Biografija:
Tatijana Pavlović, rođena Dimitrijević, je rođena u Nišu 29.05.1961. godine gde i sada živi. Od rane mladosti počinje da piše poeziju. Njen talenat je prva prepoznala učiteljica Vera već u prvom razredu osnovne škole i posavetovala je da se više posveti tom svom daru. Međutim, život je poveo sasvim drugim stazama. Nakon četrdesetak godina ponovo se pronašla u svojim stihovima. Krajem 2022. godine se učlanjuje u UP ,,ČEGAR“ u Nišu. Pesme su joj od tada zastupljene u mnogim književnim časopisima i zbornicima poezije. Njena emotivna osećanja kao da su bila zaključana u njenoj duši ili kao u nekoj boci šampanjca koja su kao dobro vino dozrevali godinama. Veličanstveni vatromet tih njenih emocija izlio se kroz ime pesnika čija joj je zbirka pesama u akrostihu ,,Spomenar“ dala podstrek, a onda su njeni stihovi nezadrživo pokuljali iz nje. Knjiga ,, KAP LJUBAVI“ je prvo krunisanje njenog pesničkog nadahnuća. U 2024.godini postaje predsednica UP ,,ČEGAR“ Niš. U pripremi joj je nova zbirka pesama MED NA USNI a skoro da nema dana da svoje emotivne nemire ne poveri svom peru .
LJUBAV KAO VASIONA
Vetar je poželeo jako da duva
I u nebo našu priču ponese.
To nije obična priča, rekoh mu
Elem, to je priča pesnika i poetese.
Zovu ove priče, odoleće vreme.
Lepota života u njoj se ogleda
Ona nosi mnoge životne dileme
Breme neko teško al ipak se ne da.
Odoleva svemu, neće da se preda.
Život je čarobne odabrao niti
I u dušu utkao tu ljubav iskona
Gori vatra, želja, radosnica blista
Ona je velika kao vasiona
Leprša i buja, moja ljubav čista
Opstaće i uvek, biće ona ista.
NJENO VELIČANSTVO LJUBAV
Ljubav je onaj tvoj osmeh na uglu usne
onaj što me je davno prizvao
onaj tvoj pogled užareni
što me je nestvarom začarao.
Ljubav je kad zasuzi ti oko od želje
kad duga prospe sve svoje boje
a one plešu, svoj čarobni ples
i usele se lagano u oko tvoje.
Ljubav je kada na poljani cvetnoj
leptirići zaplešu u čast tebi samo
kada nam se pogledi u buket vežu
pa začarani samo se gledamo.
Čar te želje traje, nikako ne bledi
i u svakom trenu ta žud samo buja
ljubav nas dodirne čarobnim štapićem
pa ne znamo od kud stiže ta oluja.
I dok ona besni u duši nam lepo
u dušu nam anđeli cveće usadili
volimo, želimo i ljubimo slepo
ko da su u oko bisere nam skrili.
LJUBAV I PATNJA
Probudilo me dobovanje kiše,
srebrne kapi niz staklo su lile
u mojoj te duši sada nema više
tuga i gorčina u nju su se slile.
Jecaj duše moje parao je tamu,
izdaja me tvoja duboko ranila
umesto da gorim u ljubavnom plamu
noć me plaštom tuge svoje obavila.
Ljubav se ne gradi, na tuđem bolu
njene cvetove istina veliča
Ljubav satkana u nekom D-e molu
sama se i peva, sama se i priča.
Ljubav je bašta razigrane sreće
od nje se tkanice, najlepše tkaju
od istinske žudnje ništa nije veće
istina je vodilja što vodi ka raju.
AKO LJUBAV PROMENI IME
Ako ljubav ikada promeni ime
zvaće se tada imenom tvojim
a ja ću ti uvek iznova pisati rime
četkicom nestvara ću da te bojim.
Crtaću te po nebu i oblacima
dve sjajne zvezde biće tvoje oči
i bićeš svetlost svim mojim vidicima
krčag najboljeg vina koje žudnja istoči.
Ni Sunce nema moć i toplinu
jaču od sjaja u oku tvom
u pogledu tvome sve boli uminu
i radost se rodi u oku mom.
HVALA TI
Udomila sam ja noćas tugu
uz sebe svila, bol i gorčinu
Zalud se vrtim u istom krugu,
praćakam se, tonem, ispijam suštinu.
Hvala ti za svaki titraj mog tela,
slatkasti ukus na uglu usne.
Za tren, kovitlac, kada žudnja vrela
pogled začara, ljubav propljusne.
Hvala ti za trenutke, one dočarane
kad crveno zlato, kroz vene poteče
pogled zaljubljeni kada vreme stane
kad vazduh se zgusne, može da se seče.
Med koji se slio sa usana tvojih
hraniće me dugo, do kraja života.
Za užaren pogled, kad dušu zadojih,
kad tvoj glas mi beše ta dobitna nota.
Život zna da prođe, bez ove lepote
duša sama bira izvor svoje žudnje.
Glas koji iz moga grla tad se ote
to je onaj nestvar, to je ono sudnje.
Zato noći ove, kad tuga govori
kad sam svesna da su, moje ruke prazne.
Hvala ti za želju što u meni stvori
ona i sad živi i neće da zgasne.