МОЛИТВЕНА ПЕСМА
Посадићу псалме у надање своје,
часне душе живе, док духовност пију
и дозваћу пчеле да се с њима љубе.
Кад се сродне душе у молитви споје
тад све свете тајне у једну се слију,
под небеским сводом пролеће процвета
одлете из мисли хладне буре грубе,
па нам срца греју, чари рајских лета.
У ширину душе скрићу неспокоје,
злобне речи воле да се осемене.
Удубину срца примам топло море,
испод ведрог неба, ведре су и боје.
У људској је души пуно искушења,
ал` светлост јој стиже са Синајске горе.
У песми монаха што пред зору поје,
чујем слатке ноте анђеоског хора.
Пред Божићне дане, кад зором застуди,
када мраз по окну ослика вињете,
ја ћу за вас ткати ћилиме од злата.
Молитвене песме пуштаћу из груди,
из мог срца нежног позиваће дете,
свака реч из песме да вам душе буди.
Из вулкана скритих износићу лаву,
ако кад у души понестане жара,
дозиваћу у сан васељену плаву.
Док зенице љубе са икона боје
спајаћу Хиландар и Светога Саву
и молитве смерне и стихове своје.
ОСАМ ПУТА ПО СТО ЛЕТА
Једног дана тик пред зору, дечак спази земне чари,
дадоше му име Растко, име старо, не баш често.
А Немања жупан мудри, његов отац, владар стари,
намени му своју круну и владарски Српски престо.
Очекив`о од свог сина, да мудрошћу господари.
Растку беху вазда дража, манастирска света звона,
него сабље и бојеви, него престо и владања.
Примао је на се грехе, што постоје од искона,
кроз молитве слао Богу, своје жеље и надања,
опио га пред олатаром, мирис воска, пој ђакона.
Ко би од нас данас дао, из кошаре свега пуне,
шаку шљива ил` јабуку, у дрхтаву туђу руку.
Одрек`о се млади Растко, свих почасти, чак и круне
и са штапом на пут крен`о ка чаробном светом звуку.
Замишљао тиховање, кипарисе и лимуне.
Водиле га смерне мисли, до Атоса, Свете Горе,
савлађив`о брда, реке и таласе мора плава,
келија му посве скромна заменила царске дворе,
ту се Растко замонаши и постаде монах Сава.
Уз молитве и бдијења, дочекиво ране зоре.
Походио монах Сава, Васељенског Патријарха,
убеђив`о и молио и Никејског силног цара
и добио самосталност, на дан света Три Јерарха,
развијао Српску цркву, препун жеља с пуно дара.
Испис`о је светом руком, многе стране алманаха.
И потече с изворишта, жива вода Православља,
избројала Српска црква, осам пута по сто лета,
и постала извор вере, извор среће, извор здравља,
писмености и културе православног целог света.
Зажубори српском душом, свето доба Светосавља.
Хранио се тиховањем и духовним искупљењем,
мудрост му је помогла, искушења да надјача,
решавао све спорове, лепом речју и стрпљењем.
Договор је увек бољи, од сечива љутог мача,
о доброти и праштању, причао је с усхићењем.
Крај Бистрице од тог дана, света звона тугу гасе,
под Шам-дудом трепти сенка, трепти смерно к`о некада.
Малобројни под њим седе, Савине их речи красе:
„Затрти нас нико неће, док у срцу живи нада,
док постоји ћирилица, док се наша звона гласе.“
Свето здање упамтило, крволочне главосече,
ал` и првог Патријарха, камен први у темељу,
све зулуме, обнављања, први Васкрс, Бадње вече.
Мало нас је још остало, ал` шаљемо Богу жељу,
чуваћемо нашу цркву, док Бистрица вода тече.
Чуваћемо Светосавље, праву клицу земног раја,
чуваћемо Православље, са Савом нас оно спаја!
Биографија: ЈОван Н. Бундало
Јован Н. Бундало рођен је 07. јула. 1948. године у Мајкић Јапри код Санског Моста. Издавачка кућа „Просвета” из Београда објавила му је је збирке песама: Да или Не и Љубав је рат. Издавачко предузеће „Чигоја штампа” објавило је збирке песама под називима: Насмеј се растанку и Накит туђе душе, а пета збирка Изгубљене сенке ауторско је издање. Шеста збирка песама, која има симболичан назив Живот је глоса представљена је читаоцима у оквиру КУД-а „Павловић” из Београда. Књига прича под називом Док чекам дан објавњена је у издању издавачког предузећа „Букленд” из Београда. Издавачко предузеће „Калиграф” објавило је књигу песама за децу Невидљиви друм и збирке песама: Јесењи сонети, Два пјесника пјесме двије и Лептирица у ћилибару. „Свет књиге“ из Београда објавио му је збирку родољубиве поезије Везмарово сећање, а уметнички клуб „Расковник“ из Смедерева збирку глоса Госпо од спаса кунем се у те, рађених по песмама Лазе Костића. Издавач „Свен“ из Ниша објавио му је роман Добри људи, уметничка радионица Балкан објавила је стихозбирку Моји дани, а Глас Србије из Краљева стихозбирку духовне поезије „Молитве под липом“.
Живи у Београду, Тел: 064/433-66-77 маил: japra.danica@gmail.com