Биографија:
Драган Ј. Ристић (1948, Ниш), књижевни преводилац, књижевник, песник, сатиричар и антологичар. Пише кратке приче, афоризме, поезију, есеје и хаику поезију. Од 1996. је главни уредник Хаику новина. Хаику му је превођен на 18 језика (93 наградe), а приче на немачки, бугарски и македонски. Члан је УКС (Удружење књижевника Србије) и УКПС (Удружење књижевних преводилаца Србије), DHG (Немачко друштво за хаику), WHA (Светска хаику асоцијација), UHTS (Сједињено друштво за хаику и танку), Друштва уметника „Слава“ Ниш, био председник Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша. Поред три књиге превода немачких аутора (Bertolt Brecht, Elias Canetti, Erich Fried) и осам књига превода наших аутора хаику поезије на немачки, приредио неколико књига и антологија, објавио и три књиге афоризама, једну књигу поезије, дванаест књига хаику поезије, две коаторске књиге и пет самосталних књига кратких прича.
ромиња киша –
из кухиње целог дана
бакино зановетање
први маслачак –
деца и не приметише
на путу до школе
јесен одмиче –
у писму што не стиже
све је речено
пијаца зими –
и купци и продавци
дувају у прсте
време сателита –
још увек сањам о
лету балоном
снег покрива
силуете дрвећа –
удаљен лавеж
годинама
исти шешир страшила –
пролећно лишће
изгубљена
у будућности –
моја судбина
трешњиним цветом
лахор милује очи –
свет се растаће
шетам градом –
гледам на свет као на
балон што прска
свици –
недовољно за светло
у планинској ноћи
залазак сунца –
испијам последње пиво
на плажи
букет љиљана –
у затвору од целофана
залутала пчела
рођендан –
латице трешње
за душу
годишња мука
заврши у адету –
Божићна честица
једем рајчицу –
разговарамо о улози
раја и пакла
са бљеском сунца
на пијаци жамор –
врапци само један тон
Ђавола сретох
али навукох маску
равнодушности
фотка из баште –
насмејана девојка
конкурише ружи
црквено звоно
позива на молитву –
пандемијска тишина
букет љиљана –
у затвору од целофана
залутала пчела