PROŠLA DECA
Posle romana „Urok“ i „Drugi smer“ objavljenog i pod naslovom „Alter ego“, treći roman Ivana Despotovića, „Prošla deca“, donosi realističnije i psihološki ambivalentnije likove u kojima se dobro i zlo postepeno nijansiraju. Porodična priča, zapravo povest o bratu i sestri, te jednom rođaku, gde pojmovi nisu sasvim određeni, otkriva i izvesne već viđene i pročitane knjige i pričanja, poput Braće Karamazovih. Gubitak vere, sestra koja se može učiniti kao Ivan i brat poput Alekseja barem u početku, te dalji brat, u svetu koji više ne zahteva nikakvog Boga ili višu silu, čine se poput okidača za razvoj odnosa između protagonista Milice Prokić, Ivice Pavlovića; ili Predraga Jovanovića Jova i drugih. Ovo dvoje likova kreću se iz jedne prošlosti ka budućnosti sasvim drugačije tehnike, prakse i konstelacija, te se i priča odmotava ka njihovom nemuštom sukobu, pojačanom kada glavni junak dobija ćerkicu. Stvarnosna fantastika, koja se može tumačiti kao zavera, ili geopolitički, arhetipski ili pak hrišćanski, prisutna je i ovde, razvijajući odnos pripovedateljke prema protagonisti Ivici.
DRUGI SMER
Drugi smer Ivana Despotovića prati psihologiju i udes dvojice junaka našeg trenutnog i u širem smislu savremenog doba, kao i njihov životni razvoj, od detinjstva pa do nekakvog kraja, ili bolje rečeno do poznog života koji i jeste neumitan kraj pre samog kraja. Kontrast koji poput elektriciteta obeležava naraciju može se pročitati kao onaj socijalni, ali i kao alternativnost na relaciji vere i nauke koja bi morala biti čisto materijalistička.
Neven Skrobonja i Ignjat Ćirić, diplomci teorijske fizike sreću se ponovo posle gostovanja Stivena Hokinga u Beogradu, koji obrazlaže svoju raniju tezu da se vreme može odvijati i suprotnim smerom, to jest da može teći unatrag…