ПРЕДАЧКА
Песмом
молитву пева
раба Божја
Љубица
за почившег
оца Милоша
домаћина из Шљивова,
мајку Миљу
и дугу ниску предака.
Песма захвална
бисер одлива
скривен у очима;
класје светлосно
у снопље веже
жижак за кандила;
потомству
предано ниже
речи
знак
и глас
благодарна
Христа моли
за покој њихов
мир и спас.
НЕМИР
Ври
и кипи
боде
и реже
махнита дивље
моћно
гребе
и кида
ко црна слутња
ово бденије
ноћно
прогони
пустоши
раздире
веже
ковитлац нездомљени
прашти и пуца
сева
и ломи
мир жуђен
изгубљени
САН
Друга мера
времена
први степен
привида
у одјеку невида
свакодневног
кошмара
одсјај вишњег
увида
магновење
сусрета
на размеђи
светова
пројави се
истина
до познања
смислена.
ЈУРОДИВА
Продаје љубичице
на вашару таштине
само за осмех
ако ко удели
даје све што има
заузврат
ништа не тражи
до зрачак сјаја
у очима
све је већ дано
сунце
ваздух
ватра
земља и вода
насушна кора хлеба
захваљује
псовачу
опадачу
оном што олако суди
ко неће и не жели да зна
занесен другим нечим
спремним на битку за то
Ако си тужан
даће ти целов
стиснути руку
са тобом пролити сузу
додирнути плећа
да бар мало олакша
терет на њима
повремено походи
земљу невидиму
тугу земних
да одложи
враћа се
зарно
сведочи
све је
све је веома добро
и на корист
неизмерну
поклонио јој неко
бочицу уља целебна
са гроба светог Нектарија
помазује њим
пролазнике
пут да им се отвори
да лакше носе
да даље виде
да се Проповедника сете
Јовове парнице
и Распетога
без речи
сред људи
људском невешта
а за небеско
неспремна
продаје љубичице
само за осмех
онима што су милостиви
и умеју да плате њим
верује
да је то
једина цена љубави
блажена раба
Божија
ТРАГАЊЕ
Сејем
жито
земља
плодна
рађа
пуни клас
речи
косим
укрепљење
молим
спас
уска
стаза
много
замки
благи
Глас
опомиње
и узводи
драги час.
НЕ ОДСТУПИ, ГОСПОДИ
Аз
Раба
Твоја
Љубљена
зрна бројанице
пребира
Једно по једно
Молитву без краја
Умну
Срдачну,
Мајчинску,
Кћеринску,
Господњу,
што уме и зна!
Молитву
На бројаницу
Љубљени
Промуцану
зрно по зрно,
Слово по слово,
Реч по реч.
Аз
Раба
Твоја
Господи
чекам
Ти не одступи
Од мене
Због незнања мога
У људском обличју
Од земље
И даха Твога
Тобом сатворене.
Ти рекао јеси
Иштите и ја ћу дати
Просим,
Господи
Аз
Раба
Твоја.
Биографија: Љубица Петковић
Љубица Петковић (1954 ), рођена је у Шљивову, од оца Милоша Јотића и мајке Миље (рођ. Обрадовић).
Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Општа књижевност са теоријом књижевности. Објављивала у више листова, часописа, заједничких збирки и три самосталне књиге песама: Кућа снова, Крушевац, 1995; Врата спокоја, Крушевац, 1997; Лучезарни крст, Крушевац, 2001. Коаутор монографије Народна библиотека Крушевац, 2002; аутор монографија: Библиотека цркве Лазарице, 2007; Црква Лазарица, 2009, 2013, 2016; Црквени хор „Свети кнез Лазар“, у штампи.
Радни век провела у Народној библиотеци Крушевац. Живи у Крушевцу.