Биографија:
Спасоје Бајовић, потиче са Безуја из Пиве. По струци је професор књижевности. Објавио је шест књига поезије<. „Јабуке од камена“, „Горостасна жеђ“, „Конопац од вјетра“, „Невјерни сјај“; „Прстен магле“ и „Пут у ватру“:
Добитник је више књижевних награда и признања, међу којима:
Награда „Вито Николић“, „Мирко Бањевић“, „Миодраг Ћупић“, „Видовданска повеља“ и друге.
Поред поезије пише књижевне есеје и критике. Приредио је заједно са Јованом Драшковићем
Антологију „Олујна поља поезије“. Поезија му је преведена на неколико европских језика. Заступљен је у италијанском часопису:“ Како миришу липе“ са преводом Десанке Јауковић.
Председник је Књижевне заједнице „Владимир Мијушковић“.
Живи и ствара у Никшићу.
КОСАЦ
Има кажу белеђију
Што сувога вреди злата
Кованицу пламеницу
Од муњиног коловрата
Јаблан до му у сан сио
У сузама оглеђе се
Мимосвијет раскосио
Милозорју златне ресе
Небојаву мјери лице
Гони откос уз небеса
Са чела му пију тице
Росу наде и бијеса
Сунце му се унијело
Расцвјетана косаница
Умамило зеленило
Уздах младих пластилица
Житном долу нема спаса
Кад размане када сјекне
Љетњи дан се заталаса
Двапут невид у сну јекне
Кроји влаке и зовике
Пресијеца злотравицу
Продро горске крајолике
Брише звонац и турицу
Носи клета сиљевину
Брије чипац мирисавку
Вучји језик граорину
Одер јарац ливадарку
Занио се кроз долове
На откос му пале чавке
Три га ноћи вила зове
Да закоси невид јавке
ЈАГОДА ИЗ КАМЕЊАРА
Ја сам сјајка васионе
Одјек што га свици гоне
Рана сунца траг крвави
Прстен магле на забави
Живац што лежећи гледа
Кусур страсти што пресједа
Шнајдер ноћи и сванућа
Сан у ватри распикућа
Богомољка са висина
Уздах сјаја и шупљина
Суза вјетра и свирала
Цвркут тајног огледала
* * *
Ја сам дрво крик бескраја
Јахач горских уздисаја
Израстао из богиња
Из купина и глогиња
Ни сунце ми не зна рећи
Ко је мањи а ко већи
Све темељи и шљемена
Без ријечи и времена
Трепавице муњи блањам
У пећини срећу сањам
* * *
Ја сам странац у вјечности
Усамљеник у свјетлости
Регрут чете неборачке
Ток вјекова наопачке
Смјешак зоре са литица
Круг крилати несвјестица
Слизак жеља јек старински
У прсима камен млински
Самоуки тријумф жара
Јагода из камењара
KАКО НЕМА
Kако нема
Тек је почело да има
Оно чега нема
Ено га
И нема престанка
И нико умро није
И нема од данас до сјутра
Само што више не иде
Свијет према човјеку
Ни човјек према свијету