Биографија:
Небојша Стојоски рођен 12.08.1981. у Београду.
Члан је Удружења књижевника Србије и још неколико књижевних удружења.
Објавио књиге поезије: „Завера ума“, „Моја Стихозборја“, „Чекајући сунце“, „Плач лавова“, „Изговор“, „Вилајет“,“ Крв и Ватра“.
Књиге кратке прозе: „Кроз таму велеграда“, 2Киша и Сузе“, „Продаја душе“ и друге приче.
Роман: „Нико као она“.
Живи и ради у Београду.
ИСПОВЕСТ
Било је подне када је Сретен. Б ушао на врата цркве. Погледом је тражио свештеника да се исповеди за грехе. Ту близу се нашао локални парох. ,, Помаже Бог оче, желим да се исповедим, тежак терет носим на души.“
,,Приђи сине, сви имамо неку муку.“ ,,Оче ја сам радио у БИА, убијао сам за државу, имам рак и лекари су ми дали још три месеца живота.“ Радио сам грозне ствари све по наређењу, жена и син су побегли од мене.“ ,,Реци ми сине, јеси ли чинио прељубу, јеси ли украо.“ ,,Јесам оче и то много, било је по задатку, ништа лично, увек сам одвајао осећања по страни када је посао у питању, знам да не могу добити опрост, али ја умирем оче и ово ми је прва исповест пред Богом.“ ,, Многима сам се замерио, право је чудо да сам још увек жив.“ ,,Добро је да се кајеш сине, али пошто умиреш, узми и моли се сваки дан, десет пута,,Оче наш“ и молитву Богородици, даћу ти молитвеник.“ Сав у сузама је захвалио оцу. ,,Бог нека је с тобом сине.“ Полако је изашао из дворишта цркве, тада је чуо прасак и полако пао на земљу.
СЛИКА СА ФРОНТА
Јова је сатима седео у фотељи и гледао фотографију сликану на фронту. Он и његов ортак Павле загрљени, после битке за Приједор. Павле је погинуо од снајпера, метак га је подио тачно у лево око, Јова је лежао у рову када је Павле за трен подигао главу. Бам! Гледао је свог ратног друга у локви крви. Водиле су се страшне битке против Армије БиХ у козарачком обручу. Јова још носи сећања на рат и ожиљке на телу. Дођу тако страшни тренуци, када после кућних послова и чувања стоке у Читлуку Јова узме чашицу, две домаће ракије и крену да навиру ужасне слике. Ни пензија коју је добио не може да излечи ране из рата за слободу Републике Српске. Мајка и отац су умрли од старости и болести, девојака у селу више није било. Те 2005-е на Божић коза је донела на свет бело јаре. Кућа пуста, без чељади јер није имао с ким да се жени. Одвезао се једног јутра колима до Приједора. Заглавила се педала баш када је пешак прелазио улицу.