Biografija:
Moravka Mladenović, rođena sam 22.maja1957.g. Kalenići, Požega. Živim u Ćupriji. Moj životni san se ostvaruje.Našla sam svoje mesto u poeziji. Pišem ljubavnu poeziju, moja poezija je puna ruža. Pišem i dečju poeziju i antiratnu poeziju. Napisala sam preko hiljadu pesama. Oko trista minijaturnu poezju.
Moja podrška u pesništvu su moja dva sina i unuka. Volim ih najviše na svetu. Član sam nekoliko Književnih klubova.
Predsednik sam Književnog kluba „Dušan Matić“ Ćurprij.
NOĆAS ĆU UĆI U TVOJ SAN
Noćas ću ući u tvoj san ,
Noćas ću biti tvoj dan.
Gledaj me u oči, dok ja gledam tebe .
Želim da legnem na uzglavlje tvoje
Da slušam kako dišeš.
Dok ti slušaš srce moje,
Ja ću lečiti rane tvoje.
POLJUBAC JE LEK.
I opet noć… počinje druga,
Daljina…Beskrajno duga.
Srce mi kaže da krenem,
Pored tvog toplog tela da legnem.
Rukom mojom rane da ti vidam
Bole li te Dušo, strah me da ih diram.
Spokoj moj pored tebe sanja
A poljubac moj ,vrata tvog sna otvara.
Pogleda me beskraj očiju tvojih
Reče mi Dušo, da te mnogo boli.
Svu snagu ljubavi, pretočih u tebe
Veruj mi , tvoje rane bole i mene.
Telom ću te voleti… dušom lečiti
U snu tvom, moj san će zoru čekati.
A mi ćemo, Lepi moj, u snu plesati.
Kralj i Princeza, sa krunom od ljubavi.
Poljubac vreo na tvom telu će ostati
Pred zoru, tvoja Princeza će nestati….
I tako svake noći i dana
Dok zaceli tvoja rana.
Biću tvojaaaa…. magija sna
POLJUBAC JE LEK…..
19-20. 10.2023.
DA LI ĆEŠ MOĆI… ?
Kad se umorim od života
Treba mi neko, da mi pomogne.
Kada padnem, da me podigne.
Kada zaplačem, suze da mi briše.
Kada mi bude teško,
Samnom da diše.
Da li ćeš moći ?
Da li ćeš moći?
Obuzdati devojčicu u meni
Pokazati joj dugu
I kad nema kiše.
Pokrenuti vetar sa planine,
Zamrsiti kosu ,
Rukom koja krije tajne u šaci,
Da li ćeš moći ???
Da li ćeš moći?
Voleti moje grešno srce,
Dušu koja mnogo želi,
Ruke hladne ugrejati…
A dani idu, vreme beži.
Livada cvetna ne leži…
Da li ćeš moći ?
Skupiti rasuto cveće,
Latice duginih boja..
Pa me pokriti njima,
Da spavam u tvom zagrljaju.
Da li ćeš moći…
Miris duše moje sačuvati ?
NEKE SILE…JAKE…
Vuku me neke sile jake, a daleke,
Možda su to tvoje ruke, nežne,meke.
Čujem zov iz daljine, huk vetra,
Nekog drugog sveta.
Kažu…Mars, Vavilon,Teba…TI…
Pomislih u času tom…šta mi drugo treba.
Evo…ja idem u carstvo snova,
Da te sanjam…u snovima imam.
Obukla sam onu haljinu, svilenu…znaš,
Samo jednu kopču ima.
Leluja svila na dahu tvome…
Tanka, prozirna…tek da je na telu mome…
Neke sile…jake , daleke !!! Jače od magneta,
Odvukoše…Baciše me…na put tvog sveta.
Ti na putu carstva tražiš princezu noći…stade…
Prozirnu haljinu od svile…poznade…
A ja…??? Ja samo gledam tebe… Želim…
Zar ovde da te sretnem…? O noći mila.!!!
Ja ona , luckasta iz deset kvadrata.
Ti…Car ovog … velikog grada…grada snova.
Nemo te gledam, mislim u sebi…
Pa mi smo slični…ja sam u tebi…
Jake sile kruže…Mars..Vavilon…Teba..
Svoje carstvo snova, žele da nam pruže.
Poljupcem kopču otvaraš… drhtim kao srna.
Baš tu na mome vratu, iza uha, osetih dah…
Od poljupca vrelog, kopča je pukla.
Obavi se svila oko moga struka…
Obnaženo telo …uvijaš u svilu,
Nosiš na drhtavim rukama…ljubiš…
(Kriješ od zvezda i sjajnog Marsa)
U carstvo Vavilonsko , U carstvo snova,
U postelju od latica ruža, lagano stavljaš…
Kraj Princeze noći….NOĆ NASTAVLJAŠ…
NOĆ NA ULICI…
NEKOG DRUGOG SVETA !!!
00:04….21.12.2023…
MOJE IME JE …. SAMOĆA !!!
Noćas sam šetala pustim ulicama.
Pratio me vetar,
Hladnoća,kiša…
Samo koraci odzvanjaju
U mrtvoj tišini…i ta kiša…
Malo se uplaših…Sama u
Ništavilu noći, sama ja..
Samoća je moje ime.
Ispred mene duga ulica
Ne vidim joj kraj.
Drvored tišinu čuva,
Poneki fenjer tinja na kiši…
Htedoh ugrejati ruku..
Nečujni koraci iza mene,
Okrenuh se i videh tebe..
Videh tebe, Gospodaru noći,
Ti pruži ruke tople…
Meni…Gospođi Samoći…
Ćutasmo…krenusmo ispod
Drvoreda koji čuva tišinu noći..
Ulica dugaaa, umorih se.
Ti reče:“ Nasloni se na mene“
Odmah i ruku u tvoj džep stavih,
ti je nežno stežeš,
Sigurnost mi daješ…
Šetasmo tako do jutra,
Ti Gospodar Noći ,
I ja , Gospođa Samoća.
Zaboravimo tugu,
Nek ostane u ovoj noći,
A nas dvoje, pokušajmo ,
U novi život poći…
Gospodar Noći i Gospođa Samoća
krenuše zajedno.
Ulica na kraju otvori vrata
Novog jutra..
Obasja nas Sunce…
Sada smo drugi ljudi…
NE VERUJ…
Ne veruj, ako kažem da sam te zaboravila,
Zapisala sam te u srcu uspomenama.
Ne veruj, ni ovoj suzi , što niz lice teče,
To se od bola brani, u ovo sumorno veče.
Ne veruj, ako mi vidiš osmeh na licu,
Osmeh krije noći, što su bile naše.
Ne veruj, ne veruj osmehu, koji blista,
Zar ne vidiš…Sa vinom slomljene čaše.
Al’ Veruj Srcu što ti talase šalje,
Srešće se na pola puta tvog i mog.
Veruj otkucaju srca, tako bolno kuca,
Čućeš ga, Dušo…To je ritam od nota…
Ritam Nezaborava….
Lek će mi biti sećanje na TEBE….
ODLAZE TIHO RUŽE…
Odlaze tiho ruže,
Rekom plove ka moru …
Sačekaj ih na ostrvu ljubavi …
…Pronađi me,
…I suzu zaustavi…!!!
Skrivena među ružama,
Sa ružama i suzama,
Nosiće me šum talasa do tebe…
…Pozovi me,
…Privij me uz sebe…!!!
Ostrvo ljubavi, ostrvo nade,
U moru spokoja i mira,
Otvara vrata ovozemaljskog raja…
…Ne daj nikom,
…Ne daj , da nas dira…!!!
ČUVAJ NAS, ČUVAJ RUŽE,
OVAJ MALI RAJ, OSTRVO NADE,
NEK POTRAJE ŠTO DUŽE…
JA ZNAM DA IMA KRAJ …
SAKRIĆU SE U TVOJ SAN…
MIRISAĆU UVELE RUŽE…
OSTAVI MALO SVOJE DUŠE…