Biografija
Osman Čavić 22/11/1963 Novi Pazar/SrbijaViša trgovinska škola Beograd.Živi i radi u Novom Pazaru.Samostalne zbirke lirske poezije:“Dah ljubavi“,“Ljubav i postojanje“,“Moji Kapidzići stari“,“Begova ljubav“,od kojih je druga „Ljubav i postojanje“ imala promociju na festivalu “ Najbolji Pesnici Sveta“,gde je „ušao“ u istoimenu ENCIKLOPEDIJU i osvojio ZLATNU plaketu.Na medjunarodnom konkursu za književnost „Let u zvezde“, u konkurenciji stranih autora, osvojio je visoko drugo mesto i ušao u istoimenu ENCIKLOPEDIJU.Na festivalu „Let u zvezde“ imaće promociju dve zbirke poezije:“Moji kapidzići stari i“Begova ljubav“. Učestvovao i svojim pesmama ušao u 5 medjunarodnih zbirki:“Split na dlanu“,“More na dlanu“,“Pjesnik svetionik“,“Zagreb na dlanu“,“Ljubav i vino“.Dobitnik više sertifikata i diploma širom Sveta, medju kojima je i književna zlatna medalja i zlatno pero iz Kolumbije, kao zasluga za izvrsnost u olovci i veličanstvenost pera koje doprinosi miru u svetu.Dobitnik diplome „World literature Academi“.Prva nagrada na medjunarodnoj literarnoj manifestaciji „Vilijam Shakespeare“Učesnik i dobitnik „Specijalne nagrade“ na Evropskom Šampionatu poezije.Član Svetske književne akademije.Učesnik World Poetry Olimpiad i dobitnik nagrade:“Premiul de Excelenta“.Zastupljen autor u Antologiji Svetski šampionat poezije i dobitnik prestižne nagrade „World poet and thier poetry award“.Dobitnik CERTIFIKATA od Fondacije „IKRA“ a povodom obeležavanja žrtava genocida.Član: World Poets Association.Univerzalna ikona poezije 2021…
Život izmedju
proleća i jeseni
Paučina se hvata
na dane prošle,
kad pre otploviše
reke moćne.
Od sirove snage
do pameti zrele,
od brzine životne
do oaze mirisne.
Do juče brz
kao leopard
sada tih
kao puma…
Trčao sokacima
dugim,
danas hodam
stazama šumskim.
Skakao da uberem
zelen plod,
danas skupljam
jabuke zrele
mirisne i tako lepe,
one što imaju
zlatne pege.
Život izmedju
proleća i jeseni,
um pamti
telo govori,
okreni se,
život
brzo prolazi.
Zašto pesnici
žive sami
Zašto pesnici
žive sami…
Tako im sporo
prolaze dani,
možda je usamljenost
njihov drug,
ili je to ljubav
što im srce rani.
Zašto pesnici
vole samoću…
Tako osluškuju
dušu svoju,
čuju glas
prošlosti svoje
a osvajaju
vrhove nove.
Misli im putuju
širom planete,
rečima zaustavljaju
moćne rakete…
Ljubav je njima
sveta stvar,
zato je daju
svima na dar.
Nemirna i strasna
U pogledu tvom
iskra života,
u mom si
mirisna divota…
Jabuka zrela
i tako smela,
u rukama znam
da bi mi prela.
Nemirna i strasna
lepota rasna,
izazivaš mi želju
jaku i smelu.
U oku vatra,
u nogama nemir,
vrpoljiš se
kao leptir.
Izmedju nas
postoji jaz,
poskoči , preskoči,
zamiriši u letu,
zapevajmo u duetu.
Probudi u meni
usnulu mladost
Zagrli me željom,
zašušti svilom…
Zamiriši nektarom
sokova tvojih,
pokrij telom
obasjanim mesečinom.
Probudi u meni
usnulu mladost
sokom višanja
sa usana tvojih.
Pokrij se
mislima mojim…
Otkrij mi
radost života.
Zapleši svoj tango
Mladost, kako to
slatko zvuči!
Lepa si kao andjeo,
o bože, kako si mlada…
U telu tvom ergela
divljih konja
čeka da protutnji
galopom, ždrebice,
ne daj se bebice.
Udahni život,
poviri ispod talasa,
prošetaj nogom bosom
po pesku vrelom…
Baci korak Gazelo,
lice ti je belo,
u očima duga…
Večeras sanjaj,
snove u javu pretvori,
zapleši svoj Tango…
Neka ti poezija
život bude.