Аида Фаттахова „КРЕЗ“ (Цитра)

Аида Фаттахова

Давно задуманное и, наконец, записанное видео сербской песни под аккомпанемент крезя

Крез је удмуртски изворни инструмент (звук [з] ове речи се у удмуртском језику изговара исто као новостворени црногорски звук [ź]. Удмуртски је језик исте језичке групе што и мађарски и фински). Удмурти насељавају шумско подручје на истоку европског дела Русије.
Постоји легенда да је некада у удмуртској шуми расла Велика Јела „Мудор-Куз“ (Мајка шуме). Каже се да је од ове јеле почела шума и чак цела наша Земља. Једном је злобна Муња погодила ову јелу. Мудор-Куз је умрла. Али је дошао Човек и вратио је у живот. Направио је од овог дрвета музички инструмент „крез“ и уложио у њега душу.
Крез је жичани трзалачки инструмент. Он може да има много жица: од 5 до 20 и више. Такође може да има жице унутра. Мајстори праве ове инструменте од јеле, бора или јасике. Најпознатији мајстор је био Сергеј Кунгуров. У Србији постоји сличан музички инструмент који се зове псалтир.
***
Крезь – удмуртский народный инструмент (звук [з] в этом слове произносится так же, как новый звук [ź] в черногорском языке. Удмуртский язык относится к той же языковой группе, что венгерский и финский). Удмурты – народ, населяющий территорию на востоке европейской части России.
Существует легенда, что когда-то росла в дремучем удмуртском лесу большая ель «Мудор-Куз» (Мать леса). Говорят, что именно с неё начинался и лес, и вся наша Земля. Однажды злая Молния опалила Великую Ель: Мудор-Куз умерла. Но Человек вернул её к жизни. Смастерил он из елового дерева музыкальный инструмент крезь, вложив в него душу.
Крезь относится к струнно-щипковым инструментам. Струн может быть много: от 5 до 20 и больше. Также крезь может иметь внутренние струны. Мастера традиционно изготавливают этот инструмент из ели, сосны или осины. Самым известным мастером был Сергей Кунгуров. В Сербии существует похожий музыкальный инструмент, который называется «псалтир» (псалтерион).

БИОГРАФИЈА – Аида Фаттахова

Добар дан. Ја сам Аида Фатахова. Живим у Ижевску – главном граду Удмуртске Републике.  Ја сам филолог, члан жирија республиканског конкурса младих песника „Сопствени глас“. Бавим се руском филологијом, докторирала сам на тему о лингвопоетици Владимира Мајаковског. Одбранила сам тезу у 2018. години. Сада радим на Удмуртском државном универзитету. Осим руске филологије много се интересујем за српски језик. Много волим српску књижевност (нарочито књиге Милорада Павића) и музику (песме Дивне Љубојевић, Драгослава-Павла Аксентијевића, браће Теофиловића, Небојше Живковића, Горана Бреговића, Жељка Јоксимовића).

Нисам бирала српски језик по неким критеријумима (на пример, популарност или милозвучност)… Мислим да је он изабрао мене. Не могу да кажем тачно како дуго учим српски. Мислим да оно траје неколико година и понекад се прекида… У почетку сам самостално тражила информацију, слушала сам музику, читала дела српских писаца, преведена на руски језик. Сада изучавам српски језик са професорицом – Дијаном Медведевом. То је ефекасно и пријатно за мене.

У 2018. години ја сам имала срећу да путујем по Балкану. Била сам у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Македонији… Ове земље су ми дале велику инспирацију!

Свирам крез отприлике четери години. Музика заузима посебно место у мојом срцу. Завршила сам музичку школу и, мислим, то је био добар тегељ. Али касније сам помислила да желим добро свирати неки инструмент. Изабрала крез зато што он чаробно звучи. Свирати крез није тешко, али треба много пробати.

Крез је удмуртски изворни инструмент (звук [з] ове речи се у удмуртском језику изговара исто као новостворени црногорски звук [ź]. Удмуртски је језик исте језичке групе што и мађарски и фински). Удмурти насељавају шумско подручје на истоку европског дела Русије.
Постоји легенда да је некада у удмуртској шуми расла Велика Јела „Мудор-Куз“ (Мајка шуме). Каже се да је од ове јеле почела шума и чак цела наша Земља. Једном је злобна Муња погодила ову јелу. Мудор-Куз је умрла. Али је дошао Човек и вратио је у живот. Направио је од овог дрвета музички инструмент „крез“ и уложио у њега душу.
Крез је жичани трзалачки инструмент. Он може да има много жица: од 5 до 20 и више. Такође може да има жице унутра. Мајстори праве ове инструменте од јеле, бора или јасике. Најпознатији мајстор је био Сергеј Кунгуров.

Ја много волим да свирам крез и певам песме. Без обзира на то, што крез је удмуртски изворни инструмент, свирам музику других народа: енглески, бретонске, српске песме. Такође духовне песме, руски рок… Планирам да направим аранжман још неколико балканских песама. Немам никаквих партитура: све песме аранжирам сама. Зато процес може трајати дуго. Надахнуће је најглавније!

У 2019. године написала сам текст и музику за представу „Чеберина и Јагпери“ (премијера је била одржана 16. марта 2020. године у Удмуртском државном луткарском позоришту).  На овој представи сам певала и свирала крез уживо.

У 2020 учествовала сам на међународним поетичко-глазбеним сусретима „Прозор у свијет“ и „United world of poetry“. Тамо сам свирала крез и певала на руском, српском, македонском језицима. То је била велика част и велико задовољство за мене! Драго ми је што сам упознала многе дивне песнике и музичаре!

БИОГРАФИЯ – Аида Фаттахова

Добрый день. Меня зовут Аида Фаттахова. Я живу в Ижевске – столице Удмуртской Республики (Россия). Я филолог-русист, кандидат филологических наук, член жюри республиканского конкурса юных поэтов «Собственный голос». В данный момент работаю в Удмуртском государственном университете. В 2018 году защитила диссертацию, посвящённую творчеству В. Маяковского, однако кроме русской литературы в сферу моих научных интересов входит и сербский язык. Я очень люблю сербскую литературу (в особенности – книги Милорада Павича) и музыку (Дивна Любоевич, Драгослав-Павле Аксентиевич, Братья Теофиловичи, Небойша Живкович, Горан Брегович, Желько Йоксимович).

Я не выбирала сербский язык по благозвучности или популярности… Думаю, это он выбрал меня. Не могу сказать точно, как долго длится изучение: с перерывами – несколько лет. Сначала я самостоятельно искала информацию, электронные учебники, слушала музыку, читала произведения переведённых на русский язык сербских писателей (в особенности – Милорада Павича). Сейчас я продолжаю изучать сербский язык, но уже с преподавателем – Дианой Медведевой. Этот формат оказался эффективным и приятным.

В 2018 году я имела счастье совершить путешествие по Балканам: посетила Сербию, Черногорию, Боснию и Герцеговину, Македонию… Эти страны очень вдохновили меня!

На крезе я играю примерно четыре года. Музыка занимает особое место в моём сердце: я закончила музыкальную школу и, думаю, это стало хорошей базой. Но потом мне захотелось освоить какой-нибудь инструмент; выбор пал на крезь, поскольку его звуки просто волшебны. Играть на нём не так сложно, но заниматься нужно много.

Крезь – удмуртский народный инструмент (звук [з] в этом слове произносится так же, как новый звук [ź] в черногорском языке. Удмуртский язык относится к той же языковой группе, что венгерский и финский).
Существует легенда, что когда-то росла в дремучем удмуртском лесу большая ель «Мудор-Куз» (Мать леса). Говорят, что именно с неё начинался и лес, и вся наша Земля. Однажды злая Молния опалила Великую Ель: Мудор-Куз умерла. Но Человек вернул её к жизни. Смастерил он из елового дерева музыкальный инструмент – крезь, вложив в него душу.
Крезь относится к струнно-щипковым инструментам. Струн может быть много: от 5 до 20 и больше. Также крезь может иметь внутренние струны. Мастера традиционно изготавливают этот инструмент из ели, сосны или осины. Самым известным мастером был Сергей Кунгуров.

Несмотря на то, что крезь – удмуртский народный инструмент, я играю на нём музыку других народов: композиции на английском, бретонском, сербском языках, а также духовные песни, русский рок. В будущем планирую подобрать ещё несколько балканских песен. У меня нет готовых партитур, каждую аранжировку я придумываю сама, поэтому процесс может длиться долго. Самое главное здесь – вдохновение!

В 2019 году мной были написаны текст и музыка к спектаклю «Чеберина и Ягпери» (премьера состоялась 16 марта 2020 года в Удмуртском государственном театре кукол). В этом спектакле песни под крезь звучат вживую.

В 2020 я принимала участие в международных музыкально-поэтических гостиных „Прозор у свијет“ и „United world of poetry“, где играла на крезе и пела песни на русском, сербском, македонском языках. Это огромная честь и огромное удовольствие! Было очень приятно познакомиться со многими прекрасными поэтами и музыкантами!

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *