Биографија: Ратко Поповић :
Ратко Поповић, рођен је 12. маја 1964.год. у Шњеготини Средњој, општина Челинац, Република Српска.
Аутор је четири збирке пјесама: „ПРЕТАКАЊЕ ЖИВОТА“, „ПУТОКАЗИ“, „СУНЦЕ У ЗАВИЧАЈУ“ и Не дамо светиње ! Заступљен је у 50 зборника поезије. Више пута је награђиван и похваљиван на разним конкурсима поезије. Неке пјесме су му музички обрађене, а неке су преведене на руски, енглески и словеначки језик. Живи у завичају. Члан је Удружења „Српских књижевника Словеније“ и школског одбора Основне школе „Новак Пивашевић“ у Дубрави Старој. Има статус књижевника у Републици Српској.
СТЕПАНУ СЕРГЕЈЕВУ КОЗАЧКОМ МИТРАЉЕCЦУ
Козачка те роди мајка
Ти си понос свих Козака
Увјек ти је била жеља
Да израстеш у јунака
Са супругом Катарином
Уђе у брак, одан вјери.
А Господ вам подарио
Синове и лијепе кћери
Десетеро ваше дјеце
Украсише славно племе.
Бог замоли своје свеце
Да их чува кроз зло вријеме.
Још си троје отхранио
Ти освjетла роду лице.
Двоје брата рођенога
И сироче са улице.
Јуначка ти слиједи слава
Ловори ти груди красе.
Најбољи си митраљезац
У Русији нека зна се!
Кад је Хитлер ударио,
И ставио вас на муку,
Носио си ти митраљез
У козачком славном пуку.
Дрхтао је љути швабо
Испред вашег храброг пука.
Много их је покосила
Твоја храбра десна рука.
Бранио си и Лењинград
И успио да га спасиш
Твој се живот ту угаси
Сад Црвено брдо красиш
Поклон брату Владимиру Бабошину потомку славног митраљеcца.
РУСКОМ ВОЈНОМ ХОРУ АЛЕКСАНДРОВ
Запалимо свијеће члановима хора,
Јер њихово умијеће креће са дна мора.
Славом овјенчани, високога сјаја,
Кренули су путем што води до раја.
Мјесто им је одређено, и датум и вријеме.
Најбоље се жито користи за сјеме.
Трагедија на земљи, све у срце дира,
Од сутра ће пред Богом, млади хор да свира.
Руској браћи треба утјеха да буде,
Концерти на небу, сад се њима нуде.
Такав позив нико одбити не треба.
Јер благодат велика долази са неба.
Слава им се наставља и њој нема краја,
И небо и земљу сада ће да спаја.
СЕРГЕЈУ ЈЕСЕЊИНУ
Ти написа многе пјесме
Да олакшаш бол у души
И уђоше у читанке
А једна је о керуши.
С.Ј. ПЈЕСМА О КЕРУШИ
Немо, ко од милости ил среће,
Кад јој баце камичак низ брег,
Пале су и њене очи псеће
Као златни сјај звезда, у снег.
Р.П
Из свакога Твога стиха
На све стране ватра сијева!
Учио си од познатих
Блока, Белог и Куљева.
Ти си узор пјесницима
И Твоја је рима јака.
Очар’о си стиховима
Максима Горког и Пастернака.
С. Ј. РУСИЈА
Заплашише злодуси нас живе
Ма куд мако – свуд вилењак гледа,
А на мразу, у сутоне сиве,
Висе с бреза гајтани од деда.
Р. П.
Прочитавши пјесму Русија
Ја помислих ни више ни мање
Да са својим црним стиховима
Ти описа у Србији стање.
Судбина нам скоро иста,
Наше деке вјешаше на врбе
Што слиједише пут Исуса Христа,
Црне хорде убијаше Србе!
Волио си завичај и село,
Животиње, покошену траву,
С ујацима ловио си патке
Кроз стихове опјев’о си краву
С. Ј. КРАВА
Не, нема радости више
Због сина у срцу том.
Сад вјетар кожу му њише
На коцу под јасиком.
Р. П.
Писао си баш о свему,
Спај’о строфе у нарамке.
А пјесме ти широм свијета
Уврстише у читанке.
Слава Теби, великану!
Читајући Твоје риме
Ја долазим до спознаје,
Велико си свјетско име!
ТВОЈА ДУША НА ТАМЈАН МИРИШЕ
Шта у твојој души пише
увијек неко жељно пита!
Нико не зна осим мене
твоју душу да прочита!
Узалуд им разне школе,
факултети и дипломе,
кад не знају прочитати
шта пише у оку твоме.
А ти ниси као друге,
то на твоме челу пише.
Твоја душа, кажем свима,
на тамјан мирише.
Ја је читам без проблема
иако си само жена,
на твом лицу од рођења
икона је извезена!
РУСКА ДРВЕНА ЦРКВА НА ОСТРВУ КИЖИ
Двјеста је преживјела љета,
а крај вијека још јој се не ближи!
Tо је лијепа црква од дрвета
у Русији на острву Кижи.
Од метала само звоно има,
постављено у куполи храма.
Cпајана је дрвеним клиновима
и права је грађевинска дамa.
Висока је дванаест спратова,
највећи је објекат дрвени,
а у њој је икона Христова,
Богомајке и путир црвени.
Из кога се Руси причешћују
и узносе молитве до неба.
Cвоју вјеру воле и поштују
колач праве од Насушног хљеба
Многе фреске иконостас красе,
од љепоте очи нам се сјене,
куполе јој од дрвене масе
стабилније од ма које стијене.
Из ње сија и ноћу и дању
свјетлост која до неба се вину.
Само Руси били су у стању
да направе ову грађевину!