Биографија
Мирјана Никић, писац и новинар „Политике”, члан Удружења књижевника Србије, осведочени је пратилац културних и друштвених збивања на страницама и на веб сајту најстаријег дневног листа на БалкануПоред бројних новинских текстова, објавила је до сада пет књига: збирку поезије „Плашљива реч” (1999), роман „Излет из тврђаве” (2002) збирку прича из Србије „Мудрост из бачије ” (2013), као допуњено реиздање „Плашљиве речи” 2019. пошто јој је на првом међународном фестивалу поезије у Београду жири предвођен америчким писцима, доделио главну награду, статуу „Златна Викторија” за песму „Пад”. Oбјавила је недавно роман „Ветрушка које опет има” који је на Сајму књига у Београду привукао пажњу причом о нашем јунаку који се после тридесет успешних година у далекој и наизглед много срећнијој земљи враћа једне ноћи изненадно у Београд…
Добитник је „Златног срца”, признања за репортажну причу из региона 2014. године. На фестивалу писаца света „Поетске стазе мира” у Црној Гори 2019. у парламенту на Цетињу уручена јој је златна медаља за прегалаштво и повезивање писаца, а њена песма „Из вечног врта” увршћена је тада у светски зборник. Песма „Теткин сплав” ушла је у антологију хаику поезије у 2020. у Токију, док се песма посвећена страдању Срба , Јевреја и Рома у Београду у Другом светском рату 2021. нашла на насловној страни антологије посвећене овој теми.
За претходни роман и приче о нашим судбинама и приликама примила је златну статуу „Божанствена жена” за унапређење стваралаштва жена у региону 2020.
Рођена је у Београду и завршила је светску књижевност.
ЉУБИЧАСТИ КАПУТ
Шетала си у љубичастом капуту
обалом
„Аgainst the wind”
вијугавим путем уз напуштено море
пратио те је неко, из далека
са ранцем на леђима
погледом
нестала си пречицом преко ископина
наставио је свој пут, истим темпом
ИЗ ВЕЧНОГ ВРТА
Хтела бих
камен да моје
биће буде
а мирис тела
боровина
да мисли моје
сунчевог сата деца
постану
а говор да ми
таласи дарују
Да останем овековечена лепотом
која шишаркама столетним влада
уз галеба, занесена
заувек
нестала, мртва
пронађена
САН
Да имам оца и сина
постељу снажну
љубав ветровиту
планину снежну
и море без обала
ТЕСТАМЕНТ
Треба да одем
потражи ме
у предграђу
пред њивама бескрајним
Треба да сањам
заволи ме
у шумама
на водама
магловитим
Треба да умрем
време је
подсети ме
да оставим некоме
све бродоломе
ЗВОНА
Звуци улице
несвесно
успављују
поподне
Дечак
игра игрице
отац већ
дуже тек
наврати
из гужве
зарађивања
мајка пржи месо
пирамида
им није равна
Звона
по вечнити
пут
БЕОГРАД ДИШЕ
Победник се не повија
пред ветровима
нових миленијума
Београд дише
Победник се не повија
под ветровима
нових миленијума
нових пролећа
Београд дише
Победник се не повија