Biografija:
Maja Milojković, rođena je u Zaječaru, a živi na relaciji Srbija-Danska. U Srbiji je zamenik urednika u „Sfairos“ štampariji u Beogradu, Srbija. Potpredsednik je udruženja „Rtanj i Mesečev poetski krug“. Ona je osoba kojoj od malena krvlju kruži izjava Leonarda da Vinčija „Slikarstvo je poezija koja se može videti, a poezija je slika koja se može čuti“. Amaterski slikar je i recenzent. Kao pesnikinja zastupljena je u brojnim domaćim i stranim književnim novinama, zbornicima i elektronskim medijima, a neke od njenih pesama nalaze se i na Jutjubu. Dobitnica je mnogih međunarodnih nagrada. Aktivista je mnogih udruženja i organizacija, za mir u svetu, protiv nasilja nad životinjama, rasizma itd. Autor je 2 knjige: „Mesečev krug“ „Drveće želja“ Član je poetskog kluba „Area Felix“ iz Zaječara, Srbija. Član književnog kluba „Zlatno pero“ iz Knjaževca, Srbija. Član udruženja književnika i umetnika „Gorski vidici“ iz Podgorice, Crna Gora.
EGIPATSKA NOĆ
U ovoj noći pod nebom Egipta, s tobom bih Nilom da plovim.
Da zastanemo dok zora grli dan,
Uz miris jasmina, umilno ti govorim.
Al’ sve su to želje, skriveni san.
Mi se nikad nećemo buditi zajedno,
Niti deliti naše sutra,
Zvezde će nam sjajiti odvojeno
Iako smo daleko, imaćemo svoja jutra
Ljubav je reka koja ne prestaje da teče,
I gde god da si, moja duša uvek te sreće.
Daljina je samo iluzija, senka što nas deli,
Mi smo putnici kroz večnost,
Čekamo dan da bismo se sreli.
Mi smo duše bliske, nitima tajnim spojeni,
Al’ ti si želeo da budemo odvojeni.
No, dragi, ne zaboravi, daljina nas jače veže,
Jer i kad smo razdvojeni, naša ljubav traje, raste, živi večno,
I miriše kao miris egipatske noći sveže.
PAPIRNI ZMAJ
Budi kao papirni zmaj,
što su vetrovi jači oni te podižu više.
Ali nikad ne zaboravi moć vetra
i ruke koje drže konopac.
Ključevi Svemira
Ako si ljubazan i ne tražiš ništa zauzvrat
Ako te obraduje tuđi uspeh kao svoj
Ako obuzdavaš i uspeš da preobratiš ljutnju, zavist i ljubomoru, da ne idu protiv tebe samog, i iznova pobeđuješ svoj um, sreća ti se osmehuje.
Nisu nebeski ključevi nedohvatljivi, na nebu gore, sve je tu na Zemlji vidljivo i sa smislom ko ima pogled kojim jasnije vidi .
Postoji veliki i živi organizam gde je svaki delić jednako važan.
Ko pruža ruku poštovanja bez da očekuje slavu i zemaljska priznanja, sve ionako dolazi kao dar a ne zbog lične zasluge, biće slavljen među ljudima.
Ključevi Svemira postoje, ne da budu sebično u dzep sakriveni, već da sa njima otvaramo vrata mnogih zaključanih srca.
Kapi kiše
Kapi kiše s neba padaju tiho,
Ruža u vrtu svoje latice otvara nežno.
A ljubav, poput reke, teče duboko,
Spojena s kišom i cvetom, u beskonačnom plesu.
Svečano kiša ljubi ružu u tami,
Nežno je obasjavajući svojom kapljicom.
A ruža, poput zaljubljene djevojke,
Prima kišne poljupce s radošću i osmehom.
Ljubav, poput mirisa ruže u zraku,
Nežno obavija srce, čini ga jakim i mekim.
U tom spoju prirode i osećaja,
Otkrivamo lepotu ljubavi koja ne bledi ni kada kiša prestane.