Aleksandar Šćepanović- Nikšić, Crna Gora

U ODLAZU

Razočarenje je nit koja nas vezuje.
Ne zelim da te olako napustim u ovom tajfunu izgona.

Igraj se.
Ljuljaj me snovima zablude.
Kidaj komad po komad uspomena.

Tjeraj i testeraj.
Sve.
Sve ono.
Sve naše.
Zubima jakim prepolovi trulež ljubavi.

Sivi oblak otklona koji biraš jasno se nudi.
Našu elegiju tiho pjevuši.

U prebjegu istine.

Biću u odlazu, pa počinku lebdeći hrli.

Smiraj što dolazi sad je iskušenje.

Krilima boje bezboja oboji nam imena.

Otpozdravi sve sutone naše.

PREDOBRA DUŠA

U tvom su oku boje livade.

Pozno proljećne.

Boje perfekcije.
U tvom su oku suze istine.

 Moje nehote.

U tvom su dahu zraci čistote.

Vrhom planine neokrnjeni.

Svodom obistreni.

Srce je tvoje kosmički prostran.

Dalek.

Nedogledan.

Širina eha čistote prvog plača.

Svi sveci su na tvojoj strani.

I moji.

I tvoji.

Biraju pravdu.

Iskon osude.


Svi su grijehovi na mojoj strani.

I tvoji.

I moji.

Biraju pokoru.

Patnja je probuđena i ostavljena da tinja.
Misao je u zbjegu.

Nedovršenost košta.

Smislu divljenja gubim ime.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *