији Београд – Параћин.
МИЛОШЕВА БРИГА
Имам једну бригу
имам једну мору
зашто Ива сваког дана
гледа само Бору.
Још два кила гела
кад у школу кренем
на фризуру ставим
да све преокренем.
Али Ива ћути
и само се смешка
и фризура изгледа
да је била грешка.
На одмору с Бором
жуту крушку дели
после часа колач
дала му је цели.
Што би била фора
што би била страва
кад би наша љубав
била она права.
Решио сам
још пре ове зиме
из Милош у Бора
да променим име!
ЗАЉУБЉЕНИ КЛИЊА
Ја сам један заљубљени клиња,
осећам се као зрела диња,
осећам се као обран бостан,
осећам се као пасуљ постан.
Осећам се као зрела крушка,
јер ме гледа једна мала Душка,
осећам се, запет сам ко пушка,
јер ме мучи она слатка Рушка.
Осећам се као врело гвожђе,
осећам се као зрело грожђе,
осећам се као зрео нар,
да ме хоће Мила погледати бар!
Ја сам мали с бубама у глави,
само Јанин пољубац ми фали,
ухватило вриштање и драње,
јер је такво заљубљено стање!
ЧУДО ЈЕДНО
Топлијег од бакиног
загрљаја нема,
кад ми тепа, мази ме,
топлу супу спрема.
Уз осмех ми јабуку
међ сендвиче стави,
најслађе на свету
кифлице ми прави.
Од бакиног детета
ја сам зрнце срца,
и једно и друго
у бакином куца.
Зато бака брине
открити се хоћу,
покрива ми груди, леђа,
да не зебем ноћу.
Топлијег од бакиног
Загрљаја нема!
Кад те мама грли
то је злата вредно,
ал’ мамина мама
то је чудо једно!
СПАСИМО ПЛАНЕТУ
Нема више оклевањa, зевањa,
време је за великa спремањa!
Доле велики загађивачи,
и свако ко нам планету тлачи!
Другари, репићкикице,
чупоглавци моји,
даноноћно у акцију
да се сваки загађивач боји!
Другари сачувајмо:
дрво за људиће, реку за рибице,
траву за бубице, а за пчелу цвет,
тако биће чистији, биће лепши свет!
На све стране кесе, флаше,
нафтне мрље, дим и смог,
хитно нешто предузимам,
живота ми мог!
Имам права да сваком од вас,
одрасли свете, иако сам дете,
јединицу велику као врата дам,
у намери да планету сачувам.
Хоћу мирис траве, хоћу мирис цвећа,
да су чисти паркови, то је права срећа,
задатак је важан и то целом свету
да имамо чисту и здраву планету!
ФРАЈЕР
Ја сам дечак немиран,
и зовем се Јован,
опасан сам фрајер, фаца,
што у несвест клинке баца.
Не носим рибок, не фурам најк,
ал одличан сам ђак трећак,
чешљам косу све на горе,
па ме зато клинке воле.
Једем спанаћ и и имам мишиће,
а фудбалом снажим биће,
сок од цвекле кад попијем,
с тројицом се побијем.
Девојка ми најлепша,
мала, плава, из трећег два,
ко јој само такне косу,
одмах добиће по носу.
Понекад размишља
СРЕДЊЕ ДЕТЕ
Зашто баш ја да будем у средини
не могу на миру да се играм у прашини,
млађи брат ме страшно мучи,
старија сестра тера да пишем и учим.
Изнад главе ми брат стално стоји,
свако слово у свесци ми броји,
сестра брине да све буде у реду,
да имам састав и цртеж за среду.
Брат вири да л’ спавам на боку или страни,
сестра гњави причама о здравој храни,
не да ми да правим екстра фризуре,
и држи часове говорне културе.
Зашто баш ја, да л’ неко зна,
због њих не могу да носим мини,
зашто баш ја, то је неправда,
да се, ето, нађем у средини?