NEMOGUĆE
Vraticu se jednom tamo gde je izvor
Dušom nepozvana kroz jedinstven prizor
Vraticu se jednom u čauri metka
Kao suza sjajna kapala iz oka
Kao smrti kazna kao vecna kletva
Tu na dlanu mome rodice se dodir
Onaj belosviti sto svetlost oplodi
Rodice se osmeh od andjela otet
I žuti maslacak kroz plotove protet
Vraticu se jednom da otkrijem Boga
Da zlu i djavolu ja ne budem roba
da vrezeve vežem tikve bele prezem
da magiju stvorim tužnog razgovorim
Vraticu se svesna svoga isčeznuca
I bicu ograda..koliba od pruca
mesec potonuo u obližnju baru
na muziku dacu ja poslednju paru
vraticu se kao sunce zuto..vruce
Novi izvor i svanuce. Bicu nemoguce
SUDBINA
Niz krila ulepljena
Svlacim se necujna
Koza mi mramorna
Skripi ko svila ustirkana
Sjajem noci obljubljena
Oseti moje treptaje
Usne drhtave i prste lepljive
U želji razoružana
Sanjam tvije ugrize
Po vratu lizes me
Dok senka padaju
Brige napustaju me
I tuge vekovne
Ko ludo srce
Bije u grudima
Kao da dug svoj vraca
Nesrecnim ljudima
U tebe zaglavljena
Ja sam zelja
Dokaz nemogucim cudima
Daleki a kao pomama
Uzdah mi otme davna istina
Da ljubav je samo jedna
Na nebu zapisana
Medju zvezdama
Medju žilama
Medju venama
Pod kozom i u damarima
U plavim očima
U dve čaše
I boci crvenog vina.
Sudbina.
ZARONI U LJUBIČASTO
Stadoh
U ocima noc zvezdana
U tvojim rukama
Boja sam razlivena
Ona po tvojim usnama
Kap crnog vina
Ostacu
Jer pune su vene tebe
Po telu krljusti biseri pregrsti
Sjaje se nemušti
U dusi premisli
Tvoja sam
Skoljka čarobna
Moje je mesto
Mastilo ljubicasto
U tvojim očima
U našim nocima
Tvoj dodir prožima
Koral mramorja
Ostacu
Stajah uplasena
Cekajuci ratnika
Duse andjeoske saputnika
U svetlosti rodjeni
Prvovodjeni
Ko iglice čempresa
Na steni prkosa
Moja je zvezda usamljena
Bez tebe ugasena
Ko fenjer zuti
Na trosnoj klupi
Sto sluti..
Oluje i vetrove.
U Vir jos ronim
Kroz tvoje dodire
SUNCE U DZEPU …
Hodam očiju punih
Plavog mora i nemirnih valova
Moje se koze vuku sa psima
razvlacene kao stravina
Kraj dronjavih šatora
Tužnih Dzokera
Nosim Sunce u dzepovima
ja svetlim medju probudjenima
Čela krstom žigosana
Ja sam svetlost sažeta
U osmeh ispod uzdaha
Milost vekovna
Ko zemlja svetovna
I čujem jauke
To majka Zemlja zove me
Žile joj zamršene
Hlade se uvale
Koreni sto glinu provale
Tu zmije upletene
čuvari prošlosti
dete sam svetlosti
mati Zemljo spremi se..
ja dolazim drhtaji su pravi.
O SRECI
Zar ja ovako tuzna
O Sreci da pišem?
Pa meni je jagnje
Izgibilo zvonce
Noge mi se pletu
U mlade poponce
Ja da pišem?
O jasminima i ljubavima
O snovima i drugovima
O Prvorodjenima
I polomljenim plugovima
O brazdama i belim Vilama
Bas tu u boji purpura
Sto se po krilima razliva
Po telu klizi plava vizantijska
Po vratu ljubi me anatema
Bačena sam medu stravinama
Bas tu medju probudjenima
Dragi polozi me medju bozurima
Da osvanem skamenjena
Medju mermernim Andjelima
Medju svojima.
Mene je Gora hranila
Morava ranila
U tinji mi dusa spokojna
Po sprudu ostali okovi
I bezah dugo dugo
Mamili me života sokovi
Sada oko mene
Kameni blokovi.