Биографија:
Божица Везмар рођена је 7. јануара 1983. године у Косовској Митровици. Основну школу и гимназију завршила у Зубином Потоку и Косовској Митровици, Учитељски факултет у Лепосавићу. Као проф. разредне наставе ради у ОШ „Јован Цвијић“ у Зубином Потоку, где и живи са супругом и ћерком. Дугогодишња је хуманитарна активисткиња. Пише поезију и прозу, превођена (на руски, мађарски и еннглески језик), награђивана за поезију и уметничку фотографију, заступљена на интернет порталима и у часописима за књижевност уметност и културу, зборницима и антологијама. Објавила је две књиге поезије Стихом кроз време (2021, самостално издање) и Пут до душе (2023, Удружење Књижевика Србије). Члан је Института за дечју књижевност у Београду.
Зар
Зар је тешко бити искрен?
Зар је тешко наћи мир?
Зар да
Волим и гледам бледило
А очи су огледало?
Зашто се искре гасе?
Нешто тише говориш
Из ока суза
Плач докасно
Не видиш
Виолино, засвирај
Нека се стопе
Бол и на небу дуга
Запевај
Живот је туга
Запамти ме
Мој осмех свима
Шаљи
Не жали
Искреност где је
Сем у магли
Ћутање
Боли и умире у исто време
Она са којом су жеље
Биле стварност
А ћутање верност
Корак по корак
Брзо и брже
А ти и даље немаш снаге да ми стиснеш раме
Као
Друг другу
За тешке дане
Слабост или туг
Не знам шта је
Осећај туге
Или истина
Која се крила
Годинама
Чаробњак
Ко смо ми
Питају се сви
Ко сам ја
Хтео би да знаш
Чудак или чаробњак
У свету тишине
Чекам
Немој да бринеш
Можда се
Магија спусти на длан
Да будем чаробњак
На још један дан
Јутро
Јутро кад сване
Биће све другачије
Она ће кренути на своју страну
А ти ћеш опет за њом гледати
И тугу као и увек осетити
Низ улицу корак као вила
Проклињеш судбину
Где је до сада била?
Као јутро
Осмехом ти окупа лице
Гледаш је
Нестаје из твоје
Улице
Одлази
Одлучно и храбро
Не гледа
Не жели да воли
Зна да је одавно
Прате само боли
Трагови
Трагови у снегу остали
Знак
Прошлости и садашњости
Стоје утиснути
Отисци
Тако мали, а за нас велики
Истина у њима живи
Били су то трагови
За нас једини