Ојконими фитонимског и зоонимског порекла

Аутор: Лингвистичка секција Технолошке школе из Параћина

Ученици:

Анита Мијатовић, други разред

Антоанела Јеремић, други разред

Михајло Љубић, други разред

Ментор:

мр Зорица Ивановић

Параћин

2019

Садржај:

Апстракт. 3

Увод. 4

Грађа. 7

Метод рада. 9

Резултати. 11

Сви фитоними и зооними у творби ојконима. 11

Ојконими мотивисани фитонимима. 12

Сви ојконими фитонимског порекла. 14

Ојконими мотивисани зоонимима. 16

Сви ојконими мотивисани зоонимима. 18

Закључак. 20

Литература. 21

Ојконими фитонимског и зоонимског порекла

Апстракт

Избор списка насеља у Републици Србији за корпус лексикографске анализе, који подразумева израду фреквенцијског речника са тумачењима зоонима и фитонима од којих су ојконими настали, можемо образложити тиме што смо хтели показати колико су топоними важни за очување језика, те и колико је у њима похрањено свеукупно знање и веровање једног народа.

У трећем разреду средње школе обрађују се наставне јединице из лексикологије, те ово истраживање може помоћи и раду на тим часовима. Израдом фреквенцијског речника  добијени су тачни подаци о броју и структури фитонима и зоонима у топонимији. Покушали смо открити порекло топонима, а у неким следећим радовима можемо пратити и њихов развој до данас.

Циљ нам је био да решимо недоумице и сазнамо више о називима насеља у нашој држави , као и да употпунимо знање из  историје језика и ономастике.

Кључне речи: топоними, ојконими, фитоними, зооними, фреквенција, лексикологија, лексички скупови.

Увод

Циљ нашег рада је био утврђивање ојконима зоонимског и фитонимског порекла у Републици Србији. Постоје радови који су се делимично бавили овом проблематиком, пре свега проучавањем ојконима појединих регија и области. Наш рад ће дати и статистичку обраду података, односно фреквенцију ојконима зоонимског и фитонимског порекла. У раду ћемо представити основне теоријске поставке овог проблема (подела онима, топонима, ојконима), али и резултате до којих  смо дошли статистичком обрадом грађе.

Ономастика (грч. оnoma – име)  је посебна грана лингвистике која се бави проучавањем личних имена (имена и презимена) и надимака, односно проучава значење и историју имена људи (антропоними) и имена места (топоними). У оквиру ономастике проучавамо апелативе (заједничке именице), који упућују на припадност одређеној категорији и ониме, који се односе на властита имена.

Топоним је географски назив неког места, града, села, државе, реке, језера, планине, мора. „Појам је настао од грчких речи tópos (место, подручје) и ónoma (име). Реч tópos срећемо и у појму топографија, са значењем – 1. опис места; 2. израда географских карата.“ (Вавић Грос, 2014: 7)

Зооним је име животиње као предмет лингвистичког проучавања, а фитоним је име биљака као предмет лингвистичког проучавања.

Подела онима

                                                                    ТЕОНИМ (имена богова)

                              МИТОНИМ            

 ОНИМ                                                       ХАГИОНИМ (имена реалних појава)

                             РЕАЛИОНИМ (имена реалних појава)

• ГЕОНИМ    (појам на земљи)
• ПОРЕЈОНИМ    (назив за превозно средство)
• АНЕМОНИМ    (назив за ветар)
• ЕРГОНИМ    (назив за организацију)
• ИДЕОНИМ   (назив за идеју)
• ХРЕМАТОНИМ   (назив за производ)
• ПРАГМАТОНИМ   (назив за марку)
• БИОНИМ   ( назив за жива бића)

               а) зооним (назив за животиње)

               б) фитоним (назив за биљке)

               в) антропоним (назив за људе)

                          –     ТОПОНИМ (назив за место)

                                               а) спелеоним (назив за пећину)

                                               б) ороним ( назив за планину)

                                                в) урбаноним (називи градских насеља)

• астиониме (називи градских насеља)
• агорониме (називи градских тргова)
• градске хорониме (називи градских целина и квартова)
• ходониме (називи улица)

                                                г) дромоним (назив за саобраћајне објекте)

                                                д) хидроним (назив за воду)

•  потамоним (назив за реку)
  •  лимноним ( назив за језеро)
    •  океаноним (назив за океан)
    •  хелоним (назив за мочвару)
    •  пелагоним (назив за море)

                                                                                                          комоним (назив за                                                                                                                              

                                                                                                          Село )                                

                                             ђ) ојконим (назив за места)

                                                                                                            астионим (назив за

                                                                                                            град)

• АГРОНИМ      (назив за поље)
• ДРИМОНИМ    (назив за шуму)
• ЕКЛЕЗИОНИМ    (назив за светилиште)
• АКРОНИМ     (назив за скраћенице) 
•  

Ојконим је термин настао из ономастике, то је  реалоним, подврста топонима. Ојконими су називи насељених места. Термин је настао од  грчких речи  οἶκος / кућа, настанба и ὄνομα / име, назив.

Настајање ојконима одвијало се упоредо са настајањем насеља. Номадски живот сточара није претпостављао задржавање на једном месту, нити стварање трајних насеља. То се десило тек када су почели да се баве и пољопривредом.

„Сви они послови које је захтевало њихово бављење пољопривредом обављали су се у различито време и то је утицало на трајније задржавање на једном месту, тј. стварање трајних насеља. Услед различитих недаћа, наши преци су се селили и тражили повољније место за живот. Свим тим сеобама руководио је један у племену, онај најискуснији, најспособнији, највећи ауторитет међу својом сабраћом“. (Загорка Вавић Грос, 2014: 8).

Словени су преузели имена неких античких насеља, прилагођавајући грчке и латинске ојкониме изговору у свом језику. Касније су именовали насеља служећи се различитим мотивним речима (животињама, биљкама, властитим именима, географским облицима).

 Насеља су најчешће добијала имена према личностима, а нама је задатак да покажемо који су ојконими фитонимског и зоонимског порекла, те колика је њихова фреквенција и шта можемо о  животу Срба закључити проучавајући ојкониме.  Занимало нас је колико лековитих биљака има међу овим мотивним речима, те да ли има отровних и колика је њихова фреквенција. Будући да смо направили коорелацију између своје струке (фармација) и интересовања за лингвистику, било је врло занимљиво позабавити се и овом проблематиком.

Грађа

Наш народ је кроз векове највише био усмерен на природу. Колико биљке и животиње имају утицај на српски народ, показује то да је многим насељима, селима, засеоцима, варошима, па чак и градовима дао имена по њима.

  Да бисмо ово истраживање спровели, био нам је потребан документ Систематски списак насеља Републике Србије,^[1] који је издао Републички завод за статистику Републике Србије, 1. 1. 2006. године.

Документ садржи статистички пописану и класификовану грађу, односно спискове управних округа и свих насељених места у њима. Осим тога, дате су и карте свих општина и њихових матичних бројева. Грађа је подељена по окрузима којих има тридесет.^[2] У тих тридесет округа има укупно 6005 ојконима. Ојконима зоонимског и фитонимскох порекла има укупно 537, односно 9%. Користили смо етимолошке речнике и приручнике који се баве топонимима да бисмо одвојили ојкониме фитонимског и зоонимског порекла. 

Сви ојконими фитонимског и зоонимског порекла по азбучном реду:

Ајкобила,    Багремово, Багремово,  Банатска Топола,  Банатски Брестовц,  Банатско Вишњићево,     Бивољак,  Биково,     Бобиште,   Бобовац,   Бобовик,     Бобовиште,     Бобово,     Боботе,     Бор,     Боранци,  Бориње,     Борова,     Боровац,     Боровац,     Боровиће,     Борово,     Борчане,     Бостане,     Бреза,  Брезна,     Брезна,     Брезница,     Брезница,     Брезница,     Брезовац,     Брезовица,     Брезовица,     Брезовица,   Брезовице,     Брезовице,     Бресје,     Бресник,     Бресничић,     Брестац,     Брестов Дол,     Брестовац,   Брестовац,     Брестовац,     Брестовик,     Брестовик,     Брестово,     Брестово,     Брусница,     Бубе,   Буковац,     Буковик,  Буковик,     Буковица,     Буковска,     Буковце,     Буковче,     Бумбарево брдо ,     Велика Врбница,  Велика Врбница,     Велика Дренова,     Велика Јабланица,     Велика Јасикова,     Велика Јежевица,  Велика Крушевица,     Велике Пчелице,     Велики Дреновац,     Велики Јасеновац,     Велики Трновац,  Велико Рибаре,     Велико Трњане,     Вишњева,     Вишњевац,     Вишњице,     Влашки Дреновац,  Волијак,     Вране,     Вранеша,     Вранић,     Вранић,     Враниште,     Враниште,     Враниште,     Врановац,  Врановац,     Врановина, Враново,     Врапце,     Врапци,     Врапча,     Врапча,     Врапче,     Врапчић,  Врба,     Врба,     Врба,  Врбан,     Врбештица,     Врбиц,     Врбица,     Врбица,     Врбичане,     Врбница,     Врбница,   Врбница,     Врбовац,     Врбовац,     Врбовац,     Врбовац,     Врбовно,     Врбово,     Врбово,     Вукања,     Вукашиновац,     Вукицевица,     Вукицевица, Вукманово,     Вуковац,     Вуковиц,     Вукојевац,   Вукојевиће,     Вукона,     Вукосављевиће,     Вукосић,  ,     Вукушица,     Вуцак,     Вучаделце,     Вучај,     Вучак,     Вучак,     Вучи Дел,     Вучиниће,     Вучја Локва,     Вучје,     Вучковица,     Глоговац, Глоговац,  Глоговац, Глоговик,     Глоговица,     Глоговица,     Глоговица,     Глоговце,  Глоговце,     Голубан,     Голубац,     Голубинци,     Голубиње,     Голубовац,     Голубовац,     Голубовац ,     Горња Борина ,     Горња Бресница,     Горња Врбава,     Горња Гуштерица,     Горња Козница,     Горња Коњуша,     Горња Краварица,     Горња Оровица   ,     Горња Соколовица,     Горња Трешњица  ,     Горња Трешњица  ,     Горња Трница,     ГорњаГ грабовица,     Горње Врановце,     Горње Жабаре,     Горње Жапско,     Горње Јабуково,     Горње Коњувце,     Горње Трњане,     Горњи Дреновац,     Горњи Козји Дол,     Горњи Липовац,     Горњи Орах,     Горњи Рибник,     Горњи Сврачак,     Грабовац,     Грабово,     Грабовци,     Грлица,     Гуска,     Добри Дуб,     Доња Бресница,     Доња Врбава,     Доња Гуштерица,     Доња Коњуша,     Доња Краварица,     Доња Крушевица  ,     Доња Соколовица,     Доња Трница,     Доње Врановце,     Доње Жабаре,     Доње Жапско,     Доње Јабуково,     Доње Коњувце,     Доње Трњане,     Доњи Дреновац,     Доњи Јасеновик,     Доњи Козји Дол,     Доњи Липовац,     Доњи Рибник,     Дрваре,     Дрводељ,     Дрводеља,     Дрен,     Дрен,     Дрен,     Дренова,     Дренова Глава,     Дреновац,     Дреновац,     Дреновац,     Дреновац,     Дреновац,     Дреновац,     Дреновац,     Дреновце,     Дреновци,     Дреновчић,     Дренце,     Дрење,     Дубница,     Дубово,     Дубочак,     Дубрава,     Дубрава,     Дудовица,     Жабаљ,     Жабар ,     Жабаре,     Жабаре,     Жабари,     Жабељ,     Жабљане,     Жеговачка Врбица,     Житиње,     Житорађе,     Зечевиће,     Златибор,     Јабланица,     Јабланица,     Јабланица,     Јабланица,     Јабланица,     Јабланка,     Јабука,     Јабука,     Јабука,     Јабуковац,     Јабуковик,     Јабуцје,     Јабучево,     Јавор,     Јавор,     Јаворска Равна Гора,     Јагличје,     Јагњеница,     Јагњило,     Јагода,     Јагодина,     Јадарска Лешница,     Јаребице,     Јасенак,     Јасеница,     Јасеница,     Јасеница,     Јасенов Дел,     Јасенова,     Јасеновик,     Јасеново,     Јасеново,     Јасење,     Јасиковица,    Јастребац,     Јастребац,     Јелакци,     Јелакче,     Јелашница,     Јелашница,     Јелашница,     Јелашница,   Јелен До,     Јеленац,     Јеленца,     Јелиће,     Јеловац,     Јеловик,     Јеловик,     Јеловица,   Јеловица,  Јеребице,     Клек,     Клекова,    Кленак,     Кленовац,     Кленовик,     Кобиља Глава,     Кобиље,   Кобиље,     Ковиље,     Козаре,     Козарево,     Козељ,     Козило,     Козја,     Козјак,     Козник,     Козница,     Козница,     Кокошиће,    Коњарник,     Коњино,     Коњиц,     Коњишевац,     Коњска Река,     Коњско,     Коњува,     Коњуса,     Коњуса,     Коњух,     Коњух,     Копитарце,     Коприва,     Копривна,     Копривница,     Копривница,    Копривница,     Копривштица,     Копривштица,     Кореница,     Кошутане,     Кошутица,   Кошутово,     Кошутово,     Краварица,     Кравље,     Кравосерија,     Краставче,     Крња Јела,     Крушчица,     Крушар,     Крушевица,     Крушчић,     Крушчица,     Кукавица,     Кукавица,     Кукавица,     Купиник,     Купининце,     Купиновац,     Купиново,     Купиново,     Купусина,     Купусина,     Куса Врана,     Куса Врана,     Ланиште,     Ланиште,     Лескова Бара,     Лесница,     Лесница,     Липа,     Липа,     Липар,     Липе,     Липе,     Липље,     Липница,     Липова,     Липовац,     Липовац,     Липовац,     Липовац,     Липовица,     Липовица,     Липовица,     Липовица,     Липовица,     Липовица,     Лисина,     Лисица,  Лисице, Лисовиц,     Лозан,     Лозане,     Лозањ,     Лозица,     Лозиште,     Лозна,     Лознац,     Лозник,  Лозно,  Лозно,     Љесница,     Љиљанце,     Мала врбица   ,     Мала Врбница,     Мала Врбница,     Мала Дренова,  Мала Јабланица,     Мала Јежевица,     Мали Борак,     Мали Врановац,     Мали Дреновац,     Мали Трновац,     Мало Рибаре,     Мачја Стена,     Мачкат,     Мачкатица,     Мачковац,     Медведјица,     Медвеђа,     Медвеђа,     Медвеђе,     Медвеце,     Међеђи Поток,     Меја Оризе,     Мечји До,     Мечковац,     Мишар, Мишевић,  Нова Божурна, Нова Брезовица,   Нова Топола,  Нови Глог,   Овчаре,  Овчиња,     Ораовица,     Ораовица,     Ораовица,     Ораховац,     Орахово,     Орахово,     Орашац,     Орашац,     Орлате,     Орловац,     Папратиште,     Папратна,     Папраћане,     Пасјак,     Пасјак,     Пасјане,     Пасјач,     Пасјача,     Пасји Поток,     Пасома,     Пауне,     Перуника,    Пребреза,     Прекопчелица,     Претрешња,     Равни Тополовац,     Ракиница,   Ракита, Ракитница, Раков Дол,  Раковац,  Раковац,     Раковина,     Раковица,     Ракоц,     Раставица,     Рибаре,     Рибари,     Рибариће,     Рибарска Бања,     Рибарци,     Рибашевина,     Рибник,     Рибнице,     Рибнице,     Руда Буква,     Свињаре,     Свињарица,     Свињиште,     Свињиште,     Свињрево,     Сјеница,     Скакавци,     Славујевац,     Славујевце,     Смрековица,     Совац,     Совљак,     Соколац,     Соколово,     Срндаље,     Стара Божурна,     Стара Брезовица,     Стара Вучина,     Стари Глог,     Суповац,     Тица,     Тополовник   ,     Трешњевак ,     Трешњевица,     Трн,     Трнава,     Трнава,     Трнавица,     Трнавце,     Трнићевце,     Трнски Одоровци,     Трска ,     Ћуковац,     Ћуковац,     Ћурковица,     Ћурковица,     Ћурковце,     Ушевце,     Хртица,     Хртковци,     Цветко,     Церје,     Церје,     Церница,     Церова,     Церова,     Церова,     Церовац,     Церовина,     Церовица,     Церово,     Црвена Јабука,     Црвена Јабука,     Црна Трава,     Црноврана,     Чапљинац,  Шљивица,     Шљивова,     Шљивовац,     Шљивовик,     Шљивовица,     Шљивовица,     Шљивово,     Шумата Трница.   

Метод рада

 Грађу смо подели на троје ученика који су радили истраживање. Они су  екцерпирали грађу из Документа[3]. Издвајали смо ојкониме зоонимског и фитонимског порекла и сврставали их у табеле програма Microsoft Excel. У Excel документу  направили смо три колоне.  

Табела бр. 1: Ојконими зоонимског и фитонимског порекла

Стварање овакве табеле пужило нам је могућност да грађу и добијене податке разврставамо према различитим критеријумима, а не само према фитонимском и зоонимском пореклу. Касније смо правили табеле према различитим критеријумима:

Табела бр. 2: Ојконими зоонимског порекла и подврсте

Табела бр. 3: Ојконими фитонимског порекла и подврсте

Посебним програмом за брисање дупликата и сабирање истих лексема добили смо и фреквенцију ојконима зоонимског и фитонимског порекла. Лингвистичким методом обрадили смо издвојене ојкониме, проверавајући, тамо где је то било могуће, тачно порекло  лексеме.

„Ономастика користи и резултате других лингвистичких дисциплина – дијалектологије, историје језика, етимологије, али и ванлингвистичких дисциплина  ̶  етноисторијске науке и митологије.“ (Бошковић, 2015 :4)

Нисмо се ближе бавили етимолошком и творбеном страном настанка ојконима, сматрајући да је то веома обиман и експертски посао. Ипак, за неке ојкониме, нарочито за оне код којих је семантика непрозирна, консултовали смо Речник САНУ, Речник српскохрватског језика Матице српске, као и Етимолошки речник Петра Скока. Граматика српског језика Станојчић Поповић била нам је корисна у разумевању творбе ојконима.

Резултати

Имена насеља у Србији воде порекло  од антропонима, фитонима, зоонима, хидронима, оронима, од назива насељеника, од њихових особина, занимања, титула, као и  од карактеристика тла на којем је насеље подигнуто. (Лазаревић, 2001: 785)

Проучавањем топономастике бавили су се Јован Цвијић у свом делу Упутства за проучавање села у Србији и осталим српским земљама и Вук Караџић у Даници из 1827. и 1828. гидине. У новије врреме има доста проучавалаца микротопонима, који се баве морфолошком, семантичком и етимолошком проблематиком топономастике.

Ми смо своје истраживање ограничили на топониме мотивисане фитонимима и зоонимима. Имајући у виду недостатак прецизних етимолошких записа о неким ојконимима, понекад нам је било тешко да са сигурношћу одредимо порекло ојконима, односно да тачно одредимо да ли је мотивисана фитонимом или зоонимом или је дошло само до гласовне и обличке подударности, а да је порекло сасвим другачије. Наводимо пример ојконима Крушар, који би по аналогији могао да буде изведен од речи крушка, односно од  крушар. Тако закључује и Милош Московљевић:

„За крушку има шест речи: крушак, крушик, крушје, крушар, крушјак и крушчик, али по Академиском речнику само крушик има значење воћњака, а све остале речи значе или име неком селу или њиви. Али у прикупљеној грађи Српске краљевске академије имају два примера да крушак или крушар значе крушков воћњак, а осим тога има и реч Крушчар као име селу.“ (Наш језик, година IV, св. 6, 1936, 199)

Загорка Ваврић Грос у књизи Топоними су чувари нашег језика (2014)  повезује ојконим Крушар са глаголом крушити, мрвити, дробити[4]. Нису наведени извори који могу да поткрепе ово тумачење, те смо прихватили Московљевићев  став.

.

Сви фитоними и зооними у творби ојконима

врба (27), дрен (24), вук (24), липа (20), врана, (17), брест, (15), бреза (15), коњ (15), трн (15), јела (13), риба (13), бор (12), јасен (12), коза (12), глог (11), јабука (11), жаба (11), цер (10), лоза (10), орах (9), буква (8), јаблан (8), рак (8), голуб (7), коприва (7), крушка (7), медвед (7), пас (7), шљива (7), боб (6), дуб (храст) (6), врабац (6), крава (5), купина (5), свиња (5), трешња (5), граб  (4), кобила (4), кошута (4), леска (лешник) (4), лисица (4), мачка (4), соко (4), топола (4), ћурка (3), дрво (3), јавор (3), јелен (3), клен (3), кукавица (3), орао (3), папрат (3), вишња (3), багрем (2), ), божур (2), ), ћук (2), ), гуштер (2),  хрт (2),  јагње (2),  јагода (2),  јасика (2),  јастреб (2),  јеж (2),  клек (2),  купус (2),  лан (2),  миш (2),  овца (2),  пчела (2),  славуј (2),  сова (2),  жито (2),  бик (1),  бивол (1),  бостан (1),  брусница (1),  буба (1),  бумбар (1),  чапља (1),  цвет (1),  дуд (1),  грлица (1),  гуска (1),  храст (1),  јаглич (1),  јаребица (1),  јеребица (1),  кокош (1),  копита (1),  корен (1),  ковиље (1),  краставац (1),  лешник (1),  љиљан (1),  мечка (1),  паун (1),  перуника (1),  птица (1),  ракита (1),  сено (1),  скакавац (1),  смрека (1),  срна (1),  суп (орао) (1),  сврака (1),  трава (1),  трска (1),  уш (вашка) (1),  вишња  (1),  во (1),  зец (1).   

Има чак 27 ојконима који су изведени од фитонима врба, 24 од фитонима дрен, 24 од зоонима вук, а 20 од фитонима липа. Чајкановић (2014: 538) наводи да се међу света дрва Словена може убројити и липа. Од њеног дрвета се правио стари словенски идол, а некада су око ње вршена и венчања.

„Данас липе нема у нашим крајевима много; међутим,велики број топографских имена по њој, много већи но по осталим дрветима, доказује да је липа  пре било много више, свакако у вези с тим што је и поштовање према њој било јаче.“ (Чајкановић, 2014: 538)

Ојконими мотивисани фитонимима

У десет најфреквентнијјих мотивиних речи за ојкониме нашло се седам фитонима (врба, дрен, липа, брест, бреза, трн и јела) и три зоонима (вук, врана и коњ). Примећујемо да има највише насеља која се зову Дреновац (7). Та фреквенција је могла условно да буде и већа када се има у виду да се Дреновац налази и у саставу двочланих ојконима, као што су  Велики Дреновац (1), Влашки Дреновац (1), Горњи Дреновац (1), Доњи Дреновац (1),  Мали Дреновац (1). После Дреновца, најфреквентнији су ојконими Липовица (6), Јабланица (5), Врбовац (4), Јелашница (4) и Липовац (4).

Међу фитонимима можено пронаћи најчешће листопадно дрвеће, односно укупно 24 фитонима, са 187  појављивања.

врба, липа, брест, бреза, јасен, јабука, цер, орах, буква, јаблан, крушка, шљива, дуб (храст), трешња, граб , топола, јавор, клен, вишња, багрем, јасика, клек, дуд, храст.

Четинарског дрвећа има неупоредиво мање, тј. као мотивне речи ојконима појављују се само три фитонима бор са фреквенцијом 12, јела са фреквенцијом 12 и смрека са фреквенцијом 1, дакле укупно 25 ојконима је мотивисано називом за четинаре. Они углавном расту као шумско дрвеће на већим надморским висинама, односно у планинским пределима. Ојконими су настали према називима биљака које су расле у околини. Те се и на основу ојконима могу извести претпоставке везане за конфигурацију  терена, као што је  надморска висина, близина река итд.

Различитих зељастих биљака у основи ојконима има укупно 16, са 34 укупна појављивања. Од тога су најфреквентнији ојконими мотивисани  речима коприва (7) и боб (6).

боб, божур, бостан, жито, јаглич, јагода, ковиље, коприва, краставац, купус, лан, папрат, перуника, сено, трава, трска,

Приликом класификације фитонима направили смо и поделу на лековите и отровне. Занимљиво је да нисмо пронашли ниједну отвровну биљку у саставу ојконима. Многе од њих су познате у народној медицини или се користе у модерној фармацеутској индустрији.

дрен[5], врба[6], глог[7], жито, јаблан[8], јасен[9], јасика, крушка, орах[10], папрат, перуника[11], ракита, смрека[12], трска, храст, бор[13], бреза[14]

Стари Словени су веровали и у магијску моћ биљака. Неке биљке су сматрали благотворним, чак светим, као што је храст[15].

Магијска веровања у добре и лоше биљке утицала су највероватније и на именовање насеља. Висока фреквентност фитонима дрен[16] упућује и на представу наших предака о њеном благотворном дејству.Врба има врло важно место у веровању српског народа. На Младенце, Лазареву суботу и  Цвети врба се користи у верским обредима и обичају шибања деце да би расла као врба. Народ цветање врбе повезује и са плодношћу жена.

„Култ дрвета и биљака једини је од старих култова са којим се црква, нарочито наша православна, брзо и безусловно измирила, тако да он данас у њој има нарочито своје место и своју символику.  Као што се у старим религијама ниједна култна радња, ни молитва,  ни жртва, нису могле ни замислити без манипулација са гранчицом каквог светог дрвета,“ (Чајкановић, 2014: 537)

Сви ојконими фитонимског порекла

Дијаграм бр. 1 : Најфреквентнији фитоними у ојконимима

Ојконими мотивисани зоонимима

Насеља под назовом Враниште и Кукавица има три, а оних са фреквенцијом два има укупно  20. Ојконими мотивисани зоонимима дати су према опадајућој фреквенцији. Семантичку анализу ових ојконима радили смо после утврђивања фреквенције мотивних речи.

Најчешћи зооними у саставу ојконима, са фреквенцијом вишом од 5, јесу: вук(24), врана            (17), коњ (15), риба (13), коза (12), жаба (11), рак (8), голуб (7), медвед (7) и пас (7).

Међу најфреквентнијим зоонимима су они који означавају дивље животиње:

вук (24), врана (17), риба (12), жаба (11), рак (8), голуб (7), медвед (7), а има укупно 47 ових зоонима којима је мотивисано 142 ојконима.

Називи за домаће животиње у ојконимима појављују се укупно 69 пута, а има их само 18: Најфреквентнији је зооним коњ (15), затим коза (12) и пас (7): 

коњ  (15), коза  (12), пас (7), крава (5), свиња (5), кобила (4), мачка (4), ћурка (3), хрт  (2), јагње  (2), миш  (2), овца  (2),  бик  (1), бивол  (1), гуска  (1), кокош  (1), пчела  (1), во            (1).

Од гмизаваца појављује се само гуштер и то 2 пута у називима Горња Гуштерица  и Доња Гуштерица.

Сисара има највише, чак 22 који су у саставу  106 ојконима.

вук  (24),  коњ (15), коза (12), медвед (7), пас (7), крава (5), свиња (5), кобила  (4), кошута (4), лисица (4), мачка (4), хрт (2), јагње (2), миш (2), овца (2), бик (1), бивол (1), јеж (1), мечка (1), срна (1), во (1), зец (1).

Ојконима у чијем саставу се налазе имена птица има укупно 61,  зоонима птица има 21, и то:

врана ( 17 ),   голуб ( 7 ),   врабац ( 6  ),   соко ( 4 ),   ћурка ( 3 ),   кукавица ( 3 ),   орао ( 3 ),   ћук ( 2 ),    јастреб ( 2 ),   славуј ( 2 ),   сова ( 2 ),   чапља ( 1 ),   грлица ( 1 ),   гуска ( 1 ),   јаребица ( 1 ),   јеребица ( 1 ),    кокош ( 1 ),   паун ( 1 ),   птица ( 1 ),   суп (орао) ( 1 ),   сврака ( 1 ).

Приликом именовања насеља ретко су се користили називи за инсекте. Ојконима мотивисаних  називима за инсекте  има 6 и најчешће су настали од  пчеле (2),  и једном од бубе, бумбара, скакавца и уши.

Занимљиво је да је једини водоземац у ојконимима жаба са фреквенцијом 11, а рак је једини зглавкар који се налази у ојконимима чак осам пута.Зооним риба појављује се 12 пута. 

И код Срба се развио култ животиња који се може приметити и у  именовању насеља. -Чајкановић (2014: 548) каже да су многе животиње имале важну улогу у  магији и дивинацији, као и у народној медицини. Он прави поделу на чисте (свете) и погане животиње. Чисте су говече (во, бивол), овца, пчела. Нечисте су пас, миш, мачка, лисица. Чајкановић даје и другу поделу животиња према њиховом митском пореклу, те су предмет култа у Срба посебно вук, коњ, во и змија. Вук и коњ су веома чести у називу насеља, те претпостављамо да су веровања делимично утицала и на њихов настанак. Није забележен ниједан ојконим од зоонима змија.

Дијаграм бр. 2 : Најчешћи зооними у ојконимима

Сви ојконими мотивисани зоонимима

Дијаграм бр. 3:  Најфреквентнији зооними и фитоними у ојконимима

Закључак

Овим радом је обухваћен корпус ојконима Републике  Србије. Утврђено је да 9% од укупног броја ојконима има фитонимско и зоонимско порекло. Претпостављамо да су Срби приликом именовања својих насеља имали у виду конфигурацију терена на којем је подигнуто, али су своја веровања, жеље и митске представе уградили у називе својих насеља.

Бележимо да су високофреквентна насеља која су добила име по биљкама врба и дрен, као и по животињама вук и коњ. Ретки су зооними са мотивском основом изведеном од гмизаваца. Зооними и фитоними у основама ојконима типични су за наше поднебље.

 Већа је присутност листопадног дрвећа, него четинара што  може да укаже на то да су чешћа насеља на нижој надморској висини, у долинама и котлимана, од планинских насеља.

Чешћи су зоотопоними мотивисани именима дивљих животиња, од оних  који су мотивисани домаћим животињама. Верујемо да се митска слика о снази дивљих животиња користила као магијска заштита села од нечистих сила. Високофреквентан зооним вук (24) и Вука Стефановића Караџића је помињао у свом Српском рјечнику (1818).

Литература

1. Вавић Грос, З. (2014).  Топоними су чувари нашег језика. Нови Сад:  Прометеј.
2. Речник српскохрватскога књижевног језика. (1967–1976) I–VI, Нови Сад: Матица српска.
3. Речник српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије наука и  уметности. (1959–2010). I–XVIII, Београд: САНУ.
4. Скок, П. (1971–1974) Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, I–IV,
5. Станојчић, Ж., Поповић, Љ. (1995). Граматика српскога језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
6. Стефановић Караџић, В.(1818). Српски рјечник. Беч.  
7. Наш језик, година IV, свеска 6, 1936,  Београд: Лингвистичко друштво Београд,
8. Лазаревић, В. (2001). Српски именослов. Београд: Book Marso.
9. Чајкановић, В. (2014). Из српске религије, митологије и фолклора, Београд: EVRO Giunti.

Извори:

1. https://publikacije.stat.gov.rs/G2007/Pdf/G20076001.pdf   (18. 9. 2018)

[1] Извор: https://publikacije.stat.gov.rs/G2007/Pdf/G20076001.pdf

[2]Град Београд, Северно – бачки управни округ, Средње – банатски управни округ, Северно – банатски управни округ, Јужно – банатски управни округ, Западно – бачки управни округ, Јужно – бачки управни округ, Сремски управни округ, Мачвански управни округ, Колубарски управни округ, Подунавски управни округ, Браничевски управни округ, Шумадијски управни округ.Поморавски управни округ, Борски управни округ, Зајечарски управни округ, Златиборски управни округ, Моравски управни округ, Рашки управни округ, Расински управни округ, Нишавски управни округ, Топлички управни округ, Пиротски управни округ.  Јабланички управни округ, Пчињски управни округ, Косовски управни округ, Пећки управни округ, Призренски управни округ, Косовско – митровачки управни округ, Косовско -поморавски  управни округ.

[3] Систематски списак насеља Републике Србије,  Републички завод за статистику Републике Србије, 1. 1. 2006. године.

[4] „Крушар < Крушо (круш – основа глагола крушити, мрвити, дробити) + суфикс -ар.

Изведенице од крушо су: Крушац, Крушев, Крушик, Крушка, Крушкоња, Крушча.“ (Ваврић Грос, 2014: 129)

[5] Дрен се користи за лечење грла, малокрвности, болести бубрега, дијареје, хемороида, дијабетеса и зарастање рана.

[6] У кори врбе налази се салицил који ублажава симптоме упала, артритиса, повишене темпеатуре и грознице.

[7] Глог се користи за лечење срчаних проблема, несанице и грчења материце.

[8] Од свежих и здравих пупољака израђује се маст за ране, за лечење испуцалих усана и дојки, реуматизма и хемороида.

[9] Кора јеасена је лековита у случају грознице, болести црева, сифилиса, отеклих лимфних чворова, артритиса и чукљева.

[10] Орах је извор беланчевина, богат биљним влакнима, витаминима Б и Е, магнезијумом, као и антиоксидансима.  Ефикасан је у лечењу проблема с кожом, косом и вишком килограма.

[11] Перуника је биљка коју су стари Словени највише ценили. Само 100 г зеленог лишћа ириса садржи чак 600 мг витамина Ц. Корен се даје бебама да га грицкају док им расту зуби.[12]

И сок и чај од смереке су корисни за јачање нерва, желуца, за чишћење крви, против гасова, бубрежних обољења, против камења у жучи и бубрезима.

[13] Смола бора мешала се са биљем и добијао се мелем против астме, реуме и болова у жучној  кеси.

 [14] Чај од  пупољака брезе користи се за растварање камена у бубрезима, добар је за зарастање рана и подмађивање ткива. Познат је и као диуретик.

15 Храст је био свето дрво Старих Словена, а у старим индоевропским религијама је дрво бога громовника.

¹⁶ За празник Богојављење  бере се цвет дрена и једе да би се сачувало здравље. За Божић у чесницу се ставља гранчица дрена  уз  веровање да ће ономе ко добије комад у кјем се налази дрен цела година протећи у добром здрављу.