Tanja Ajtić – Beograd, Serbia

Tanja Ajtić

Biografija:

Tanja Ajtić je rođena u Beogradu u kome je odrasla i školovala se. Studirala je u Beogradu na Filološkom fakultetu. Od 2002. živi i stvara u Kanadi. Preselila se ponovo u Beograd u leto 2023. Član je mnogih grupa i udruženja, kao i Društva književnika Beograda. Njene pesme i priče su objavljene u više od dve stotine zbirki (knjiga), antologija, elektronskih knjiga i u časopisima. Njene pesme su objavljivane na engleskom, srpskom, kineskom, hrvatskom, iračkom, bengalskom, indijskom, bugarskom, tuniskom, arapskom i ukrajinskom jeziku. U proleće 2018. godine, na konkursu „Pegaz” Književne omladine Srbije, Beograd, dobila je nagradu za štampanje prve knjige poezije naziva „Obrisi ljubavi”. Njena knjiga je bila izložena na Sajmu knjiga 2018. godine u Beogradu, kao i na Salonu knjiga u Torontu 2019. U Antologiji Udruženja književnika Australije je zastupljena izmedju trideset najboljih pisaca za 2020. godinu. Osvojila je prvo mesto, nagradu autora iz inostranstva u Federaciji Bosne i Hercegovine, Tuzla (2020) i drugu nagradu u Velikoj Britaniji Srpske biblioteke u Londonu. Učestvovala na sajmovima knjiga sa svojom knjigom i antologijama i zbornicima sa drugim autorima. Osvojila “III World Prize for Excellence „Cesar Vallejo“ 2021. u kategoriji-artistic excellence, Peru; osvojila je „Cita Del Galateo“ Antonio De Ferrariis, IX edition 2022” – Rim, Italija, prestižnu nagradu za grupu pesnika na engleskom jeziku; dobitnica je književne nagrade 2023. Fondacije “Naji Naaman” iz Republike Liban za svoj literarni rad. Dobitnica je mnogih nagrada, diploma i sertifikata. Trenutno piše poeziju, kratke priče, haiku, gogyoshi poeziju. Ona je i grafički umetnik. Njene umetničke grafike objavljivane su u mnogim knjigama i časopisima, kao i da je bila ilustrator cele knjige poznatog izdavača iz Srbije. Imala je zajedničke izložbe sa umetnicima u Vankuveru, Kanada.

NADA

Vreme je neizvesno.

Naš boravak na zemlji, takođe.

Više ne verujemo nikome,

ni sebi.

Gledamo i čujemo i

ne razumemo razloge događaja u svetu.

Ratovi haraju zemljom.

Teslina dostignuća su i dalje neprevaziđena,

on je bio i ostao jedan, zauvek,

i moćnici bi želeli da po njegovom

nasleđu izgleda i izgrade svet u budućnosti.

A da li smo spremni za to?

Klima je promenjena i vidi se

kamena teritorija na dalekom severu.

Led se topi.

Trese se planeta, vrišti,

a ja i dalje verujem mojoj intuiciji.

IZMEĐU JUČE I DANAS

Sanjam san iznova,

dok osećam se kao stranac

na putu.

Melanholija svesti moje

dok ježe me tišine

sve se nadam

otkriću tajne Feniksa ptice,

preživeću,

dok znakovi pored puta

pojavljuju se,

ne vidim ih

u tišini sveta.

Sloboda beži od mene.

Ružan san.

JUTRO

Dok spava celi grad teško kapke

držim otvorene

jer ne želim da spim.

Važna je ova noć i želim biti budna.

Da osetim te duže,

da mi zamirišeš telom,

da uspomenu sačuvam

o tebi, o meni, duže…

Spava celi grad a ja usne

u poljubac spremam

da označim ovo jutro

za tebe, u meni.

MRAK

Gde si?

Pronađi me?

Pronađi se.

Ne vidiš ali osećaš i čuješ

šum disanja,

znaš gde si

osećaš u tami kako

struji krv i kaplje

suza i kapi znoja.

Gde si?

U ovom mraku plašiš se

u poznavanju

svega što si znao

a laž je sada.

Sva istorija sveta u samom temelju

neotkrivena je i

objavljena je u delićima,

da nas nahrani.

Gde si?

Pronađi se!

Vreme je isteklo za svetlost

u tami smo,

u mraku,

mi smo nigde,

pred ambisom,

ne videći put,

ne videći obalu,

ne videći sunce,

u mraku smo,

razumeš li?

Počni da se budiš

počni da se navikavaš

na mrak,

razaznaćeš okolinu

napipavajući izlaz

izbegavajući udrace u zid,

glavom

koja do sada nije bila

ispunjena svojim mislima

već učena pogrešno.

U tami smo

i ako se pomolimo

možda,

možda nam se izoštre čula

i u mraku počnemo da vidimo

Veliki prasak planete

ponovo rođene.

PTICE UMIRU PEVAJUĆI

Odneli su me vetrovi

daleko

a zatim su me treskom

bacili na dno.

Nepomeram se.

Vidim samo i

druge ptice su tu,

mnogo ih je.

Na hiljade.

Crni se zemlja.

Čujem njihov

cvrkut,

umirući.

U san večni odlazamo

a nadahnuti.

RAVNOTEŽA

Malo ti daju, malo uzmu,

ravnoteža.

Malo stojiš, malo padneš,

malo se nadaš, malo ne.

Nekada te vuku daleki prostori

a nekad ne želiš da ideš

nigde iz kreveta svog.

Negde vagaš, negde daš i više,

nego što treba.

Negde nekog voliš

a on voli drugog.

Ravnoteža.

Meriš svoje otkucaje srca

a onda to zanemariš.

Meriš svoje vreme a drugi

ga uzme, bez pitanja.

Ponekad hodaš po žici

a nekad ti se izmakne tlo

i uvek se nadaš

do dana kad treba da

sklopiš oči,

potajno ili ne,

da život je ravnoteža

svega

i da ne postoji samo

druga dimenzija.

Gledan si uvek

od onog što ne spi,

što zove se sveti,

što verujemo u poslednjem

času samo u Njega

i u nesreći ga dozivamo

samo.

Sve je u ravnoteži,

i ima nas i nema,

pod ovom

kapom nebeskom,

u ravnoteži među zvezdama.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *