БИОГРАФИЈА (сажето)
Мр Милица Јефтимијевић Лилић doctor honoris causa – Honorary doctorate in Literature, рођена је 28.08.1953. Члан је Словенске академије у Бугарској, Матице Српске, Српске књижевне задруге… Радила је у Приштини на Универзитету у звању професора више школе. Била је уредник у Радио Приштини и уредник Редакције за културу у Телевизији Приштина. Након тога била је уредник сложених пројеката и тв критичар на РТС-у.
Сарадник је многих часописа…Део је уредничког тима међународних часописа, Галактика аутунис поетике, Оур поетри архиве и других.Објавила јекњиге: Мрак, избављење, Хибернација, Путопис коже, Чарање, Одвијање свитка, Мистерија љубави, Жубор ума/Il gorgoglio delle mente, Мystrerim der liebe, Мозаикот на создателот, Тетоважа ума, По мери мита, Партенон звездама зидан, Il fuoco e il verbo /Ватра и слово, Shahrazatin yeni dansi, Kazinmiš išik, Мystrerim der liebe (Хамбург), Посланице Одисеју, О Косову опет, поезија, Il voto di Penelope (Penelopin zavet), L’Cuscino di stelle,Italia, – Сиже случаја, Очи у очи са судбином, Непредвиђен сусрет, Скривено у сјају очију, проза, Поетика слутње, Епистемолошка осветљавања, Егзактност тајне, критике, Критички темељи и домети, студија и Логосно преобиље света, изабране критике, Моје најљубавније, сто песама о љубави, избор, Алма, Београд, 2022, Кодирано знање, Бесједа Бања Лука,2022. Kantemirin ćiligi, (Кантемиров крик,) Istanbul, 2024. Стварност сна, изабране приче, Панорама Јединство, Приштина/ Косовска Митровица, 2024. Rapsodie dei Balcani na italijanskom, (Балканска рапсодија, превод Клаудија Пићино ) Besaa Muci, Italija, 2025, El togue del universo,(Il tocco dell’ universo, špansko italijanski,превод на шпански Елизабета Баљи) Kolumbija, Papel &Lapiz, Kolumbija, 2025, Романсирани тренутак истине, нове приче, Књижара 2 СЕ, Београд, 2025. Песме и критике су јој преведене на све занчајније језике света, њих преко тридесет…
Награде:
Награда „Јединства“ за најбољу причу, Приштина, за најбољу књигу песама „Григорије
Божовић“,, за најбољи циклус песама у часопису Стремљења- “Лазар Вучковић“, затим
“Песничка повеља“ у Звечану, „Змај Огњени Вук“ у Смедерву, „Кондир Косовке девојке“, у Грачаници,„ Бронзани Орфеј“ у Франкфурту, „Златни беочуг“, „Златна значка КПЗ“ Београд, „Повеља за животно дело“ Опленац, „Сима Цуцић“ Ново Милошево, „Царица Теодора „ Ниш, „Сребрно перо које лети“ Варна, „Медаља са ликом Нерона“ Рим, , „Citta del Galateо“ Галатоне, „Цар Константин“ и „Златник Цара Константина“ Ниш.“Национално признање за трајни допринос култури Србије,” “Прва награда за креативност” Фондације Нажи Наајман, Либан, “World poetry Rossete ”, Истанбул, “Omaggiо Мediteranео”2017. Анзио, Италија…, „Global icon 2018“, Writers International Writers Foundation of India, „Vitruvio“, Леће (Италија) 2018, Велика повеља “Имадединов стих” (Азербејџан) 2019, Brigde of culture“, Istanbul 2020., „Light of Galata“ , Istanbul 2021, Ноисиде, Ређио ди Калабриа 2021. Медаља за изврсност у каријери Асоцијације Вербумландиарт, Галатоне, Посеидониа, Паестум, 2022, Fanciulla d’ Anzio (Deva iz Ancija),
2024, Turski Nobel,“Ozkan Mert“, Istanbul, 2024, Princ poezije, Kairo, 2025, počasni doktorat časopisa Knight of poetry, Kairo… Заменик је директора онлине магазине Балкан Ин, Специјaлни је саветник за културу Интернaционалног Концила за Демократију и Право (ICDJ) при УНЕСКО-у, са седиштем у Риму, члан је Фондације интернационалних писаца Индије (Writers International Writers Foundation of India)… Живи у Београду, од јула
1999. након рата.
Мајка је две кћери.
РЕЧ МОЈ ИЗВОР И МОЈА ЛОМАЧА ЈЕ
Реч мој извор и моја ломача је
– Вртложи бескрај свемирски –
Њоме прожета рађам се, спаљујем,
Као Херакле успињем се Олимпу
Утробе распорене да узнесем се
Жртву принесем Свевишњем
Уздарје за обнове неслућене.
Обожена, продуховљена плодим се
Трена сваког небеском тајном такнута,
Епифанија оживотвори ме.
Реч мој извор и моја ломача је
Небески град призива ме
Узмака нема, присно небесје
Уцељује ме, творитељком чини!
У магновењу знања оживе
Да пропупе исконске клице
Да изнова кроз Једно
Пропламса божанско лице.
Реч мој извор и моја ломача је
2
Тварно одбацим, часком крила оживе
Да не заборави се висина сјај
И не морам ко Петрарка ил' Хесиод
На стрми успињати се врх
Да божанску дотакнем моћ
Оклопа тела лишена,
Аркадију оживим лако
Мнемосина изнова се зачиње
Заборав зала дарива –
Тад спознам свега столико лице!
Душа се чила раскрили
Да опет сагледа Небески Дом
Тамно, беживотно, отресе
Иницирана
Да обожена расплоди се
Кроз ватру у Створеном!
Реч мој извор и моја ломача је!
- 11. 2025.
ГЛОСИРАЊЕ ЖИВОТА
О збивању сваком под небом овим
Дух се у зрењу пробуђен пита,
Логику тражи сврси својој
Јер како чиста датост бити
Онако како је камен ил' ноћ
А то што видети, именовати можеш,
Не значи много, ни воља да делаш
Жељама, свешћу вођен,
Довољно није, не значи моћ
Да мењаш поредак.
Сценарио давно донет готов,
За дату Игру већ изабран си
Процена снаге, способности
За уживљавање – оживљавање
Дубоког смисла Роле,
Пре избора извршена, обавезује!
За исход одговоран, чиниш
Све што се може,
Зар да посумњаш у оног
4
У чијем поседу је Знање.
Успеш ли – очекивано је,
Паднеш ли – сам си крив.
А мораш сачувати тај «обавезујућ дар»
До датог рока – до одговора,
Ту искру живота,
И кад се «знакови поред пута» сложе
У Одгонетку Намере
(Намену као Налог схвати)
Глосирање Живота, циљ,
Немости се окрени –
Непојмљиво каже ти се,
Говор с разлогом дат
Празно зазвучи,
Пристанак потврдиш ћутњом.
Побуна – узалудан крик
«Ипак се окреће»,
И кад с ломаче сиђеш
Ватром трајно опечен си,
Ал' само пепео потврди да горео си,
5
Последњим атомом ума
Батргао се у живота Глоси.
6
ИСКОН
Коледо
Ко Ледо
У нама одувек дише
Сунца још мало
Док старо
Топи се бледо
Чим спалимо га поново плане
Изнова живота траг испише
Јарило подигне се
И нови Дан сване
Да преображавамо се
Претке будимо у духу –
Предања језик живи –
Непропадљиву искре твар
Што никад не посиви
Бадњак да гори
Да коло изнова извије
Зора да зазори
Да сину са свећама
Сви прозори
Давну да потру таму
7
Да искон прозбори
Кроз пролећа звон
Девана да у сајају озори
Кроз леску и врбу
Да се пројави
Девство на земљи
Васпостави,
Праузор за трајни Дом!
8
ЉУБОБОРНИ*
Спојимо ли се, биће то
Гозба за богове, синуће све
Ма и потоп пред нама био
Као Филемoн и Беукида*,
Спашћемо се.
Храм наш већ ваздиже се
Светлошћу стемељен
Јер Божја милост не посустаје
И кад далеком чини се
Кад нас тамнине испуне
Кад испражњени смо до дна
То снага и вера у нама куша се,
Не ништи нас ни трајно слама.
И сусрет овај неочекиван
Говори то, дат за рађање свето
Дух да пробуди се, обнови
Ко храста нови годови
Траг да отисне бола и била
Да усправимо се јачи
Спојени у сржи будила
9
Исконском снагом вида
Што напред вуче, силом зрачи
Још увек за скок у даљ орни
Непосустали и љубоборни.
1. 9. 2025.
*Они који се боре за љубав
*Филемон и Беукида, преживели потоп јер су по
легенди примили богове прерушене обичне људе и
угостили их, за награду су спасени.
АПСОЛУТА НАУМИ
Лакокрила девовах
Кратко сетна невовах
Цел' век нујна удовах
Ветровима шибана
Беспућима гањана.
Стамнише се видици
Потреси све ломише
Ум се с душом сједини
Да оживи што ношах
Да преживи огњиште.
Даљинама вучена
Неутешно боловах
Kлишеима стешњена
У сопственој тамини.
Ко Девана тргох се
Лук и стрелу одапех
11
Непрегледне врзине
Намах се отклонише.
Засијаше на грани
Све плодови сабрани
Златног руна прамени
Преда мном се нађоше
Смисао се обзнани
Удовиштво ујасни,
Бесмисао побуне –
Апсолута науме.
31.5.2025