Биографија:
Александра Петровић (девојачко Подколзин) је рођена 1975.године. Основну школу завршила је у Кучеву, Гимназију у Пожаревцу. Дипломирала је на Шумарском факултету Универзитета у Београду. Живи и ради у Кучеву.
Поезију пише од школских дана, и из тог периода су и награде које је добила:
Трећа награда на Лимским вечерима дечје поезије 1989.године, Прва награда на Лимским вечерима поезије 1991.године, књижевна награда „Блажо Шћепановић“ за рукописну збирку песама „Белешке са краја света“ 1992.године, Друга награда на „Ратковићевим вечерима поезије“ 1993.године за рукопис збирке „Кроз призму лудила“.
Објављене су јој збирке песама:
„У вртлогу“ (Међурепубличка заједница за културно-просвјетну дјелатност, Пљевља и Дом културе „Пиво Караматијевић“, Прибој, 1992),
„Белешке са краја света“ (Међурепубличка заједница за културно-просвјетну дјелатност, Пљевља, 1993),
„Кроз призму лудила“ (Гимназија „Јован Шербановић“, Пожаревац и Литерарна дружина „Развитак“, Пожаревац, 1994),
„Књига“ (КП „Жиравац“, Пожега, 2009),
„Док посматрам звезде“ (КП „Жиравац“, Пожега, 2012),
«Оса одмара на листу» („Нова поетика“, Београд, 2019).
Заступљена је у зборницима и антологијама. Поезију и прозу објављује у књижевним часописима.
Члан је Удружења књижевника Србије.
ПРАГ
Праг је веза
и разделник светова
сви терети који се носе
са једне стране прага
остављају се пред њим
пре него што се прекорачи
на другу страну
некад су терети већи
на једној
некад на другој страни
праг је чувар
оба света
чак и када су врата разваљена
праг је
достојанствени витез
или страшна утвара
ТРАГОВИ
Искораком преко прага
у велики свет
остављамо за собом трагове
брише их
ветар пролазности
или прекрива
прашина времена
у борби против узалудности
оцртавамо слику дана
свемир се смешка
нашој истрајности
приђи и погледај
трагови исписују приче
о малим животима
о жељама и хтењима
о победама и поразима
о неизвесним борбама
којима се не назире крај
погледај трагове претходника
и трагове следбеника
трагове јуришника
и трагове очајника
погледај отиске малих стопала
која тек завирују у свет
осврни се
ено стопа које остају
крај прага
немоћне да се удаље
стопа које су
закорачиле преко нових прагова
ено невидљивих трагова
у сакривеним малим световима
они носе највећи терет
одај пошту траговима оних
чије су се душе склупчале
испод својих прагова
приђи и погледај
наши трагови исписују приче
брише их
ветар пролазности
или прекрива
прашина времена
искораком преко прага
у непрестаној борби
против узалудности
трагопишемо
своје постојање
ЈАТАК
У сутон свлачим
змијску кошуљицу
и пажљиво је пакујем
под праг
пре него се увучем
у миришљаву
топлину дома
праг
сакрије благо
брзо
протекне ноћ
у свитање пажљиво
да не пробудим укућане
змијску кошуљицу
извлачим испод прага
и одевам се
пре него
напустим дом
праг
сакрије празнину
бескрајно
потраје дан
у мимоходима
дана и ноћи
мој јатак праг
и ја
прећутне размењујемо
тајне
ПРАЗНИК
Задржи ме
у овој топлини
нигде нисам слободнија
до у овом малом кругу
у коме се истине
изговарају
загрљајима и пољупцима
и у ком смех одзвања
попут звона које непрекидно
оглашава радосне вести
једино овде
расту ми и јачају крила
за непрекидан и безодморан лет
кроз пространства у којима
ослонца немам
једино овде спавам
оним детињим сном
који ми голица крајеве усана
и нежно склања месечев зрак
да ми не смета
једино овде са мене
склизну сви страхови
као што кишне капи клизе
низ стакло прозора
који топлу собу
дели од олује
задржи ме још мало
у овој топлини
нигде нисам слободнија
до у овом
малом кругу
РЕКЛА БИХ…
Август је, рекла бих
баш оно доба
када у крошњама
дотад зеленим и бујним
тек покоји зажути лист
и неосетно клону
дотад једре и снажне гране
август је, рекла бих
зрију плодови
пуцају од сласти
или од горчине
сваки ћу окусити
а сваком унапред
укус знам
август је, рекла бих
огрћем се тканицом
од брижљиво чуваних снова
отањила се, рекла бих
или је постало сувише свеже
корак испред мене
моја љубав
септембру гази
авуст је, рекла бих
баш оно доба
када у крошњама
дотад зеленим и бујним
тек покоји зажути лист